ŠOKANTNA STATISTIKA! Među teroristima sve više mlađih od 19 godina! Kakvu ulogu tu imaju DRUŠTVENE MREŽE?

U poslednje dve godine, Evropa je suočena sa dramatičnim porastom broja terorističkih napada i planiranih napada, koji su se povećali četiri puta.

Šokantna statistika pokazuje da među teroristima sve više ima mladih osoba mlađih od 19 godina. 

Ova pojava stavlja društvene mreže i internet u središte pažnje kao ključne platforme za regrutaciju terorista. Kako ove digitalne platforme postaju sve sofisticiraniji alati za radikalizaciju i regrutaciju, borba protiv ekstremista postaje sve kompleksnija. O tome koliko je danas teže suočiti se sa ovim izazovima, u emisiji "Uranak" na televiziji K1, razgovaramo sa  prof. dr Radomirom  Milašinovićem i Vojislavom Rodićem, IT stručnjak.

Foto: K1 televizija

Profesor Radomir Milašinović kaže da terorizam ne postoji bez logistike.

- Zabrinjavajuće je što se terorizam u kvantitativnom smislu neprekidno povećava. Terorizam kao fenomen ne može postojati bez logistike i podrške koja omogućava njegove aktivnosti. Iza terorističkih akcija često se kriju sociološki, ekonomski, tehnički i politički faktori, koji čine kompleksnu mrežu uzroka i posledica - rekao je profesor i dodaje: 

- Evropa mora prvo da identifikuje probleme i angažuje sve potrebne resurse u procesu prepoznavanja i praćenja potencijalnih terorista. Posebnu ulogu u ovom procesu imaju bezbednosne agencije, kao što su obaveštajne i kontraobaveštajne službe. Takođe, ključni su i mehanizmi zaštite od mogućih prijetnji, koje su često nepredvidive, iako su planski usmerene na uništavanje ne samo određenih meta već i nasumičnih ciljeva. Ove aktivnosti mogu biti usmerene i organizovane, ali i individualno motivisane - objašnjava.

Foto: K1 televizija

Profesor objašnjava i da li slučaj iz "Ribnikara", može da se podvede pod teroristički akt.

- Kriminologija je nauka koja proučava zločin i koristi sveobuhvatne teorije i dokaze kako bi objasnila fenomen zločina, uključujući i izuzetne slučajeve poput terorizma. Terorizam se često karakteriše kao unapred planiran i savršeno izveden čin, što ga čini složenijim od obične frustracije pojedinca. Kao najmlađi fenomen u istoriji kriminala, terorizam ne može biti objašnjen samo jednostavnim faktorima kao što su porodica, škola ili ulica. Potrebno je uzeti u obzir dijantropološke, biološke i nasledne teorije kako bi se stvorila potpuna slika. Da bismo razumeli ovaj složeni mozaik, potrebno je angažovati najkompetentnije kriminologe, sociologe, psihijatre i sve stručnjake koji mogu doprineti sveobuhvatnom razumevanju - objašnjava profesor i objašnjava kako se boriti protiv terorizma: 

- Međunarodna saradnja je ključna. Terorizam kod mladih ne može se posmatrati izolovano od drugih fenomena kao što su narkomanija i organizovani kriminal. Ovi faktori su međusobno povezani i često su deo šireg plana, uz logističku podršku i pomoć onih koji stoje iza zločina. Najveća opasnost u savremenom svetu predstavlja državni terorizam, koji je tokom Hladnog rata sprovodila specijalno obučena lica iz najsuptilnijih delova državne strukture. Takođe, još uvek ne postoji opšte prihvaćena definicija terorizma i antiterorizma u okviru UN, što je više nego tragično-komično - dodao je profesor.

IT stručnjak Vojislav Rodić objašnjava zašto teroristi najviše vrbuju decu između 14. i 19. godina putem Instagrama i TikToka: 

- Deca su često fizički prisutna uz roditelje, ali se zapravo nalaze u digitalnom svetu, pred ekranima svojih mobilnih telefona, koje nazivam 'digitalnim molitvenicima'. Roditelji nisu uvek svesni u kojem svetu se njihova deca nalaze, jer mnogi od njih sami provode puno vremena pred ekranima, bilo da je reč o privatnom ili poslovnom vremenu. Ova digitalna izolacija može stvoriti priliku za manipulaciju i radikalizaciju - objašnjajva Rodić i dodaje:

- Iako su nas roditelji učili da ne razgovaramo s nepoznatim osobama, situacija na društvenim mrežama je specifična. Naime, nepoznata osoba može se predstaviti kao neko istih godina kao i dete, što može pokrenuti komunikaciju među njima, ali ne uživo, već preko digitalnih posrednika. Ovi posrednici imaju karakteristike koje proizlaze iz same tehnologije. Diskutuje se o ulozi interneta u regrutaciji dece za terorističke aktivnosti, koja traje već dugo. Deca su ekonomski jeftinija i lakša za manipulaciju; mogu se oteti ili animirati. Takođe, postoje i slučajevi gde nacionalne ili religijske grupe vide teroriste ili borce za slobodu kao one koji brane njihove interese, pa se raduju kada deca od 12 ili 13 godina krenu tim putem - rekao je IT stručnjak.

Rodić se osvrnuo i na koji način deca postaju žrtve.

Internet je u početku zamišljen kao digitalni trg, gde ćemo svi izražavati svoja mišljenja i učestvovati u diskusijama kako bismo unapredili društvo. Međutim, pojavila se nepredviđena posledica – izolacioni mehuri. Ovi mehuri mogu biti rezultat radikalizacije mladih osoba u porodici i okruženju, gde internet služi kao alat za međusobnu komunikaciju i obuku, ili sama tehnologija može igrati ulogu u njihovoj radikalizaciji. Ovo je posebno vidljivo kroz algoritme na internet platformama kao što su TikTok i Instagram. Deca su veoma podložna uticaju, naročito dok formiraju svoja opredeljenja i uče kako da se orijentišu u svetu. Kada se zainteresuju za određenu temu i provedu više vremena na njoj, algoritmi im nude sličan sadržaj, što ih drži duže na platformi i omogućava prikazivanje više reklama. Iako su usluge besplatne, korisnici plaćaju svojim vremenom i pažnjom, što omogućava prodaju skupljih reklama" - kaže IT stručnjak i objašnjava kako igrice utiču na dečji mozak: 

Deca se u tim igricama nikada ne sreću uživo, ali te igre predstavljaju vrstu simulacijske aktivnosti. Kroz njih, često se pojavljuju snimci iz stvarnih ratnih aktivnosti, što snižava prag uzbuđenja i izlaže ih slikama i snimcima koje ranije nisu mogli videti u medijima. Postepeno, ovaj proces može brzo napredovati jer se korisnici lagano navikavaju na ovakve sadržaje.

Rodić je objasnio i kako funkcioniše vrbovanje preko društvenih mreža.

- Prosečno vreme korišćenja TikToka je oko 45 minuta do sat vremena dnevno za sve starosne grupe. Međutim, kod mladih, ovo vreme može se produžiti na 6 do 8 sati dnevno. Kada dete provodi toliko vremena gledajući zanimljive snimke, algoritmi će brzo početi da prikazuju sličan sadržaj, što neprimetno usmerava korisnika u određenu pravcu i može dovesti do socijalne izolacije. Mladima je često važna povratna informacija i pohvale koje dobijaju preko ovih platformi. Da bismo sprečili ovakve posledice, potrebne su kontra mere, poput digitalnog minimalizma, koji podrazumeva ograničeno korišćenje tehnologije. Ključni preduslov za to mogao bi biti zabrana mobilnih telefona u školama.

BONUS VIDEO: 

 

Ostavite komentar