Zabrinjavajući trend SAMOUBISTVA kod mladih: Na suicid se odlučuju i deca između 13. i 15. godine! Ovo su ALARMI!

Danas se obeležava Međunarodni dan prevencije samoubistava, podsećajući nas na ozbiljan problem sa kojim se suočavamo. Svakih 40 sekundi, jedna osoba na svetu odluči da oduzme sebi život.

Šta je to što navodi ljude na ovakav korak? Postoji li lek ili rešenje za ovu duboku krizu? 

Da bismo bolje razumeli ključna pitanja, u emisiji "Uranak" na televiziji K1 govorili su stručnjaci: psihijatri prof. dr Nevenom Čalovski Hercog, dr Brankom Vukovićem i alas Renato Grbić. 

Foto: K1 televizija

Grbić, dugogodišnji radnik u prevenciji samoubistava, objašnjava da potencijalne samoubice često pokazuju određene znakove. 

- Čim primetim da neko zastaje, gleda dole i izgleda zamišljeno, to može biti signal. Osobe koje su odsutne, naslone se na ogradu i duže razmišljaju, često su u opasnosti.

Renato je pre 20 godina prvi put spasio osobu od samoubistva.

- Video sam momka sa napumpanom jaknom od vode, koji je rekao da želi da se ubije. Pokušao sam da ga razveselim i nateram da mi da ruku. Na kraju smo ga spasili i odvezli na obalu. Danas je uspešna i srećna osoba. Pomoglo mi je to što sam mu pružio nadu i razumevanje.

Foto: K1 televizija

Renato takođe ističe zabrinjavajući trend samoubistava kod mladih. 

- Sa jedne strane ih razumem, sa druge strane ne. Svi smo mi prošli kroz teške trenutke, poput razvoda i gubitaka, ali neki ljudi ne vide izlaz. Zabrinjavajuće je što se na suicid odlučuju deca između 13. i 15. godine. Na primer, devojka koju sam spasio imala je nepunih 16 godina kada je došla u očaj nakon smrti oca i očuha. Danas je uspešna i srećna, što me ispunjava radošću.

Psihijatar dr Branko Vuković objašnjava da suicid može imati različite uzroke. 

- Suicid može biti rezultat različitih faktora. Kada pomažete osobama koje su rešile da sebi oduzmu život, važno je biti empatičan i slušati njihove razloge. Treba ih uputiti na stručnu pomoć koja može da im pomogne. Ponekad je potrebno razgovarati sa osobom i napraviti plan kako bi se došlo do odgovarajuće pomoći.

Foto: K1 televizija

Doktorka Nevena Čalovski Hercog dodaje da suicid nije nužno povezan samo sa mentalnim poremećajem. 

- Patnja izazvana gubitkom, kao što su gubitak partnera ili posla, može biti deo normalnog životnog procesa. Suicid često predstavlja komplikovano tugovanje i osećaj besmislenosti. Danas, uz razvoj psihofarmaka, imamo alate za pomoć osobama sa teškim depresijama, ali i dalje postoje ljudi koji se suočavaju sa egzistencijalnim krizama koje ne pogađaju sve.

Prema Republičkom zavodu za statistiku, u Srbiji se od 2013. do kraja 2022. godine dogodilo 9.801 samoubistvo, što je u proseku 90 mesečno. Dr Vuković objašnjava da "promene u društvu, migracije i prilagođavanje novim kulturama doprinose povećanom broju suicida. Oktobar i ponedeljak su posebno rizični periodi."

Na pitanje da li rečenica "Ubiću se" treba da bude crveni alarm, doktorka Nevena odgovara: 

- Važno je validirati osećaj ugroženosti kod osoba koje izgovore ovu rečenicu. Nikada ne treba negirati njihovu patnju. Empatičan pristup i otvoren razgovor mogu pomoći da pronađu novu perspektivu. Tragedije često izazivaju šok, preispitivanje i očaj, što predstavlja najrizičniji trenutak za osobe u patnji. Razumevanje i podrška su ključni u prevenciji samoubistava - zaključila je dr Nevenom Čalovski Hercog u emisijii "Uranak" na televiziji K1.

BONUS VIDEO: 

Ostavite komentar

Ostavi komentar