U OVOM GRADU -8, A NA KOPAONIKU SUNCE! Vremenski fenomen u Srbiji, opaka zima stiže brže nego što smo mislili

Srbiju je ovog jutra zadesio jedan temperaturni fenomen. Radi se o temperaturnoj inverziji usled koje je temperatura u brdsko-planinskim predelima jutros bila viša u odnosu na kotline i nizije. 

Naime, podaci RHMZ-a pokazuju da je jutros najniža temperatura zabeležena u Zaječaru gde je bilo 8 stepeni ispod nule. Potom slede Sjenica sa -7 stepeni, a zatim Veliko Gradište i Ćuprija sa -5, Dimitrovgrad i Negotin sa -4 i Kruševac, Kikinda i Kragujevac sa -3. 

Dva i stepen ispod nule bilo je u Somboru, Zrenjaninu, B. Karlovcima, Valjevu, Smederevskoj Palanci, Kraljevu i Nišu. A samo Novi Sad, Sremska Mitrovica, Loznica i Beograd imali su par stepeni iznad nule.

Takva je situacija bila i na planinama Kopaonik i Zlatibor na kojima je jutros izmereno 4 i 3 stepena. 

U Srbiji će danas biti do 16 stepeni Celzijusa. I u Beogradu će ujutro biti hladno, na širem području grada sa slabim mrazom i maglom. Tokom dana biće pretežno sunčano uz slab promenljiv vetar, uveče slab i umeren jugoistočni. Najniža temperatura u glavnom gradu sutra od -3 do 2, a najviša dnevna oko 13 stepeni.

Foto: Shutterstock

Šta je temperaturna inverzija?

Naime, kako stručnjaci objašnjavaju suočili smo se sa temperaturnom inverzijom, pojavom koja je suprotna od očekivane - da umesto da temperatura pada kako se penjemo naviše, ona zapravo raste.

Ovaj fenomen, kad je na planinama toplije nego u nizijama, zove se temperaturna inverzija. Dok u normalnim uslovima temperatura opada sa porastom nadmorske visine, kod ovog fenomena se, dakle, dešava suprotno. 

Temperaturna inverzija se najčešće dešava tokom hladnih, stabilnih zimskih dana, kad se velika količina hladnog vazduha spusti u doline, dok su planinski predeli na suncu. U takvim uslovima, temperature raste u skladu sa nadmorskom visinom, pa tako nizije mogu biti u dubokom minusu, dok na planinama može biti i 10 stepeni više.

Kada je tlo u toku noći zbog hladnije od vazduha, atmosfera predaje toplotu podlozi, usled čega se hlade prvo slojevi vazduha neposredno uz podlogu, a zatim i viši slojevi. Samim tim, ti slojevi bliži tlu postaju znatno hladniji u odnosu na malo više slojeve iznad, pa se taj topao vazduh iznad nađe "u sendviču", jer je i ispod i iznad njega hladan vazduh.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar