"Svi smo pali kao domine!" POTRESNE REČI roditelja DECE stradale u Ribnikaru SLAMAJU NAJJAČA SRCA

U masovnom ubistvu u školi na Vraćaru, koje je trinaestogodišnjak započeo u 8.41, ubijeni su: Mara Anđelković, Bojana Asović, Angelina Aćimović, Ana Božović, Adriana Dukić, Ema Kobiljski, Katarina Martinović, Sofija Negić, Andrija Čikić i Dragan Vlahović.

Povodom godišnjice masovnog ubistva organizovan je program "Buđenje", koji treba da označi početak višeslojnog procesa memorizacije u znak sećanja na žrtve. 

Na Tašmajdanu organizovan je muzičko-scenski nastup u znak sećanja na žrtve masakra u Ribnikaru, a tim povodom oglasili su se i roditelji nastradale dece za RTS. 

- Stigli smo u Tiršovu i saznali smo da su joj povrede jako teške, a da su šanse gotovo nikakve - rekao je otac Angeline Negić.

Majka Andrije Čikića je objasnila šra je sačekalo kada je otišla u bolnicu. Dragan Koboljski rekao je kako je izgubio dah kada je saznao za tragediju u Ribnikaru.

- Sam u nekom mestu u Rumuniji, gde nemaš ni brata, nemaš nikoga - objasnio je Kobiljski. 

- I dan danas je neverovatno, svako jutro se budim i pitam kako je moguće da ovako nešto nama desi. Ne samo nama nego celo društvu. Ne mogu da ne krivim samog dečaka koji je to počinio svojim drugarima i Draganu, ali mislim da si roditelji najviše krivi Roditelji treba da imaju največu odgovornst, jer ih mi pravimo i vaspitavamo - rekla je Biljana Paunović.

Roditelji Andrije Čikića su takođe rekli da najviše krive roditelje. 

- Meni je čudno da jedan roditelj ne oseća krivicu i odgovornost, gde su oni bili dok je pretraživao zakonske odredbe, pravio planove. Ja sam uverena da je porodica znala da dee ima nekih problema, ali da se nisu portudili da mu pomognu. Čak su se potrudili da sakriju probleme koe je dete imalo, pa čak i od profesora u školi - rekla je Andrijina majka.

- To nije samo bol, to je pitanje u šta bih ja trebala sad da verujem, mogu li da verujem lekaru, u školu, u školsku klupu, u drugarstvo ako neko puca u svog najboljeg druga. Mi smo očekivali da će oni patiti sada zbog naše sudbine - rekla je majka Nine Kobiljski.

- U trenutki sve vam se sruši, sva ta deca i dragan koji je došao na svoje radno mesto i posle toliko vremena ne možemo da dođemo sebi. Najveća podrška bili su porodivca i prijatelji - rekao je suprug Bilajne Paunović.

Otac Angeline Aćimović rekao je da smatra da je izostala prava reakcija.

- Plašim seda deca i Dragan budu zaboravljeni, muči me što se neki roditelji bore za školu u kojoj su naša deca streljana, i gde je Dragan ubijen - rekla je Bilajna Paunović.

Majka pokojnog Andrije naglasila je da njoj nije cilj da se Ribnikar zatvori, jer je njen sin voleo školu i vezuju je uspomene.

- Strožije kazne, ja se najviše bojim da niko neće odgovarati za taj zločin i da će to postati normalno, i bojim se da se ovako nešto ne ponovi. Ovo što se desilo je previše, ovo nije trebalo da se desi, nikad - rekla je Paunović.

- On je ostavio ranac pun municije pored Emine klupe i ona mu se jedina suprostavila. Ja ne bih rekla da ga je Ema zaustavila, ona ga je dobro zaustavila. Ona je bila jedna čista duša, dobrota, ona je bila Draganovo dete. Uvek je uzmala najslabije kuče ili mače da ga zaštiti, a u školi volela je druženja na odmorima - rekla je Emina majka.

- Ja se trudim da razumem, ali mi negde parče srca to ne dozvoljava. Ena nije imala jasnu sliku šta bi htela da bude, ali je imala širok dijapazon stvari koje je radila posle škole, i bila je uporna - rekao je Dragan Kobiljski.

- Kada se sve ovo desilo ja sam se ppitala da li je ona ispunila svoje želje, da li se igrala dovoljno, da li je ispunila razigranost kojoj je težila - rekla je majka pokojne Eme.

- Anči je htela da postane doktor i da izleči svog deku, on je star i bio je bolesljiv, a ona mu je uvek govorila: "Deko ne brini kad porastem izlečiću te". A on joj je kroz smeh odgovarao, dok ti porasteš ja ću otići na onaj svet, a eto ona je otišla pre njega. Ako me beogradske ulice odvoje od tvog zagrljaja ti si moja mama i ništa nas neće rastaviti, napisala je ona 2020. godine u pismu - rekla je Biljana Paunović.

Otac pokojno Andrije rekao je da je ponosan što mu je bio otac i što je bio deo ove porodice. Njegova majka pročitala je deo pisma svog sina u kojem govori os svojim snovima i željama. Prema njenim rečima, Andija je želeo da ostavi trag u ovom životu i da nešto postigne, a neki su se već ostravili. Jedna nagrada nosi njegovo ime.

- Ja se nekada pitam kako je ona gore sama bez nas, a onda moja deca me vuku dole - rekla je Biljana Paunović.

Dragan Kobiljski je rekao da veruje da Ema sa njima, i u njima i da rastanka sa njom nemai da bi ona sigurno želela da nastave dalje.

- Imamo jednu ćerku koju čuvamo Bog i mi, i drugu koju čuva samo Bog - rekla je majka pokojne me Kobiljski.

Majka Pokojne Natalije Negić istakla je da su zahvalni jer u sebi, i pored svega, ne nose mržnju

 

Ostavite komentar