Vesti > Srbija

Srpska crkva danas obeležava SVETIH SEDAM MUČENIKA U EFESU! Ovaj praznik je jako značajan, a ovo je razlog

Sedam mladića, vojnika, uzdržaše se od skvernog žrtvoprinošenja, i usrdno se moljahu Bogu jedinome da spase rod hrišćanski

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Svetih sedam mučenika u Efesu i Svetog sveštenomučenika Kozmu Etolskog.

Veliko gonjenje hrišćana beše za vreme cara Dekija. Sam car dođe u Efes, i tu priredi hučno i bučno praznovanje u čast mrtvih idola ali i grozan pokolj hrišćana. Sedam mladića, vojnika, uzdržaše se od skvernog žrtvoprinošenja, i usrdno se moljahu Bogu jedinome da spase rod hrišćanski, prenosi "hramkoncarevo.rs".

Oni behu sinovi najuglednijih starešina Efeskih, i njihova imena behu: Maksimilijan Jamvlih, Martinijan, Jovan, Dionisije, Ekzakustodijan i Antonin. Kada i oni behu optuženi kod cara, oni se skloniše na jedno brdo iza Efesa, zv. Ohlon, i tu se skriše u nekoj pećini. Kad to car sazna, naredi, da se pećina zazida.

Bog pak po dalekosežnom promislu Svome pusti na mladiće jedan čudnovat i dugotrajan san. Carski dvorjani, Teodor i Rufin, potajni hrišćani, dadoše uzidati i jedan kovčežić od bakra sa olovnim pločama, na kojima behu ispisana imena ovih mladića i njihova mučenička smrt u vreme cara Dekija.

Prošlo je od tada preko 200 godina. U vreme cara Teodosija Mlađeg (408 – 450) nasta veliki spor oko vaskrsenja mrtvih. Jer behu neki što posumnjaše u vaskrsenje. I car Teodosije beše u velikoj žalosti zbog toga spora među vernim; i moljaše se Bogu car, da bi Bog nekim načinom objavio istinu ljudima.

U to vreme bure u crkvi čobani nekog Adolija, koji posedovaše brdo Ohlon, počeše praviti torove za ovce, i uzimahu kamen po kamen od one pećine.

Tropar (glas 4):

Velika su čuda vere, u pećini kao u carskom dvorcu sedam svetih mladića prebivaše, umrevši bez truljenja: I posle mnogo vremena ustaše kao od sna, na uverenje o vaskrsenju svih ljudi: Njihovim molitvama, Hriste Bože, smiluj se na nas.

Tada se otroci probudiše odsna, mladi i zdravi kakvi su i zaspali. I to se čudo razglasi na sve strane, te i sam Teodosije dođe sa velikom svitom i s umilenjem razgovaraše s mladićima. Posle nedelju dana oni ponovo zasnuše snom mrtvim, da čekaju opšte vaskrsenje. Car htede da položi tela njihova u zlatne kovčege, ali mu se oni na snu javiše i rekoše mu, da ih ostavi na zemlji kako su bili i polegali.

Sveštenomučenik Kozma ravnoapostolni

Rodom od Etolije, iz sela Megadendron (Veliko Drvo). Kao mladić otišao u Sv. Goru, gde u Filotejskom manastiru bude postrižen za inoka.

No gonjen svagdašnjom željom da propoveda Jevanđelje narodu on ode u Carigrad, gde isprosi za to blagoslov od patrijarha Serafima II.

I obiđe sve pridunavske krajeve propovedajući Jevanđelje, no najviše se zadrža u Albaniji, gde i postrada od nekog Kurt paše, koga Jevreji razdražiše protiv Kozme.

Kozma bude udavljen od Turaka, pa onda bačen u reku 1779. god. Čudotvorne mošti počivaju mu u selu Kolkoidas u hramu Sv. Bogorodice nedaleko od grada Fieri. Postradao za Gospoda svoga u 65 god. života.