OBOREN VREMENSKI REKORD Doktor otkrio kako to utiče na zdravlje, a meteorolog najavio iznenađenje

Kako nagle promene vremena utiču na organizam i koji hronični bolesnici su najugroženiji, ovog jutra u emisiji "Uranak" govorili su meteorolog Nedeljko Todorović i kardiolog, dr Goran Popović.

Meteorolog Nedeljko Todorović objasnio je koliko dugo će trajati zahlađenje i kakve nas vremenske prilike očekuju u februaru.

- Retko se dešava da u januaru imamo ovako visoke temperature, što je pravo iznenađenje. Ovakvi slučajevi javljaju se jednom u 20 do 30 godina. Zanimljivo je da je ovog januara temperatura nekoliko dana bila oko 20 stepeni. U Beogradu je oboren i dnevni i mesečni rekord iz 2001. godine, kada je izmereno 20,7 stepeni, dok smo sada dostigli 21,4 stepena. Iako je razlika svega pola stepena, ovakvi pomaci su očekivani. Kako godine prolaze, sigurno će se pojaviti novi rekordi - rekao je meteorolog Nedeljko Todorović i najavio povratak u zimski period.

- Od ponedeljka nas očekuje zahlađenje. Već sutra će maksimalna temperatura biti niža za oko četiri stepena, između subote i nedelje spustiće se za još tri do četiri stepena, a od ponedeljka će pad iznositi šest i više stepeni. Hladan vazduh zadržaće se oko deset dana, do 13. februara. Tokom većine tog perioda vreme će biti suvo, a verovatnoća za padavine biće veoma mala. Sušni period će se nastaviti, ali je pad temperature koristan za voćarstvo i poljoprivredu. Od ponedeljka će jutra doneti slab do umeren mraz, što je uobičajeno za zimu. Na planinama će biti znatno hladnije – na Kopaoniku će od 3. do 15. februara temperatura konstantno biti ispod nule. Verovatnoća za sneg je mala, kako u planinskim predelima, tako i u Beogradu, gde u narednih 15 dana ne očekujemo padavine - rekao je Todorović.

On je dodao da nas posle 13. februara ponovo očekuje topliji period. 

- Ne možemo sa sigurnošću reći koliko će trajati to toplije vreme, verovatno oko šest dana, nakon čega će ponovo uslediti zahlađenje. Međutim, ovakav ritam je uobičajen za zimu. Stalna promenljivost vremena karakteristična je za našu klimu, bilo da je u pitanju zimski ili letnji mesec. Leti se takođe dešava nagla promena – na primer, kada temperatura dostigne 36 stepeni, a onda severac naglo rashladi vazduh i temperatura padne za 20 stepeni u roku od nekoliko sati. Te oscilacije su prirodan deo naše klime - zaključio je Todorović.

On je dodao da bi našem organizmu najviše bi prijalo da temperatura ostaje stabilna, ali to, naravno, nije moguće.

- Svake godine i u svim godišnjim dobima suočavamo se s temperaturnim promenama i oscilacijama barometarskog pritiska. Kada govorimo o uticaju vremena na ljudski organizam, najčešće ističemo temperaturu, ali je zapravo mnogo opasniji nagli pad barometarskog pritiska, jer on može izazvati ozbiljnu nestabilnost u telu - dodao je on. 

Foto: pritscreen/K1

Na pitanje, kakvo nas leto očekuje, Todorović kaže:

- Rano je još, ali će biti sigurno vruće. Kod nas je leto vruće, ne mogu ništa da vam pametujem - dodao je. 

Iako je januarsko vreme bilo stabilno, sa minimalnim promenama koje nisu ugrozile zdravlje ljudi, kardiolog dr Goran Popović upozorava da nagle vremenske promene, posebno u letnjim mesecima, mogu izazvati ozbiljnije tegobe kod ljudi.

- Tokom januara vreme je bilo prilično stabilno – sa malo padavina i minimalnim oscilacijama, što je smanjilo mogućnost naglih promena koje negativno utiču na zdravlje. Ipak, čini mi se da su nagle vremenske promene u letnjim mesecima još opasnije, jer izazivaju veće tegobe kod ljudi, zbog čega se tada češće javljaju lekarima - rekao je dr Popović i dodaje: 

- Kod izrazito niskih temperatura, posebno tokom ledenih dana, dolazi do promena krvnog pritiska. U zimskom periodu ljudi konzumiraju kaloričniju hranu, manje se kreću, a hladno vreme dodatno pogoduje skokovima pritiska. Zato srčanim bolesnicima ne savetujemo da izlaze napolje kada su temperature izuzetno niske – posebno ispod pet stepeni. Ipak, ključ je u prilagođavanju – ne treba se oblačiti prema kalendaru, već prema realnim vremenskim uslovima.“

Postepeno vraćanje treningu je ključno za očuvanje zdravlja i sprečavanje povreda

- Svi koji se bave rekreacijom moraju postepeno da vraćaju organizam u trenažni proces. Kada dostignete željeni nivo kondicije, nastavite sa vežbama koje ste praktikovali pre mirovanja, ali umereno, kako bi se telo postepeno prilagodilo i izbegli potencijalni problemi - dodaje.

Foto: pritscreen/K1

Ishrana tokom hladnih dana može imati značajan uticaj na naše zdravlje. 

- Ne morate svaki praznik da jedete jaku hranu. Zdrav organizam zahteva zdravu hranu koja je nisko kalorična. To što je većina navikla da jede visokokaloričnu hranu, alkohol i slične namirnice, nije dobro, jer imamo visok procenat gojaznih osoba, što potencira druge bolesti. Nisko kalorična, ali hranljiva hrana koja može da zasiti, kao što je jedan voćni obrok u kombinaciji sa nekim zrnevljem, sasvim je dovoljna - dodaje. 

BONUS VIDEO: 

 

Ostavite komentar