
Danas je JESENJI KRSTOVDAN, dan STROGOG POSTA - jedu se samo HLEB I GROŽĐE
Danas se slavi uspomena na dan kada je carica Jelena, majka cara Konstantina, pronašla Časni krst na kome je raspet Isus Hristos na Golgoti
podeli vest:

Vernici se tokom današnjeg dana pridržavaju posta, a bere se i posvećuje bosiljak.
Prema predanju, 326. godine carica Jelena, majka cara Konstantina, pronašla je krst kada je otišla u Palestinu da poseti sveta mesta.
Patrijarh Makarije je, posle otkrića carice Jelene, pred okupljenim narodom uzdigao Krst koji je Hristos nosio do Golgote, pa otuda i naziv Vozviždenje u bogoslužbenom kalendaru gde je praznik obeležen crvenim slovom kao zavetni praznik.
Kako kaže hrišćansko predanje, narod je odgovorio patrijarhu molitvom Gospode pomiluj, koja se i do danas na isti način peva na pravoslavnim liturgijama.
Na taj praznik, istovremeno se slavi uspomena na povratak Časnog krsta iz Persije u Jerusalim.
Krst je čuvan u srebrnom sanduku u jerusalimskoj crkvi Vaskrsenja do 614. godine, kada su Persijanci zauzeli Jerusalim.
"Kada je car Hozroj osvojio Jerusalim i mnogi narod odveo u ropstvo, Krst bi prebačen u Persiju", odakle ga je na Golgotu, hodeći bosonog i u bednoj odeći, izneo car Iraklije" zapisano je u "Ohridskom prologu" vladike Nikolaja Velimirovića.
"Tada Časni krst bi položen u hram Vaskrsenja, na radost i utehu celog hrišćanskog sveta" napisao je episkop Nikolaj.
Strogi post i narodni običaji
Na Krstovdan se drži strogi post, a mnogi vernici tog dana jedu samo hleb i grožđe
Najveći krstovdanski vašar u Gornjoj Pčinji priređuje se u Radovnici, ispod crkve, pored reke Pčinje, gde je podignuto nekoliko senika koji se koriste za vašar. Ljudi rano dolaze da prodaju i kupuju stoku, sve do podne, a od podne dolaze oni koji žele da se vide, da budu viđeni. Ostaju dokle ko može.
U svim selima isplaćuju poljake, koji čuvaju polja od Đurđevdana do Krstovdana i koji teraju ptice i naplaćuju globe od onih čija stoka pravi štete na tuđim njivama. Isplaćuje se onoliko koliko je dogovoreno ο Đurđevdanu.
Na jesenji Krstovdan, prema drevnim običajima, bere se i posvećuje bosiljak.
Na zimski Krstovdan, koji je uoči Bogojavljenja, 18. januara, po predanju, ukrštaju se vetrovi.
U crkvi se tog dana krst stavlja u vodu i, ako se voda smrzne, očekuje se dolazak rodne godine, a ako se voda ne smrzne, veruje se da će sledeća godina biti "oskudna i bolešljiva".
Vladika Grigorije nastavlja da RAZBIJA MITOVE: Da li žene TREBA da NOSE MARAMU i suknju do poda U CRKVI?
Vladika Grigorije je već govorio o mitovima koji decenijama vladaju u narodu
27.09.2022
SrbijaČUDO u Srbiji: Sagradili CRKVU bez ijednog EKSERA, ona i danas "živi"
Uprkos teškim vremenima, digla se iz pepela zahvaljujući tadašnjim meštanima azbukovačkog kraja
23.09.2022
ReportažaDanas je VELIKA GOSPOJINA, praznik svetiteljke koja RAZUME DUŠU SVAKE ŽENE - ovo su OBIČAJI I VEROVANJA
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Uspenije Presvete Bogorodice ili Veliku Gospojinu, kako se još u narodu zove taj praznik.
28.08.2022
praznikPrinc Filip nikada se nije odrekao PRAVOSLAVLJA, krstio se sa tri prsta
Odrastao je u egzilu, ali uticaj majke Alise od Batenberga i oca, princa Endrua, koji su bili posvećeni veri, bio je jak
11.09.2022
Svet
Ostavite komentar