Poražavajući podaci - đaci u Srbiji NEPISMENI, profesori traže VEĆI BROJ ČASOVA srpskog jezika

Osnovna znanja i čitalačku pismenost nema oko 38 odsto učenika prvog razreda srednje škole

Od ukupnog broja nepismenih građana Srbije, gotovo trećina (4.510) njih su deca od 10 do 19 godina, poslednji su podaci Republičkog zavoda za statistiku, dok su rezultati PISA testa iz 2018. pokazali da čak 38 odsto učenika prvog razreda srednje škole nije dostiglo nivo funkcionalne pismenosti.

Jedan od zaključaka tog istraživanja je da će zbog niskog nivoa pismenosti učenici imati teškoća u nastavku školovanja, pri zapošljavanju, u profesionalnom napredovanju i u snalaženju u društvu.

Novi popis stanovništva koji je u toku, kao i PISA test iz ove godine dogodine će nam otkriti kakva je sada situacija kada je reč o pismenosti naših građana i dece, ali čini se da iz Društva za srpski jezik i književnost Srbije nisu optimisti.

Nedavnog Međunarodnog dana pismenosti ponovo je osvežena priča o inicijativi Društva za srpski jezik i književnost upućenoj Ministarstvu prosvete za uvođenje natpredmetnog statusa srpskog jezika i književnosti, koji, između ostalog, podrazumeva povećanje broja časova ovog predmeta u osnovnim i srednjim školama.

- Maternji jezik predstavlja temelj nacionalnog identiteta, elementarni je i najvažniji posrednik u izražavanju duhovnog, intelektualnog i kreativnog potencijala pojedinca i najprirodnije vezivo u očuvanju jedinstva zajednice, održavanju kolektivnog pamćenja i predstave o kulturnom nasleđu nacije - piše u obrazloženju Društva.

Srpski zaslužuje natpredmetni status

Iz Ministarstva prosvete za Kurir kažu da je o povećanju broja časova maternjeg jezika u školama do sada više puta razgovarano:

- Ministarstvo smatra da srpski jezik zaslužuje takav status, ali treba sagledati celokupnu sliku i do sada je više puta razgovarano na tu temu. O ovome mora da postoji široki dijalog svih relevantnih institucija.

Inicijativa je dostavljena Nacionalnom prosvetnom savetu, Zavodu za vanredno obrazovanje i vaspitanje i Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja i trenutno se čekaju njihove preporuke.

Profesorka srpskog jezika sa Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu Slavica Horvat kaže za Kurir da apsolutno podržava inicijativu Društva za srpski jezik, te i da je sama potpisala peticiju koja je bila objavljena na sajtu.

- U petom razredu osnovne škole deca imaju pet časova srpskog jezika nedeljno. Međutim, već u šestom, sedmom i osmom razredu deca imaju četiri časa sedmično. Za to vreme nastavnicima je teško da ispredaju gradivo jer ima dosta nastavnih jedinica kako iz jezika, tako i iz gramatike, pa samim tim mali broj časova ostaje za uvežbavanje i pripreme za govorne i pismene vežbe i zadatke - objašnjava profesorka Horvat i dodaje:

- Situacija je mnogo gora u srednjoj školi, jer učenik koji iz osnovne škole pređe na nivo srednjeg obrazovanja a nije usvojio osnovna znanja pismenosti i maternjeg jezika imaće velike probleme. U pojedinim srednjim školama, naročito stručnim, broj časova srpskog jezika je u proseku tri nedeljno, što je malo, dok je u gimnazijama društveno-jezičkog smera situacija bolja sa pet časova nedeljno. U stručnim školama, recimo, nauštrb srpskog đaci imaju više časova stranog jezika i imaju odlične ocene iz tog predmeta, a s druge strane, prave osnovne pravopisne greške. Ona ističe i da profesori srpskog jezika ne bi trebalo da budu jedini koji će decu učiti pismenošću.

Manje časova nego u Evropi

Naši đaci imaju najmanji broj časova maternjeg jezika u Evropi, do pet nedeljno. Poređenja radi, mlađi osnovci u Francuskoj imaju 12, u Nemačkoj, Japanu i Švedskoj po devet. U Ruskoj Federaciji maternji jezik ima natpredmetni status, a deca imaju devet časova nedeljno, plus književnost. U Srbiji je najteža situacija u srednjim stručnim školama, gde učenici imaju nedeljno dva ili tri časa srpskog jezika i književnosti.

- Tu ulogu treba da imaju i ostali profesori i nastavnici u školi, svi treba da im ukazuju na to i isprave greške u što ranijem periodu. Profesori srpskog su samo jedna kopča u lancu, a celokupno obrazovanje se samo nadovezuje.

Međutim, školski pedagog Božidar Ostojić, zaposlen u OŠ "Drinka Pavlović", protivi se inicijativi o povećanju broja časova srpskog jezika, jer su, kako kaže, rad i dugogodišnja praksa sa decom pokazali da je nemoguće povećati broj časova iz nekog predmeta jer bi to možda išlo nauštrb drugih.

- Deca su preopterećena. Pravo pitanje je gde smestiti te časove u školski raspored. Deca u osnovnoj školi i te kako imaju jednom ili dva puta nedeljno po sedam časova, da li bi možda taj dodatni čas bio osmi tog dana? Moramo biti pažljivi sa tim - ističe Ostojić, dodajući da je pismenost deo globanog problema i da se prvo mora promeniti stav društva prema srpskom jeziku i pismenosti.

Neće imati ni ko da predaje srpski

Srpski jezik i književnost iz godine u godinu upisuje sve manje studenata, pa je i dekan Filološkog fakulteta u Beogradu Iva Draškić nedavno upozorila da je stanje zabrinjavajuće:

- Prošle godine su do indeksa mogli da stignu i oni koji na nekom od testova nisu osvojili ni jedan jedini bod. Za nas ovo, nažalost, nije iznenađenje. Da bi se situacija popravila, potrebni su pomoć države i bolji uslovi rada, kao i veće plate za nastavnike srpskog jer studenti već razmišljaju o poslu i zaradi kada završe ovaj fakultet. Tako biraju smerove sa kojima ih očekuje bolje i brže zapošljavanje, kao što su kineski i skandinavski jezici.

- Na decu najviše utiču društvene mreže i jezik koji se tamo koristi, a mi dopuštamo da se dete utopi u sve to i usvoji kao ispravno - zaključuje Ostojić.

Tagovi: