HITNA ODLUKA: 14 NOVIH PITANJA koje Tužilaštvo mora da postavi POLICAJCIMA koji intervenišu zbog NASILJA U PORODICI
Pitanja su namenjena zamenicima javnog tužioca kao dopuna ranije donetih protokola, zakona, ali i iskustva dugog 20 godina
Izvor: Mina Duduković
30/09/2022 > 10:00
podeli vest:
Foto: Pexels.com
U Srbiji je od početka godine ubijeno 23 žene, a samo na području Beograda njih šest izgubilo je život zbog nasilja u partnerskim odnosima. Obeshrabruje i činjenica da je svaka treća ubijena žena prijavljivala nasilje!
Ova crna statistika navela je Koordinatorku za rodno zasnovano nasilje Višeg javnog tužilaštva u Beogradu da promeni pravila. Tako je svim javnim tužilaštvima dostavljena lista od 14 pitanja koja tužioci moraju da provere prilikom konsultacija sa policijskim službenicima pre donošenja odluke o preduzimanju mera iz svoje nadležnosti.
Foto: Medija centar
Koordinator za rodno zasnovano nasilje u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu x kaže da su pitanja namenjena zamenicima javnog tužioca su svojevrsna dopuna ranije donetih protokola, zakona, ali i iskustva dugog 20 godina, od kada je krivično delo Nasilje u porodici uvedeno u Кrivični zakonik Republike Srbije.
- Neka od pitanja tiču se ranijih prijava za nasilje u porodici, sumnje na zloupotrebu psihoaktivnih supstanci, činjenica da li prijavljeno lice preti ubistvom ili samoubistvom, te da li poseduje oružje. Odgovore na većinu pitanja policija već ima u svojim evidencijama, dok ostale vrlo lako može da pribavi - objašnjava Mirčić Čaluković za K1info.rs.
Ona kaže da je početkom primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici 1. juna 2017. godine, obaveza procene rizika poverena policijskim službenicima koja se pre svega odnosi na to da li prijavljeni slučaj predstavlja slučaj neposredne opasnosti od nasilja u porodici ili nasilje u porodici nižeg inteziteta koje zahteva određivanje hitne mere.
DVE INICIJATIVE ZBOG ZAŠTITE ŽENA
Povodom dve inicijative koje je Poverenik za zaštitu ravnopravnosti uputio Ministarstvu pravde održan je sastanak ministarke pravde Maja Popović i poverenice Brankice Janković. Cilj prve inicijative je izmena Zakona o krivičnim sankcijama na način da se propiše obaveza nadležnih organa da, po službenoj dužnosti i u slučajevima rodnozasnovanog i porodičnog nasilja obaveste žrtvu o otpuštanju osuđenog iz zatvora. Druga inicijativa usmerena je ka boljoj koordinaciji i radu nadležnih državnih organa i ustanova radi sprečavanja nasilja u porodica i zaštite od nasilja u porodici. Nasilje nad ženama jedan je od najvećih i za rešavanje najtežih društvenih problema, o kojem treba da se razgovara na svim nivoima.
Foto: Tanjug/Filip Krainčanić
Popović i Janković su saglasne da bi jedan od koraka bio i češći sastanci Saveta za suzbijanje nasilja u porodici koji može tražiti podatke, analize, obaveštenja i izveštaje od nadležnih državnih organa, i može donositi preporuke u cilju poboljšanja koordinisanja nadležnih državnih organa. Takođe, jedan od zaključaka je i da se protiv stereotipa o rodnim ulogama treba boriti i većim učešćem žena u upravljanju krizma, svim vitalnim sektorima uključujući tu i sektor bezbednosti jer je aktivno učešće žena od nemerljivog značaja i za samo funkcionisanje ovog sektora, ali i za bezbednost žena.
- Međutim, ova obaveza policije ne isključuje i drugu obavezu, a to je da policijski službenik pozove dežurnog zamenika javnog tužioca kako bi on opredelio da li se u prijavljenoj radnji učinioca eventualno ostvaruju i obeležja krivičnog dela Nasilje u porodici, kao i da li ima mesta za primenu mere zadržavanja (do 48 sati) u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku (ZKP). Taj deo i donošenje ovih odluka je u isključivoj nadležnosti javnog tužioca, a ne policije - objašnjava Mirčić.
Foto: Pexels.com
Ona dodaje da su procene policije i tužioca, dve potpuno odvojene činjenice i usmerene su na donošenje potpuno različitih mera.
- Upravo zato je važno da tužioci provere ovih 14 pitanja, kako bi mogli da ispune svoj deo obaveze koji je predviđen Zakonikom o krivičnom postupku. Dosadašnja praksa je pokazala da su se pojedini zamenici javnog tužioca više oslanjali na procenu policije koja se odnosi na odredbe Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, da neki zamenici postavljaju više, a neki manje pitanja prilikom davanja konsultacija policiji i to prema odredbama Zakonika o krivičnom postupku. Upravo zato je sačinjena lista indikatora od 14 pitanja kako bi se zamenicima javnog tužioca olakšalo postupanje u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku, kako bi se subjektivnost u postupnju i na dežurstvima zamenika javnog tužioca svela na najmanju moguću meru i kako bi se praksa na području Grada Beograda ujednačila, a sve u cilju smanjenju broja smrtnih ishoda u slučajevima nasilja u porodici - dodaje koordinatorka.
Na kraju, ona zaključuje da je život daleko kompleksniji od prava, ali je za predstavnike svih institucija važno da preduzmu sve mere iz svoje nadležnosti, jer to i jeste njihova obaveza, a onda se i mogu nadati i boljem ishodu.
Ostavite komentar