Danas je OBRETENJE GLAVE Svetog Jovana Krstitelja! Ovo su verovanja i običaji (VIDEO)

Danas, srpska pravoslavna crkva i njeni vernici, obeležavaju obretenje glave Svetog Jovana Krstitelja. Ovo je veliki pravoslavni hrišćanski praznik, koji je u crkvenom kalendaru upisan crnim podebljanim slovima.

Srpska pravoslavna crkva slavi ovaj praznik 24. februara po crkvenom, a 9. marta po gregorijanskom kalendaru. Prema starim zapisima, Jovan Krstitelj bio je posečen po želji i nagovoru zlobne Irodijade, žene cara Iroda, koji je u to vreme vladao. Kada mu je glava odsečena, Irodijada je naredila da mu se glava ne sahranjuje zajedno sa telom, jer se plašila da strašni prorok nekako ne vaskrsne.

Zato je uzela njegovu glavu i zakopala je na nekom skrivenom i beščesnom mestu, duboko u zemlju. Njena dvorkinja, blagočestiva Jovana, žena Irodovog dvorjanina Huze, nije mogla da živi u znanju da glava Božjeg čoveka ostane na beščesnom mestu, pa ju je iskopala tajno, odnela u Jerusalim i sahranila na Jeleonskoj Gori.

Ne znajući ništa o svemu tome, car Irod je, kada je čuo za Isusa Hrista i velika čuda koja je činio, uplaši se i reče: To je Jovan koga sam ja posekao, on ustade iz mrtvih.

Posle izvesnog vremena, neki vlastelin poverovavši u Hrista, ostavi položaj i sujetu i zamonaši se, i kao monah, sa imenom Inokentije, nastanio se na Jeleonskoj gori, baš na onom mestu gde je glava Krstitelja bila zakopana.

Počeo je da zida sebi ćeliju, kopao duboko i našao zemljani sud i u njemu glavu, za koju mu se javilo da je Krstiteljeva. On je celivao i zakopao na tom istom mestu.

Drugo obretenje

Na ovaj dan se zato proslavlja prvo i drugo "Obretenije glave Svetog Jovana Krstitelja" kao pomen na ove događaje. Po Božjem promislu ta čudotvorna glava išla je od ruke do ruke, ponirala u mrak zaborava i opet objavljivana, dok najzad nije u vreme blagočestive carice Teodore, majke Mihailove i žene Teofilove, i u vreme patrijarha Ignjatija, preneta u Carigrad. Mnoga čudesna isceljenja dogodiše se od glave Pretečine. Važno je i interesantno je, da dok bi živ, "Jovan ne učini nijedno znamenje", međutim, njegovim moštima dade se blagodatna čudotvorna moć.

Treće obretenje

U 8. veku za vreme ikonoborstva glava Svetog Jovana je preneta u mesto Komane, mesto progonstva Svetog Jovana Zlatousta. Ali kada je ikonoborstvo prestalo, za vreme vladavine cara Mihaila i patrijarha Ignjatija, 850. godine, glava Svetog Jovana je preneta u Carigrad i tamo položena u pridvornoj carskoj crkvi.

Foto: YouTuvbe/ Printscreen/ @KTVarhivavesti

Srpska pravoslavna crkva slavi ovaj praznik 25. maja po crkvenom, a 7. juna po gregorijanskom kalendaru.

Verovanja na ovaj dan

U Srbiji je rašireno verovanje da ovog dana sunce kreće nazad sa severa prema jugu, tri puta stane i zaigra. Veruje se da se nebo u ponoć tri puta otvara, pa mrtve duše lako ulaze u raj, a onaj ko sačeka budan ponoć i poželi tri želje, one će mu biti ispunjene. U ovoj noći se može otkriti i zakopano blago.

U narodnoj pesmi, koja govori o nečemu što ne može biti, i u kojoj se baca kletva na devojku da se ne uda, devojka na koju je bačena kletva treba ovog dana da se pomoli u crkvi ili manastiru Svetom Jovanu, upali sveću i ostavi skroman prilog hramu. Kletva će biti otklonjena.

Ostavite komentar