KAKO SU UNIŠTENA SKLONIŠTA U SRBIJI Pukovnik objasnio šta mora hitno da se uradi pre nego bude kasno

Zašto skloništa u Srbiji nisu u funkciji? Samo 48 opština u Srbiji ima skloništa namenjena zaštiti stanovništva u slučaju nuklearnog rata, dok ostale opštine nemaju ovakvu infrastrukturu. Kako će se zaštititi građani u tim sredinama? Da li armirani beton pruža dovoljnu zaštitu od zračenja? 

Na ova pitanja odgovario je stručnjak za civilnu zaštitu pukovnik u penziji Miodrag Savić, gostujući u emisiji "Uranak" na televiziji K1.

- Broj skloništa je danas izuzetno mali, što nas vodi do ključnog pitanja - zašto se od 2010. godine prestalo sa njihovom izgradnjom? Prema ranijem Zakonu o odbrani, svaki investitor bio je u obavezi da gradi skloništa. Jedna od najvažnijih saglasnosti za izgradnju objekta bila je upravo saglasnost za izgradnju skloništa. U slučajevima gde je postojala mogućnost korišćenja blokovskih skloništa, investitor je bio oslobođen ove obaveze, ali je morao da uplati dva procenta od građevinske vrednosti objekta Javnom preduzeću Skloništa - rekao je Savić.

Drastično manji broj skloništa u Srbiji u odnosu na 2005. godinu

- Godine 2005, na teritoriji Srbije postojalo je ukupno 789.230 mesta u skloništima, od čega je 236.301 bilo u Beogradu. Danas je taj broj drastično manji, između ostalog zato što su pojedini investitori prikazivali skloništa kao dvonamenska, da bi ih kasnije prenamenili u garaže, što je tada bilo dozvoljeno. Ključni problem leži u tome što danas nema ko da gradi skloništa. Član 61. Zakona o smanjenju rizika od katastrofa predviđa da je Javnom preduzeću Skloništa poverena obaveza izgradnje skloništa, što je praktično nemoguće jer to preduzeće nema ni budžet ni fond za tako nešto. Za poređenje, 2005. godine ovo preduzeće je od taksi i naknada prihodovalo dva miliona evra, što je omogućavalo osnovno funkcionisanje - rekao je on i dodao:

- Jasno je da su skloništa u jako lošem stanju, delom zbog nedostatka tehničkih i operativnih kapaciteta Javnog preduzeća Skloništa, ali i zbog nemara građana. Ipak, kao građanin, imam pravo da se obučavam za odbranu i da očekujem da država brine o mojoj sigurnosti. Moramo hitno da uspostavimo zakonsku praksu kojom bi se osigurala izgradnja i adekvatno održavanje skloništa.

Foto: Pixabay.com

Miodrag Savić je istakao da bi broj skloništa bio veći da zakonska obaveza nije ukinuta.

- Da zakonska obaveza nije ukinuta, broj skloništa bi se povećavao. Ono što je izuzetno važno je da skloništa moraju da se grade na drugačiji način, uz propisane mere zaštite i viši nivo standarda. Skloništa moraju imati osnovne sadržaje poput mokrog čvora i električne energije, jer se u njih prvenstveno sklanjaju majke sa malom decom, starije osobe i bolesni. Ostali građani, zavisno od svojih obaveza, bili bi raspoređeni na druge načine, bilo u vojsci ili preduzećima - rekao je on i dodao:

- Kada govorimo o skloništima, njihova osnovna funkcija je da obezbede sigurno sklanjanje stanovništva u slučaju biološko-hemijskih opasnosti, kao što je upozorenje na mogućnost upotrebe nuklearnog oružja. Takve opasnosti mogu se javiti i tokom mira, na primer, u slučaju nuklearnog incidenta.

Izgled skloništa i neophodni standardi

- Skloništa moraju da budu izgrađena prema jasno definisanim standardima, koji uključuju lokaciju, dubinu, otpornost betona, hermetička vrata, uređaje za filtriranje vazduha, kao i osnovnu opremu poput paleta za spavanje i kreveta. Najvažniji element je otpornost skloništa, posebno kada je u pitanju radiološka i hemijska zaštita. Uređaji za prečišćavanje vazduha ključni su za zaštitu od radioaktivnog zračenja. Postoje vrlo jasni standardi koji definišu ove zahteve i oni moraju biti striktno poštovani. Moramo da vratimo obavezu, da investitor koji zida zgradu, mora da gradi i sklonište - rekao je Savić.

Foto: Pixabay.com

Od skloništa napravljene teretane i strelišta

- Javno preduzeće skloništa može da daje objekte u zakup, na sličan način kao što je to slučaj sa teretanama ili streljanama. Međutim, zakupac ne sme da menja ništa u vezi sa standardima skloništa, a u slučaju opasnosti, objekat mora biti vraćen u funkciju sklanjanja stanovništva u roku od 24 sata - rekao je Savić i objasnio da vlasnik mora u zakonskom roku da taj prostor uvede u stanje u kom mu je dato na korišćenje. 

Savić je istakao da je suština u podizanju nivoa kulture građana u vanrednim situacijama, vanrednom stanju i neposrednoj ratnoj opasnosti.

- Suština je da moramo podići nivo kulture ponašanja u vanrednim situacijama, vanrednom stanju i neposrednoj ratnoj opasnosti. Građane treba ponovo uputiti na edukaciju. Postoji dovoljno materijala o zaštiti od požara, poplava i udara, ali nemamo sistemski rešeno obučavanje i obavezu za to - zaključio je on. 

Bonus video:

 

Ostavite komentar