STRADALI, MUČENI, UBIJENI... Vučević položio venac povodom Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta (FOTO)

Predsednik Vlade Miloš Vučević položio je danas venac na spomenik "Menora u plamenu" na Dunavskom keju u Beogradu, čime je počela ceremonija obeležavanja Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta.

Vučević je venac položio kao izaslanik predsednika Republike, na ceremoniji kojoj prisustvuju i ministri u Vladi Srbije Adrijana Mesarović, Zoran Gajić, Nemanja Starović, Tatjana Macura, Novica Tončev, Tomislav Žigmanov, ambasadorka Izraela Avivit Bar-Ilan, ambasador Rusije Aleksandar Bocan Harčenko, zamenica gradonačelnika Beograda Vesna Vidović, pripadnici Vojske Srbije i stranih vojnih delegacija, diplomatskog kora u Beogradu, kao i potomci žrtava i preživelih.

Foto: Tanjug printscreen

Prisustvuje i rabin Isak Asijel koji je na početku pročitao molitvu.

Predsednik Vlade Miloš Vučević izjavio je danas da Holokaust predstavlja jednu od najvećih tragedija koje je čovečanstvo iskusilo u modernoj istoriji, i da je Srbija u poslednjoj deceniji učinila vanredan napor na izgradnji trajne kulutre sećanja na svoje žrtve tog zločina i poručio da je naša odgovornost da čuvamo i prenosimo sećanja na Holokaust na buduće generacije. 

- Danas smo se okupili da se prisetimo miliona stradalih, mučenih i ubijenih samo zato što nisu odgovarali ideološkim stavovima i shvatanjima nacističkog režima. Jevreji, Sloveni, Romi, politički disidenti i drugi bili su žrtve destruktivne ideologije koja je zauvek ostavila tamnu senku nad istorijom Evrope ali i čitavog čovečanstva - rekao je Vučević  na ceremoniji obeležavanja Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta kod spomenika "Menora u plamenu" na Dunavskom keju, gde je kao izaslanik predsednika Republike položio venac.

Foto: Tanjug printscreen

On je podsetio da su na današnji dan pre 80 godina sovjetske snage zaustavile, kako je naveo, nacističku fabriku smrti u logoru Aušvic. 

Vučević je pročitao telegram člana vojnog saveta, 1. Ukrajinskog fronta, generala Konstantina Krajnjikova, koji je telegramom obavestio svoje predpostavljene o tome šta su zatekli vojnici Crvene armije po oslobađanju Aušvica.

- Beskrajne grupe ljudi odlaze iz ovog logora smrti. Među njima su Mađari, Italijani, Francuzi, Čehoslovaci, Grci, Jugosloveni, Rumuni, Danci, Belgijci. Svi izgledaju izuzetno iznemoglo, sedi starci i mladići, majke sa odojčadima i adolescenti, gotovo svi polugoli. Veoma mnogo naših sovjetskih građana, stanovnika Lenjingradske, Kalinjinske, Vitebske, Tulske, Moskovske oblasti, iz svih krajeva Sovjetske Ukrajine. Među njima je mnogo osakaćenih, koji su nosili tragove mučenja, tragove fašističkih zverstava -pročitao je Vučević delove iz telegrama generala Crvene armije.

Vučević je ukazao da je i danas gledano neverovano sa kojom preciznošću i efikasnošću je organizovan sistem industrijskog ubijanja u logoru.

- Od hapšenja i prevoza lica do samog logora, pa od pljačke, iskorišćavanja za rad i na kraju neizbežnih egzekucija. Svi su stradali, bez obzira na pol, godine ili geografsko poreklo - rekao je Vučević.

U vremenu koji je obeležen neverovatnim naučno-tehnološkim napretkom čovečanstva, njegova moralna dimenzija postojanja doživela je strašan pad, ocenio je premijer.

- Još jednom se potvrdila činjenica da ljudski rod može da se uzdigne do neviđenih visina ali i da zato lako može da se spusti i do samog ada. Logor Aušvic ako nije bio samo otelotvorenje pakla na zemlji onda je svakako bio njegovo predvorje - rekao je Vučević.

On je podsetio da je američki general Dvajt Ajzenhaueru, svom pismu generalu Maršalu, od 15. aprila 1945. godine, opisao užase Holokasuta iz prve ruke.

- Stvari koje sam video ne mogu se opisati… Namerno sam obavio posetu, da bih bio u poziciji da dam dokaz iz prve ruke o ovim stvarima, ako ikada, u budućnosti, nastane tendencija da se ovi navodi pripišu uglavnom ’propagandi - pročitao je Vučević reči američkog generala i budućeg predsednika SAD.

Vučević je kazao da je već tada jasno ukazano na našu odgovornost da čuvamo i prenosimo sećanja na Holokaust na buduće generacije. 

- To nije naša obaveza samo zbog dužnog pijateta prema žrtvama, već i zbog budućih pokoljenja. Tendecija povećanja antisemitskih ispada i napada u Evropi najbolje nam dokazuju da idelogije podele i mržnje nisu poražene 1945. godine već se u našem vremenu ponovo reaktiviraju. Poricanje, distorzija kao i zloupotreba sećanje na Holokaust nisu slučajnost. Zato je važno da kao društvo udvostručimo napore i svi zajedno osudimo ovakve procese - rekao je Vučević.

On je naglasio da je Republika Srbija u poslednjoj deceniji učinila vanredan napor na izgradnji trajne kulutre sećanja na naše žrtve Holokausta. 

- Brojni spomenici su obnovljeni, spomen ploče postavljene, nove ustanove osnovane, a teško je i prebrojati koliko je naučnih radova i monografija napisano na ovu temu. Donošenjem Zakona o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta koje nemaju živih zakonskih naslednika je primer i drugim zemljama kako treba da se suoče sa ovim tragičnim događajima iz prošlosti. Sve to najbolje svedoči o jasnoj nameri Republike Srbije da se sećanje na ove događaje nikada ne zaboravi - rekao je Vučević.

On je dodao da su nam preživeli iz Holokausta ostavili su kratku poruku - "Nikada više!".

- Na nama je da ovaj nauk čuvamo. Neka je večna slava i sećanje svim žrtvama Holokausta", poručio je Vučević.
 

Smatra se da je u Aušvicu tokom Drugog svetskog rata ubijeno najmanje 1,1 miliona ljudi, od kojih su oko 90 procenata bili Jevreji.

Organizacija Ujedinjenih nacija usvojila je 1. novembra 2005. godine Rezoluciju 60/7 kojom je odlučeno da će se 27. januar obeležavati kao Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta.

Rezolucijom  60/7 iz 2005. pozvane su članice OUN na poštovanje žrtava Holokausta. Rezolucijom je apelovano da se ne dozvoli ma kakvo poricanje tragedije holokausta, kao i širenje mržnje uopšte, verski ili etnički motivisane. 

Pozvano je isto tako na očuvanje prostora sećanja, obeležja, mesta stradanja, stratišta, kao i na instucionalizovano, sistematsko obrazovanje na temu holokausta.

Tokom Drugog svetskog rata nemački nacisti pobili su šest miliona Jevreja, kao i milione drugih, najviše na prostoru Centralne i Istočne Evrope.

Osim 27. januara kao Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta, u različitim zemljama postoje i posebni, nacionalni  datumi sećanja na žrtve, kao 22. april u Srbiji. 

BONUS VIDEO: 

Ostavite komentar