VELIKI K1info VODIČ: Sve što treba da znate o POPISU STANOVNIŠTVA, a niste imali koga da pitate

Ko su popisivači koji će nam zakucati na vrata, koje će podatke prikupljati i na koji način su ti podaci obezbeđeni

Još nedelju dana ostalo je do početka popisa stanovništva, domaćinstava i stanova u Republici Srbiji. Ko su popisivači koji će nam zakucati na vrata, koje će podatke prikupljati i na koji način su ti podaci obezbeđeni, ovog jutra u „Uranku“ na televiziji K1 bila su pitanja za Petra Korovića iz Republičkog zavoda za statistiku.

- Sve je spremno za popis, finalne pripreme su u toku. Ono što je bilo ključno - izabrali smo popisivače. Popisivači su obučeni i sada u periodu do 1. oktobra sa svojim instruktorima obilaze teren, kako bi bili spremni u subotu ujutro u osam časova da krenu da rade - rekao je Korović na K1 televiziji.

- Popisom su obuhvaćeni svi građani Republike Srbije i sva ona lica koja imaju boravak ili prebivalište u Republici Srbiji. Tako da popisujemo sva lica na terenu u momentu popisa.

Zašto je važan popis?

Na pitanje Draga Jovanovića zašto je popis toliko važan, Korović je kazao:

- Ovo je prvi popis posle 2011. godine. Popisi se sprovode na svakih deset godina, ali s obzirom na epidemiološku situaciju, došlo je do odlaganja. Važnost popisa je višestruka. Popis je jedino i najveće statističko istraživanje koje obezbeđuje individualne podatke od svakog građanina. Radimo masu istraživanja na uzorku, ali popis je sveobuhvatno istraživanje koje se radi kompletno. Ti podaci su nam važni jer ćemo na bazi njih i njihovom analizom, donositi neke politike zbog kojih bi sutra trebalo da bude bolje svima nama i generacijama koje dolaze.

Koji se podaci prikupljaju?

Korović je objasnio da popis ima dva upitnika.

- Jedan upitnik je popisnica, a drugi je upitnik o stanovima i domaćinstvima. Od osnovnih podataka tu su ime, prezime, pol, starost, matični broj, tu imamo i migratorna obeležja, kulturološka, o ekonomskoj aktivnosti. To su prosto pitanja koja ćemo sutra analizirati, imati jasnu situaciju kakva je situacija na terenu bila u tom kritičnom momentu. Na bazi tih podataka ćemo odlučivati šta ćemo raditi u budućnosti kako bismo neke stvari popravili.

Novine u odnosu na 2011. godinu

Korović je rekao u „Uranku“ da se popisnica i spisak pitanja znatno ne razlikuju od prethodnog popisa.

- To su standardna pitanja, ali ima nekih novina. To je npr. pitanje o licima koja su boravila u inostranstvu, kada su odlazili i kada su se vraćali. To je migratorno pitanje koje pokazuje period boravka. Znaćemo koje su to zemlje i koliko naše stanovništvo boravi u tim zemljama, da li odlaze na rad ili po nekom drugom pitanju. Ideja je da se u budućnosti proučava muški fertilitet, pa postavljamo pitanja muškarcima o broju biološke dece. Pored usklađenosti sa svim metodologijama bavimo se i potrebama nacije. Niko vas neće pitati koliko imate vanbračne dece ili koliko dece imate u braku nego će vas pitati koliko imate biološke dece i ne ide se dalje od toga. Idealno bi bilo da svaki popisivač sa svakim od nas posebno obavi intervju i popiše. Ali to na terenu često nije moguće. Zato je moguće da članovi domaćinstva daju podatke o drugim članovima. Deca od 15 godina mogu da daju za sebe u prisustvu jednog roditelja, a jedan član domaćinstva može da da za kompletno domaćinstvo, tročlano, petočlano, koliko god.

Kako izgleda proces popisivanja

Korović je danas na televiziji K1 objasnio kako će popis izgledati.

- Proces popisivanja izgleda tako što popisivač dobije određenu teritoriju koju treba da popiše. Nema normu, nego je dobio svoje popisne krugove i njih treba da završi do kraja popisa, do 31. oktobra. Popisivač obilazi svoju teritoriju od vrata do vrata, popisuje članove domaćinstva, popisuje stanove. Popisivanje za jedno prosečno domaćinstvo, recimo tročlano koje živi u kući ili stanu, traje oko 20 minuta za sve ukućane i za stan. Četiri obrasca je potrebno popuniti. Jedan za kuću ili stan i jednu popisnicu za svakog člana. Popisivači su 2011. godine na određenoj teritoriji završavali posao za deset dana. Ideja je da niko od popisivača ne bude u stisci sa vremenom. Na Novom Beogradu je jedan popisni krug jedan soliter, dok je na nekoj drugoj opštini koja je više razruđena jedan popisni krug bude i tri sela. Taj broj vrlo varira. Soliter može da ima 80 stanova, dok 3 sela u Srbiji mogu da imaju 50 kuća, ako su manja sela.

Da li popisivač mora da se najavi?

- To je vrlo jasno definisano. Popisivač vrlo jasno zna svoje zadatke. Planirano je da popisivač dođe do vašeg doma. Ako ne nađe nikoga kod kuće, planirano je da još jednom dođe do vašeg doma. Ako vas opet ne nađe, planirano je da u vaše sanduče ili mesto predviđeno za prijem pošte ostavi obaveštenje. Na tom obaveštenju piše da je on dolazio kod vas i piše kontakt info-centra Republičkog zavoda za statistiku koji ste onda dužni da kontaktirate. Oni vas spoje sa popisivačem i nađete vreme koje odgovara i vama i popisivaču da obavite popisivanje – kazao je Korovićš za „Uranak“.

Ko su popisivači?

Petar Korović iz Republičkog zavoda za statistiku kazao je danas u „Uranku“ da ima oko 15.000 popisivača.

- Oni su ljudi koji su izabrani po javnom pozivu i tada smo imali 41.000 prijavljenih za taj posao. Od tog broja smo odabrali 18.000 najboljih za obuku. Nakon obuke su testirani i odabrali smo oko 15.000 za rad. Ovaj ostatak od 18.000 do 15.000 su popisivači u rezervi u slučaju odustajanja ili bolesti. Svaki popisivač je prošao petodnevnu obuku. Ta obuka je sadržala svakako metodološke smernice, pojašnjene popisnice i zašto se koje pitanje postavlja, a posle toga su u drugom delu obuke imali i praktičan rad na računaru. Ovaj popis se sprovodi popunjavanjem elektronskog upitnika. To je razlika u odnosu na prethodni popis koji se radio na papiru. Svaki popisivač ima legitimaciju od strane Zavoda za statistiku i mora da vam je pokaže nakon što mu otvorite vrata. Građanima je važno da znaju kako izgleda. Na prvoj strani legitimacije se nalazi ime, prezime, opština, slika popisivača, pečat Zavoda. Na poleđini ove legitimacije se nalazi ovlašćenje za rad koje je popisano od lokalne popisne komisije.

Zloupotreba podataka?

Na društvenim mrežama javila se panika u vezi sa potencijalnom zloupotrebom podataka, ali Korović ističe da nema razloga za brigu.

- Postoji prosto bojazan ljudi, što je vrlo opravdano. Prvo se ljudi boje kakva je zaštita tih podataka, a druga stvar je da li će te podatke dobiti neko drugi. Po zakonu svaki individualni podatak se koristi samo u statističke svrhe. To znači da individualni podaci sa imenom i prezimenom nikada i niko neće dobiti od Republičkog zavoda za statistiku i koristiće se samo u statističke svrhe. To odgovorno tvrdimo i stojimo iza toga.

Ukoliko ipak dođe do zloupotrebe ili prekoračenja dužnosti od strane popisivača, zakon predviđa kaznene odredbe.

- Zakon o popisu stanovništva predviđa kaznene odredbe i predviđa to u neka dva dela, odnosno tri. Prvi deo je na građanima ukoliko odbiju popisivanje, postoji kazna i sankcija za to i postoji kazna popisivača, odnosno članove popisne komisije za nešto što su uradili izvan svojih ovlašćenja. Zakon predviđa kazne za građane od 20.000 do 50.000 dinara, ali nije nam cilj da građane kažnjavamo zbog nedavanja podataka. Građanin ne mora da odgovori na tri pitanja ako ne želi, a to su: maternji jezik, veroispovest i nacionalna pripadnost. Na sva ostala pitanja građani su dužni da odgovore. Tek kada iscrpimo sve resurse da motivišemo građane da urade popis, tek tada sledi kazna.

Da li će građani izbegavati popis?

- Popis se ne radi prvi put. Softver putem kog se popisuju građani je razvijen u Republičkom zavodu za statistiku. Znači nije kupljen sa strane. Aplikaciju su radili naši stručnjaci. Cela aplikacija je kriptovana od početka do kraja i na nama je potpuna odgovornost. Ne treba da postoji bilo kakav strah, građani treba da se popišu jer je to važno za sve nas.