SRBIJA U 2024: Ovi događaji obeležili su godinu na izmaku!

Srbija je u aprilu, na osnovu rezultata izbora održanih u decembru 2023, dobila novu Vladu

Odlazeću godinu za Srbiju je na međunarodnom planu obeležila borba da se sačuvaju državni i nacionalni interesi, evropski put i nastavak saradnje sa zapadom, ali i neodustajanje od prijateljstva i saradnje sa Kinom i Rusijom i vojna neutralnost, dok je na unutrašnjem planu godinu obeležilo formiranje nove vlade čiji je cilj dalji napredak Srbije, ali i tragedija na železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra, kada je u urušavanju nadstrešnice nastradalo 15 ljudi, a dvoje teže povređeno.

Više javno tužilaštvo u Novom Sadu 30. decembra je podiglo nakon istrage o tragediji u Novom Sadu optužnicu protiv 13 okrivljenih, među kojima su bivši ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić i bivša v.d. generalnog direktora "Infrastruktura železnice Srbije" Jelena Tanasković.

Optužnica je podignuta zbog opravdane sumnje da su izvršili krivično delo Teško delo protiv opšte sigurnosti u vezi sa krivičnim delom Izazivanje opšte opasnosti.

Uz optužnicu je dostavljena celokupna dokumentacija prikupljena tokom predistražnog i istražnog postupka, kao i svi ostali dokazi koji, kako je navelo tužilaštvo, potkrepljuju postojanje opravdane sumnje za podizanje optužnice.

Zbog tragedije ostavke su iz moralne odgovornosti podneli ministri Goran Vesić i Tomislav Momirović, kao i Jelena Tanasković.

Zbog tragedije je u celoj zemlji bio proglašen dan žalosti, a na teritoriji AP Vojvodina trodnevna žalost.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je odmah posle tragedije rekao da traži da osobe odgovorne za ono što se dogodilo budu procesuirane i strogo kažnjene, i da traži krivičnu kao i političku odgovornost.

I pored toga deo opozicije, je prvo u Novom Sadu, a potom i u Beogradu, organizovao proteste i blokade saobraćajnica navodeći da tako traže odgovornost za tragediju i odaju poštu stradalima.

U Novom Sadu je 5. novembra održan prvi protest opozicije tokom koga je došlo do nereda, a devastirana je Gradska kuća.

Protesti su potom održani i u Beogradu i nekim drugim gradovima, a grupe studenata blokirale su fakultete tražeći odgovornost za tragediju u Novom Sadu, objavljivanje dokumentacije o rekonstrukciji nadstrešnice, odgovornost za one koji su napadali studente tokom protesta i povećanje izdvajanja za fakultete za 20 odsto.

I pored toga što su ti zahtevi ispunjeni, protesti su nastavljeni.

U godinu na izmaku Priština je nastavila i pojačala teror nad Srbima u AP Kosovo i Metohija, a 2024. obeležili su i formiranje nove vlade, lokalni izbori, intenzivna diplomatska aktivnost predsednika Srbije, kao i posete brojnih svetskih lidera Beogradu.

Srbija je u aprilu, na osnovu rezultata izbora održanih u decembru 2023, dobila novu Vladu koju predvodi premijer Miloš Vučević, a tome je prethodilo i konstituisanje novog saziva Narodne skupštine Srbije kojim predsedava Ana Brnabić.

U junu su održani i lokalni izbori u 89 gradova i opština u Srbiji, među kojima i u prestonici, s obzirom na to da nakon decembarskih izbora u Beogradu nije bilo stranke ili koalicije koja je mogla da oformi većinu.

Na ponovljenim izborima, koalicija oko SNS, osvojila je većinu u Skupštini grada Beograda, a za gradonačelnika je ponovo izabran Aleksandar Šapić.

Početkom godine Priština je zabranila dinara u platnom prometu na AP KiM, što je stupilo na snagu 1. februara.

Pod pritiskom međunarodne zajednice, privremene prištinske institucije i tzv. centralna banka u Prištini dozvolile su korišćenje dinara tokom tranzicionog perioda koji se završio 12. maja, od kada je u radnjama i ugostiteljskim objektima za eventualno korišćenje dinara zaprećeno i kaznom do 20.000 evra.

Usledili su upadi tzv. kosovske policije u objekte "Pošte Srbije", na severu AP KiM, koji su zatvoreni, kao i objekti Banke Poštanska štedionica.

Upadi tzv. kosovske policije usledili su i u Kliničko-bolnički centar Kosovska Mitrovica pod izgovorom traženja ilegalnog oružja, ali i druge institucije koje funkcionišu u sistemu Republike Srbije.

Prilikom upada u institucije, one su i zatvarane, čime je Srbima na AP KIM onemogućeno da dođu čak i do izvoda iz matičnih knjiga.

Priština je nastavila hapšenja Srba pod optužbama za navodne ratne zločine, kao i pokušaje prisvajanja kulturnog i verskog nasleđa srpskog naroda u pokrajini.

Tokom 2024. godine, u okviru dijaloga Beograda i Prištine u Briselu, Beograd je kao glavni zahtev isticao formiranje ZSO, što Priština izbegava godinama.

Na poslednjoj rundi dijaloga 17. decembra otklonjene su prepreke za primenu Deklaracije o nestalima i dogovoreno formiranje Zajedničke komisije.

Odluka ustavnog suda u Prištini da se Manastiru Visoki Dečani vrati zemljište sprovedena je nakon osam godina.

Priština je pokušala i da uđe u članstvo Saveta Evrope, ali su evropske zemlje to stopirale tražeći da privremene prištinske institucije pošalju nacrt statuta ZSO ustavnom sudu i tako započnu ispunjavanje obaveze preuzete 2011. godine.

Kada je reč o diplomatskoj aktivnostima predstavnika Srbije, one su bile usmerene ne samo na zaštitu državnih i nacionalnih interesa kada je reč o AP KIM već i na borbu u UN da se spreči usvajanje rezolucije o Srebrenici.

Nakon velike diplomatske borbe predsednika Srbije i njegovog tima, rezolucija o Srebrenici je u maju ipak usvojena u Generalnoj skupštini, ali se Srbija izborila da prilikom glasanja 19 zemalja bude protiv, a 68 uzdržano, dok su 84 zemlje glasale "za".

"Nikada se nije desilo u UN da glasanje o pitanju genocida nije doneto jednoglasno, ovo se dešava po prvi put jer su neki ljudi hteli da iskoriste svoju veliku političku moć i da politizuju ovu važnu temu", rekao je Vučić nakon glasanja.

Vučić se pred GS UN obratio i u septembru, kada je, govoreći o geopolitičkoj situaciji, ukazao da Pandorina kutija nije otvorena napadom na Ukrajinu i upitao zašto veliki lideri kada govore o potrebi da Ukrajina bude slobodna, da se poštuju UN i njena Povelja, ne poštuju Povelju i Rezoluciju 1244 kada je reč o teritorijalnom integritetu Srbije.

Srbiju je ove godine posetilo više svetskih zvaničnika, među kojima predsednici Kine, Francuske i Turske Si Đinping, Emanuel Makron, sa kojim se Vučić sastao i u Parizu ove godine, i Redžep Tajip Erdogan, kao i nemački kancelar Olaf Šolc i slovački premijer Robert Fico.

Predsednik Srbije je telefonom razgovarao i sa predsednikom Ruske Federacije Vladimirom Putinom, a tokom razgovora je pozvan na proslavu Dana pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu na Crvenom trgu u Moskvi 9. maja, 2025. godine.

Takođe, telefonski razgovor imao je i sa novoizabranim predsednikom Sjedinjenih Američkih Država Donaldom Trampom i to samo nekoliko dana nakon što su predsednički izbori u Americi završeni.

Početkom juna u Beogradu je održan Svesrpski sabor na kojem su Srbija i Republika Srpska usvojile Deklaraciju o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda.

U Deklaraciji se konstatuje da srpski narod predstavlja jedinstvenu celinu, da je Kosovo i Metohija neotuđivi deo Republike Srbije, jedna od odrednica nacionalnog identiteta Srba, kao i da se ne podržava rezolucija o Srebrenici.

Krajem 2024. godine izrečene su sudske presude Urošu Blažiću na maksimalnu kaznu od 20 godina, kao i njegovom ocu, za ubistva u Malom Orašju kod Smedereva i Duboni kod Mladenovca u maju 2023. godine.

Viši sud u Beogradu osudio je, za zanemarivanje deteta, Vladimira i Miljanu Kecmanović, roditelje dečaka koji je 3. maja 2023. godine u OŠ “Vladislav Ribnikar” usmrtio devetoro đaka i radnika obezbeđenja.