Sve što treba da znamo o ISKOPAVANJU LITIJUMA: UGLEDNI STRUČNJAK za K1 objasnio i za kakvu kompaniju važi RIO TINTO

Postoje mnogi koji imaju interes da Srbija ne napreduje u oblasti iskopavanja litijuma, ali još uvek postoji mnogo nejasnoća koje tek treba da se razjasne.

Prema rečima predsednika Aleksandra Vučića, stručnjaci bi trebali da iznose svoje stavove kako bi se osiguralo da se sve strane problema temeljno sagledaju. Juče u Loznici, predsednik Vučić je naglasio značaj rasvetljavanja ovih pitanja.

Jedan od najuglednijih stručnjaka u ovoj oblasti, profesor Dejan Ilić, poznat u Nemačkoj kao "otac litijumske baterije", u emisiji Uranak na televiziji K1 izneo je svoje stavove o trenutnoj situaciji u vezi sa iskopavanjem litijuma.

- Za svetsku nauku bi bilo sramota da ne možemo da iskopamo litijum. Ako želite da pravite negativnu kampanju, to može lako da se uradi. Meni je krivo što naša naučna zajednica ili naši naučnici u vrlo kratkom vremenu ne mogu da razumeju šta to znači. Kako anorganska jedinjenja reaguju i zašto se to ne istražuje, već se vodi politika i čitaju studije od Rio Tinta i Rio Save, a ne sagledava se značaj minerala od kojeg se dobijaju soli, šta sa čime reaguje i da li ta reakcija daje određene proizvode. Iznenađen sam što naša naučna zajednica nije ustala protiv toga. Ovde se radi o jednom mineralu koji ima više elemenata i koji se iskopava. Sada ostaje pitanje prerade i tehnološkog procesa, kako doći do nekoliko elemenata koji su u tom mineralu. To je sasvim jednostavna nauka, anorganska hemija. Da postoje organska jedinjenja i organski preparati, mogli bismo da pogledamo šta i kako se koristi - rekao je profesor i dodao:

- Sve može da se uradi, a da se životna sredina ne zagađuje. Mi iskopavamo iridijum, tantal, antimon i arsen, koji zaista zagađuju životnu sredinu. Dugo smo koristili litijum-hekso-fluorid arsenat u litijumskim baterijama koje su se koristile za pejdžere. Kada smo napravili prvu bateriju za Stiva Džobsa 1996. godine, tada je počeo da se koristi drugi elektrolit - kazao je profesor.

Foto: K1 televizija

Profesor Ilić je takođe istakao da se iz jadarita vadi nekoliko elemenata.

- Ima nekoliko neznačajnih elemenata koji su u manjoj koncentraciji, i sada je pitanje da li je isplativo i u kojem procentu će biti prisutni, jer se iskopine rade na različitim dubinama i različitim probama. Nije svuda ista koncentracija svih elemenata. Ako dođu drugi elementi, biće dobro - rekao je profesor.

On je objasnio da se sumporna kiselina koristi da se izbace reaktanti koji su u leguri:

- Sumporna kiselina je samo jedna od reaktanata koja se najčešće upotrebljava da se dvovalentni metali koji se nalaze u rudi reaguju, jer to ide najbrže i zbog toga se koristi sumporna kiselina. Možete upotrebiti i natrijum hlorid i so, ali ovo ide najbrže i najjeftinije. Možda Rio Sava nije objasnio kako treba šta je sa tom jalovinom o kojoj mi samo pričamo, koja je čvrsta, a ne tečna. Napravićemo je tako da može najbolje da se lageruje, može da se napravi čvrsta kao kamen ili mekana.

Kada je reč o postupku izdvajanja litijuma iz jadarita u odnosu na druge minerale, profesor je rekao: 

- Svi tehnološki procesi za svako iskopavanje rude prilagođavaju se ekonomiji, životnoj sredini i reakcijama. Bilo gde u svetu gde se iskopava, dve trećine iskopavanja će biti drugačije, ali poslednja trećina za sva iskopavanja litijuma je vrlo slična.

Što se tiče bezbednosti litijuma, profesor je naglasio: 

- Čist litijum nije opasan, ali ne sme da dođe u dodir sa vodom jer vrlo brzo reaguje sa OH jonima i tada se pali. Kada se prerađuju litijumske baterije, mora da bude u komorama gde je vlažnost vazduha ispod 2 procenta.

Profesor je objasnio i za kakvu kompaniju važi Rio Tinto:

- To je ogromna kompanija sa značajnim fleksibilnim ulaganjima. Do sada nisam čuo ništa negativno osim u vezi sa Srbijom. Možda nisam upoznat sa svim detaljima, ali što se tiče plemenitih metala i metala iz drugih grupa periodnog sistema, kao što su mangan i kobalt, kompanija obavlja poslove sasvim solidno. Ona je velika firma koja može da podnese ovakva iskopavanja u Srbiji višestruko.

Profesor je dodao da se ne treba ograničavati samo na rudnu rentu.

- Mi iskopavamo litijum, prerađujemo ga i dolazimo do više jedinjenja litijuma koja se koriste u industriji lakova, medicini, avio-industriji. Za sve to postoje hemijska jedinjenja litijuma za koja možemo vrlo brzo da napravimo dalju preradu litijuma, tako da ne ostane samo na rudnoj renti - objasnio je profesor.

- To je strateški cilj, zbog čega se ne priča samo o litijumu za auto-baterije. Kada sada ulažemo u litijum, moraćemo da ulažemo i u litijumske baterije, ali ne uvek samo za automobile. Nama će trebati dosta baterijskog skladišta od litijuma, što znači da skladištimo energiju koju smo dobili od sunca i instaliramo panele. Trebaće nam za telekomunikacije i velike mašine, i to je naša strategija, jer će nam trebati mnogo energije da to postignemo - zaključio je profesor u emisiji "Uranak" na televiziji K1.

BONUS VIDEO: 

 

 

Ostavite komentar

Ana

Ništa nije negativno čuo o Rio Tintu., sramotno za tkz. naučnika da je toliko neinformisani. To su čuveni stručnjaci koji su u službi režima i šire narativ o svim blagodetima litijum i sl. Sramotno!!

05.09.2024 14:45

0 0 Odgovori