FEMICID U SRBIJI Da li su kazne za nasilnike dovoljno stroge?

Porodično nasilje u Srbiji predstavlja ozbiljan društveni problem koji se čini - nema kraj.

Slučaj iz Aleksandrovca, u kome je Damir I. (23) iz Aleksinca, osumnjičen da je pretukao nasmrt devojku Draganu M. (23), potresao je javnost. 

Dragana je 16. žena ubijena od početka godine, a ova alarmantna statistika postavlja ključna pitanja o efikasnosti zakona o sprečavanju nasilja u porodici.

Kako možemo stati na put ovom nasilju i zašto postojeći propisi ne funkcionišu kako bi trebalo? 

Foto: K1 televizija

U emisiji "Uranak" na televiziji K1, na ovu temu govorila je advokat Gordana Božilović Petrović, patolog Radoslav Radosavljević i Jovana Markulić iz Autonomnog ženskog centra.

- Nijedno nasilje ne počinje sa modricama. Svako nasilje ima svoj psihološki preduslov, koji uključuje različite oblike psihološkog nasilja. Jedan od tih oblika je ljubomora, koja ukazuje na visok rizik od daljnje eskalacije nasilja. Kontrola, nipodaštavanje i izolacija su ponašanja koja žrtvu potpuno izoliraju, stavljajući je u podređeni položaj. Kada žrtva ne uspeva da zadovolji očekivanja, počinje da oseća krivicu, a ukoliko se usprotivi ili pobuni, često dolazi do fizičkog nasilja. Kako se ovaj ciklus ponavlja, fizičko nasilje postaje sve ozbiljnije. Ponekad se nasilje prijavljuje institucijama, dok se u drugim slučajevima manifestuje kao femicid. Fizičko nasilje nije povezano sa društvenim staležom. Ono se može javiti i među visokoobrazovanim pojedincima. Nasilje je često povezanije sa disfunkcionalnim porodicama nego sa materijalnim statusom, pa tako nije neuobičajeno da se dogodi i u sredinama sa višim obrazovanjem - kaže Jovana i dodaje da: 

- Postoji stigmatizacija i stigmatizacija, krivica da se o tome govori. Žrtve iz tog nekog visokog staleža ne govore, jer misle da im se neće verovati. Često se dešava da bivaju i zastrašene. Društveni kontekst je takav da se žrtvama ne veruje. Bez obzira da li ona dolazi iz visokog staleža ili srednje niže klase. Na situaciju da se nasilje dogodilo, ne samo na fizičko, već i na pishološko nasilje, uglavnom se reaguje rečenicom šta je ona uradila pa je došlo do toga. Automatski kao društvo procenjujemo, šta je bila posledica da je on udari ili izbaci iz kuće.

Ubica iz Aleksandrovca je povratnik

- Ubica iz Aleksandrovca je povratnik. U porodici je bilo ranijeg nasilja, a institucije su imale informacije, ali nisu preduzele adekvatne mere za njega kao počinioca nasilja, niti su prepoznale rizik za decu u toj zajednici - izjavila je Jovana Markulić.

Gordana Božilović Petrović ističe da je u poslednjih desetak godina nasilo poprimila drugu dimenziju

- Poslednjih deset godina, nasilje u porodici dobija pravu dimenziju, jer se zaista prijavljuje, iako ga je bilo i ranije. Možda je ranije to bilo više verbalno ili u obliku lakših fizičkih napada, dok se sada radi o drastičnim slučajevima koji često dovode do teških ubistava. Videli smo iz raznih izveštaja da je on nju ranije zlostavljao, a načini na koji je počinio ubistvo su svirepi. Svako ubistvo donosi bol, ali kada žrtva trpi bolove dok je još živa, to postaje još strašnije. Ako je ubistvo motivisano ljubomorom, to ukazuje na teška ubistva iz niskih pobuda. Po našem zakonu, za takve radnje predviđena je kazna doživotnog zatvora. Najveći problem leži u socijalnom nivou, gde su žene često povučene i ne otvaraju se, jer nemaju gde da odu, nemaju svoja primanja niti podršku. Kada prijave nasilje, često postaju privilegovani svedoci u sudu, a ako prežive nasilje, često se povlače zbog pretnji i pritisaka. Imamo i primer lekara sa VMA koji je brutalno napao svoju ženu, ostavljajući je sa modricama od prstiju do grudi. Psihičko nasilje je često najgore, a žene koje nemaju podršku ili osećaj identiteta često se suočavaju sa teškim posledicama. Posledice teškog prebijanja, koje ponekad dovode do smrtnog ishoda, postaju sve učestalije.

Patolog objašnjava zbog čega se radi obdukcija, kod žena za koje se zna da su ubijene od posledica batina

- Obdukcija je jedini način da se utvrdi uzrok smrti, a takođe se analizira i mehanizam smrti, odnosno kako je do nje došlo. Istražuju se predmeti koji su korišćeni tokom izvršenja dela i povrede koje su dovele do tragičnog ishoda. Toksikološka analiza može pokazati da li je osoba bila pod dejstvom nedozvoljenih supstanci, lekova ili otrova. Obdukcija je neophodna kako bi se procesuiralo krivično delo i iznelo pred sud, a veštak objašnjava sve što je otkriveno tokom obdukcije. Važno je razlikovati veštačenje i obdukciju, jer to nisu isti procesi - kazao je i dodaje: 

- Drugi važan momenat je karakter počinioca. Obično su to ljudi sa poremećajem strukture ličnosti, kao što su psihopate i sociopate, u oko 70% slučajeva. U nekih 20% radi se o psihijatrijskim slučajevima, dok postoje i osobe koje su traumatizovane i imaju smanjen prag reagovanja. Međutim, najčešće su to osobe sa poremećajem ličnosti koje mogu poticati iz različitih sredina -  objašnjava patolog.

Foto: K1 televizija

Advokat Božilović ističe da tužilac traži mentalnu procenu nasilnika.

- U svakom postupku nasilja, ako je počinilac već bio prijavljen i protiv njega se vodio postupak, jedno od osnovnih veštačenja koje će se izvesti u istrazi i na glavnom pretresu jeste njegovo psihološko veštačenje. Ako se utvrdi da je neuračunljiv, on nije krivično odgovoran, dok u slučaju da je uračunljiv, potrebno je utvrditi o kojoj bolesti se radi. Zbog toga je važno da veštaci budu prisutni tokom postupka - kaže advokat Božilović i objašnjava da, ako je za ubicu iz Aleksandrovca postojala procena njegove ličnosti, ona mora biti dostupna nadležnim organima.

"Dostupna je sudu i tužilaštvu" 

Najveći problem je u samoj kaznenoj politici suda za nasilje u porodici. 

- Kazne za izvršioce ovakvih krivičnih dela su preblage. Počinilac često dobije uslovni otpust ili kratku kaznu zatvora. Sudovi moraju izricati ozbiljne kazne za nasilje u porodici, jer blage kazne ne deluju na ovakve počinioca - izjavila je advokat.

- Odnosi se to na doktora koji je prebio svoju ženu skoro do smrti pred decom, a dobio je samo godinu dana zatvora bez zabrane rada. Da sam ja bila sudija, ne bih to dopustila. Za teška krivična dela, kao što su teške povrede, predviđena je kazna zatvora do 12 godina, a u slučaju smrtnog ishoda do 15 godina. Kazna od samo godinu dana je skandalozna. Ovaj slučaj nije došao do suda jer se počinilac sporazumeo sa tužilaštvom, što je nedopustivo. Takva kazna podstiče nasilnike, kao što su oni koji su ubili žene i decu. Kada bi se znalo da za ovakva dela sledi ozbiljna kazna, poput pet godina zatvora i obaveznog psihijatrijskog lečenja, počinioci bi razmislili pre nego što nasrne na žrtvu. Kazne moraju postati rigoroznije, uključujući mere zabrane pristupa i prestanka rada. Naš zakon predviđa sve to, ali je potrebno pravilno primeniti - dodala je advokat.

Patolog Radostavljević ističe da je nasilje u porodici često je povezano sa različitim faktorima socioekonomske sredine, a njegovi uzroci su složeni i višeslojni.

- Na sve to utiču faktori socioekonomske sredine. Alkoholizam, upotreba droga i traumatska iskustva iz detinjstva značajno doprinose nasilju u porodici. Njihova porodična i socijalna anamneza često ukazuje na poremećaj strukture ličnosti, što se manifestuje potrebom da dominiraju i da kontrolišu živote drugih. Kada osoba pokuša da se oslobodi te dominacije, nastaje haos. Alkohol i opijanje dodatno pogoršavaju situaciju, a fizičko nasilje postaje neizbežna posledica. Prvi znakovi nasilja, poput udarca, trebali bi da budu crvena lampica koja nikada ne sme da se ugasi. Nakon fizičkog nasilja dolazi do obećanja i izvinjenja, što dovodi do fenomena poznatog kao 'sindrom medenog meseca. Nažalost, to može stvoriti situaciju koja podseća na Stokholmski sindrom, otežavajući rad pravosudnih organa. Da bi preživela, žrtva se često poistovećuje s nasilnikom i prilagođava se, što je način suočavanja s mrcvarenjem i nasiljem - rekao je patolog. 

Foto: K1 televizija

Autonomni ženski centar vodi statistiku femicida koji su se dogodili između 2011. i 2023.godine. 

- Tokom ovog perioda, zabeleženo je oko 395 ubijenih žena i 15 devojčica, što je izuzetno zabrinjavajući broj. Većina žrtava, oko 30%, pokušala je suicid nakon femicida, ali nisu uspele. Postoji tendencija da se broj femicida smanjuje od 2017. godine, kada je usvojen zakon o sprečavanju nasilja u porodici, što je doprinelo bržem reagovanju sistema. Iako su uvedene preventivne mere za nasilnike koji nisu ekstremno nasilni, one nisu dovoljne za osobe koje imaju karakterne crte i tendenciju da preuzmu stvari u svoje ruke. Nažalost, svako odstupanje od njihovog željenog ponašanja može biti povod za oduzimanje nečijeg života - rekla je Jovana i napominje da je femicid ubistvo ženem zato što je žena.

- To je rodna dimenzija. Važan je kontekst  i to je teško ubistvo.

Advokat Božilović ističe da je najvažnija prijaviti nasilje i pooštriti kazne

- Kazna je važna i mora da bude oštrija - dodala je. 

Na pitanje, da li femicid treba da bude posebno krivično delo, patolog Božilović kaže:

- Vi da biste progasili neko delo da je femicid, to je teško ubistvo, a kako će se to dakazati, tu dolazi do problema, jer treba da se dokaže razlika u odnosu na klasično ubistvo - objasnio je patolog.

Ostavite komentar