STIŽU DUPLE DNEVNICE ZA SVE: Poslodavci umesto novca mogu da ponude i OVO

Neradni dani za ovu godinu polako se bliže kraju. Početkom naredne nedelje obeležava se Dan primirja u Prvom svetskom ratu, što znači da je sutrašnji dan poslednji radni dan pre mini odmora. Ovaj državni praznik pada u ponedeljak, 11. novembra, što omogućava da se spaja sa vikendom. Dakle, zaposleni i školarci imaju tri neradna dana - subotu, nedelju i ponedeljak.

Za one koji budu radili na praznik, predviđeni su bonusi u vidu duplih dnevnica, koje se isplaćuju kada zaposleni rade na državne praznike ili druge neradne dane.

Dodatno, ponude su i ovog 11. novembra raznovrsne jer se turističke agencije utrkuju da naprave najpovoljniji aranžman za popularne destinacije koje naši građani često posećuju.

Duple dnevnice za sve koji rade

Zaposleni ima pravo da odsustvuje na dan praznika za koji je zakonom propisano da se ne radi i za to vreme ostvaruje pravo na naknadu zarade, odnosno ako radi na dan praznika ostvaruje pravo na uvećanu zaradu za rad na dan praznika samo za onoliko dana koliko je Zakonom propisano da se taj praznik praznuje.

S obzirom da je Zakonom propisano da se državni praznik Dan primirjau Prvom svetskom ratu praznuje jedan dan i pravo na naknadu zarade, odnosno na uvećanu zaradu za rad na ovaj dan državnog praznika zaposleni može da ostvari samo za jedan dan.

Poslodavci mogu zaposlenima ponuditi i "zamenski" slobodan dan ako nije moguće drugačije organizovati radno vreme. Sve zavisi od dogovora sa poslodavcem, a ako smatrate da vaša zakonska prava nisu ispoštovana, treba da ga obavestite o tome.

Foto: Shutterstock

Prema Zakonu o radu, zaposleni koji rade na dan državnog praznika, koji je po zakonu neradan, imaju pravo na uvećanu zaradu. Uvećanje zavisi od opšteg akta i ugovora o radu, ali mora biti najmanje 110% od osnovice. Osnovica za obračun uvećane zarade je osnovna zarada, koja se određuje zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.

Ovo uvećanje od 110% primenjuje se na ugovorenu satnicu, što znači da zaposleni na praznik dobija svoju redovnu dnevnicu plus 110% na tu dnevnicu.

Što se tiče onih koji ne rade na državnim praznicima, Zakon propisuje da u dane državnih i verskih praznika, koji se obeležavaju u Srbiji, ne rade državni organi, privredna društva i drugi oblici organizovanja za obavljanje delatnosti ili usluga. Jedini izuzetak je Dan pobede, koji se slavi kao radni dan.

 

Ovaj propis takođe definiše ko je obavezan da radi tokom neradnih dana.

Prema zakonu, državni organi, privredna društva i drugi oblici organizovanja koji pružaju usluge ili obavljaju delatnosti, dužni su da obezbede neprekidan rad i tokom državnih i verskih praznika, ako bi prekid u njihovom radu prouzrokovao štetne posledice za građane ili državu. To znači da neke usluge ili delatnosti moraju nastaviti da funkcionišu i na praznike, u skladu sa zakonom i propisima koji su na snazi.

Takođe, privredna društva čija priroda delatnosti ili tehnologija rada zahteva kontinuirani rad, mogu takođe raditi na državne praznike.

Ostavite komentar