Šta bi se dogodilo kada bi se PROBLEMATIČNA DECA stavila u JEDAN RAZRED?Stručnjaci traže rešenje za NASILJE među MLADIMA

U poslednjih nekoliko decenija, sve veći naglasak stavlja se na pitanje nasilja među mladima, koje postaje ključna tema u društvenoj i obrazovnoj debati širom sveta. Nedavni tragični događaj, pucnjava u osnovnoj školi u Finskoj, gde je 12-godišnji dečak izvršio napad, ponovo je pokrenuo raspravu o ovoj gorućoj problematiki.

Kao odgovor na ovaj slučaj, finska vlada razmatra uvođenje specijalnih odeljenja u osnovnim školama, namenjenih deci sa problematičnim ponašanjem.

Da li su specijalna odeljenja rešenje za porast agresije i nasilja među mladima ili ne? Da li su specijalna odeljenja rešenje za porast agresije i nasilja među mladima ili ne?

Ovu temu u emisiji "Uranak" na televiziji K1, analizirale su psiholog Biljana Lajović i specijalni pedagog Ljiljana Marković.

Ljiljana Marković ističe da deca koja izvrše masovna ubistva nisu nužno ista kao deca sa problematičnim ponašanjem.

- Problematične dece ima svuda. deDeca koja vrše masovna ubistva su na neki način drugačija od problematične dece. Problematična deca to pokazuju u svom ponašanju kod kuće, u školi, u vršnjačkoj grupi, dok, s druge strane, kada analiziramo decu koja su vršila masovna ubistva, uglavnom su to bila deca koja nisu pokazivala probleme u ponašanju, kao što je slučaj u Ribnikaru. Nije bio jasno vidljiv problem kod tog dečaka, da je on bio nasilan, da je imao sniženu ocenu iz vladanja. Kada govorimo o deci sa problemima u ponašanju, ne mislimo na decu koja vrše masovna ubistva, to su vrlo retki slučajevi - kaže Ljiljana Marković.

Ona objašnjava šta znači problematično ponašanje kod deteta.

- Mogu biti deca u riziku i deca koja su već ispoljila problematično ponašanje. Deca koja su introvertna, isključena iz vršnjačke grupe, povučena, mogu biti deca u riziku. Ono što je posao nas odraslih je da proverimo šta se dešava sa tom decom i da proverimo da li postoji neki rizik od bilo čega. Da li je to agresivno ponašanje prema sebi, drugima, šta se to dešava. Da li to dete trpi neko nasilje. Kod ove dece koja već ispoljavaju problematično ponašanje, kod njih svakako intervenisati, ali ne tako što ćemo ih izolovati - kaže ona. 

Foto: Youtube PrintScreen/K1 Televizija

Šta je problematično ponašanje kod deteta? 

- Ja bih to definisala kao ponašanje koje je rizično. Dete u riziku, koje pokazuje nekakvo drugačije ponašanje od ostalih vršnjaka. Dete koje je izolovano, koje ima neke čudne postupke i treba proveriti šta se dešava s takvim detetom.

Na pitanje, šta bi se dogodilo kada bi se problematična deca stavila u jedan razred, Ljiljana kaže:

- U našem zakonu je predviđena zatvorena zaštita, izolacija dece sa problemima u ponašanju. To su deca koja su višestruki počinioci krivičnih dela, ili deca koja su izvršila teška krivična dela, od 14 godina pa naviše. Postoji vaspitno-popravni dom i maloletnički zatvor. Većina dece koja ode u popravne ustanove, većina njih posle toga izađe sa nekim tragom boravka u takvim ustanovama. Sa druge strane, oni su u kontaktu sa nekima koji imaju bolje veštine u tom kriminalu, a problematičnom ponašanju, gde mogu nešto novo da nauče, priuče i da se pridruže nekoj kriminalnoj grupi.

- Mi zagovaramo u našem društvu inkluzivno obrazovanje. Deca sa smetnjama u razvoju su deo inkluzivnog obrazovanja. Zašto su deca sa problematičnim ponašanjem drugačija? I oni imaju neke specifične potrebe, i njima je potreban neki specifičan pristup, pa čak i program u školi. Neka deca zahtevaju individualizovani program, koji nije isti kao za decu sa smetnjama u razvoju, ali usled nekih porodičnih problema, teškoća u savladavanju gradiva, deca mogu da dobiju drugačiji pristup.

U Beogradu je postojao Dnevni boravak za rad sa problematičnom decom na nivou grada, ali se 2018. zatvorio: 

- U Beogradu nije bila usluga socijalne zaštite prepoznata kao neophodna i nije bila na listi koje grad Beograd finansira. Sada je ta odluka uvrštena izmenom odluke o finansiranju socijalne zaštite. Kada će se formirati, još uvek ne znam - rekla je Ljiljana.

Ona je otkrila kako funkcioniše Dnevni boravak.

- Obuhvatali smo decu od desete godine do 22, u skladu sa razvojnim uzrastom su bili i različiti programi. Ono što je bilo ključno, imali smo dobru saradnju sa gradskim Centrom za socijalni rad, školama dece koja su dolazila kod nas. Imali smo odličnu saradnju sa Višim sudom za maloletnike i tužilaštvom. Najčešće su deca dolazila po preporuci za Socijalni rad, to su bila deca ili koja su u riziku, potiču iz porodica gde postoje konfliktni razvodi ili su došle prijave iz škola za nedisciplinu u školi, vršnjačko nasilje ili su bila deca koja su počinila krivična dela, pa su imala izrečenu meru iz otvorene zaštite ili su bila krivična neodgovorna.

- Za svako dete se pravio individualni program rada, prema potrebama i mogućnostima. Nama je prioritet bio da ih vratimo u obrazovni sistem, jer mnogo dece, od petnaeste godine i više, bili su van obrazovnog sistema, a jako je važno da nastave, jer im kasnije obrazovanje znači da imaju neki posao i da se ne bave kriminalom, sa jedne strane. Sa druge strane, naš program se prilagođavao i školskim obavezama, radili smo i subotom. Nekako je prioritet bio da se dete u tom školskom sistemu stabilizuje, popravi, poveže sa vršnjačkom grupom, da se poveže sa nastavnicima, popravi ocene, prestane da beži sa časova.

- Ta deca su imala probleme sa ponašanjem, a bilo je i onih sa kriminalnim ponašanjem i cilj je bio da se ta deca izvuku iz kriminalnog okruženja i vrate u pro socijalno okruženje.

Foto: Youtube PrintScreen/K1 Televizija

Biljana Lajović ističe da problematično ponašanje kreće u ranom detinjstvu.

- Retko kad se dogodi da deca koja imaju probleme u ponašanju odjednom krenu s takvim ponašanjem, sa 12 ili 15 godina. Ta deca se jako rano vide, čak i u predškolskom uzrastu. Meni je neprihvatljivo da mi odrasli kažemo da ne možemo ništa detetu od pet ili sedam godina. Značaj druge dece je jako velik u smislu pozitivnih promena kod takvog deteta i neprihvatanja onih njegovih loših ponašanja. Već kada kažete "problematično dete", vi ste mu stavili etiketu. Teško je prihvatiti da dete od osam godina nema pozitivne osobine. Moramo da se držimo pozitivnih osobina da bismo ga naučili da se ne ponaša na taj način koji je problematičan. Ako ga odvojimo i stavimo sa drugima, on samo uči ta loša ponašanja i "obogaćuje" svoj negativan repertoar. Ako ih izolujete, samo na taj način učvršćujete ga u tom negativnom ponašanju u kojem doživljava svet kao neprijateljsko okruženje. Treba vratiti staru metodu, kada su se problematični đaci stavljali da sede s dobrim učenicima. Na taj način ga polako učite da treba da promeni svoje ponašanje. Iako je u planu  povratak Dnevnog boravaka za decu sa problemima u socijalizaciji, Biljana smatra da taj program mora biti kvalitetno organizovan. Ukoliko je takav oblik rada organizovan kvalitetno i gde se detetu pomaže na ličnom planu, onda ima šanse da se nešto promeni, ali ako se dogodi da se Dnevni boravak doživljava kao momenat izolacije, ja ne vidim efekat - zaključila je Biljana Lajović u emisiji "Uranak" na televiziji K1.

Ostavite komentar