Vesti > Srbija

Poplave u Srbiji, POSLEDNJI izveštaj SA TERENA: Evo šta kažu iz SEKTORA ZA VANREDNE SITUACIJE

Povodom vanredne situacije izazvane poplavama u Tutinu, Novom Pazaru, Prijepolju i Raški na K1 TV govorio je Milorad Spasojević

Izvor: K1info

22/11/2022 > 12:41

podeli vest:

Poplave u Srbiji, POSLEDNJI izveštaj SA TERENA: Evo šta kažu iz SEKTORA ZA VANREDNE SITUACIJE
Foto: Tanjug/Strahinja Aćimović


Vanredna situacija u Tutinu, Novom Pazaru, Prijepolju i Raški. Posle obilnih kiša izlile su se reke na teritoriji ovih opština i gradova, ali i na Kosovu i Metohiji i na severu Crne Gore. Šta se trenutno dešava na terenu i koja su područja najugroženija, ovog jutra u „Uranku“ na televiziji K1 bila su pitanja za Milorada Spasojevića iz Uprave za vatrogasno-spasilačke jedinice Sektora za vanredne situacije MUP.

 

Kako je kazao Spasojević, kada je reč o današnjoj situaciji na terenu, ona je vrlo povoljna, jer su sve reke u koritu.

- Sva izlivanja reka koja smo imali usled obilnih padavina u jučerašnjem danu danas više nemamo, odnosno, reke su se vratile u korita. Naši ljudi i dalje dežuraju, na terenu su i sprovode se preventivni obilasci. Najvažnije je da su se reke povukle u korito, a ostalo je još samo nekoliko „džepova“, odnosno, voda koja se zadržala u nekim podrumskim prostorijama i naše ekipe rade na saniranju i izvlačenju vode iz objekata. Situacija je mnogo bolja - kazao je Spasojević u „Uranku“.

Foto: screenshot

 

U Tutinu, Novom Pazaru, Prijepolju i Raški je bila najgora situacija, ali sada se sve primirilo i situacija je danas u ovim gradovima dobra.

- Reke su se povukle i srećom, za sada je situacija dobra. Nažalost, desio se nesrećni slučaj kada se dvogodišnji dečak utopio u Tutinu i to se desilo pre nego što se reka izlila, prilikom nadolaska bujičnog talasa. Reka je tada još bila u koritu. Naše ekipe su evakuisale samo dve osobe, jednu iz Raške i jednu iz Prijepolja, tako da nije bilo potrebe za evakuacijom stanovništva. Domaćinstva sada nisu ugrožena, a ona koja jesu bila su poljoprivredna gazdinstva. Stambeni objekti nisu - kazao je Spasojević na televiziji K1.

Procedura za reagovanje

Milorad Spasojević iz Uprave za vatrogasno-spasilačke jedinice Sektora za vanredne situacije MUP-a kazao je da se odmah po najavi mogućeg vanrednog događaja, koju daje Republički hidrometeorološki zavod, pripremaju dežurne ekipe.

- Sada su bile angažovane samo jedinice koje „drže“ tu teritoriju, odnosno, bataljoni iz Novog Pazara, Kraljeva i Prijepolja. Nije bilo potrebe da druge ekipe dolaze na teren. Po proceni se angažuju i druge jedinice MUP-a, a u Novom Pazaru i Tutinu bili su anagažovani i pripadnici Vojske Srbije - kazao je Spasojević u „Uranku“.

Objasnio je i da pre mogućnosti da se ovi događaji dese, kao i kada se dese, opština proglašava vanrednu situaciju i svim akcijama rukovodi lokalni Štab za vanredne situacije.

Foto: Tanjug/Dragan Nikolić

 

- Predstavnici MUP-a su deo loklanog Štaba i u timu su svi relevantni subjekti: vojska, policija, javno komunalna preduzeća... Oni tada čine stručno-operativni tim i procenjuju koje snage je neophodno angažovati da se situacija spreči ili da se umanje štetne posledice, u ovom slučaju poplava - kazao je on.

Glavni zadaci MUP-a

Spasojević je ovog jutra objasnio i koja su to zaduženja pripadnika MUP-a.

- Kada je reč o pripadnicima MUP-a, svaka organizaciona jedinica a prevashodno vatrogasno-spasilačke jedinice kojima poplave i pripadaju kao delokrug rada, prvo obilaze teren i prepoznaju koje su to kritične tačke gde se može dogoditi izlivanje. Kada se to ustanovi, onda se u koordinaciji sa jedinicom lokalne samouprave definiše šta može da se uradi na postavljanju zaštite od izlivanja - kazao je on.

- Spasavanje i evakuacija ugroženog stanovništva nama su najvažniji i prvi zadatak. Direktno spasavanje ljudi uz angažovanje specijalističkih timova za rad na vodi koji su posebno obučeni da rade u takvim uslovima. Oni imaju opremu koja ih štiti - kazao je Milorad Spasojević.

- Svi ostali su ispomoć, pa tako saobraćajna policija radi svoj posao na regulisanju saobraćaja ako su ugroženi ili oštećeni putevi. Angažuju se u skladu sa potrebama. Svako na terenu ima svog direktno nadređenog rukovodioca koji daje zadatke - kazao je on.

U Novom Pazaru nije proglašena vanredna situacija

Kako je u „Uranku“ objasnio Spasojević, vanredna situacija proglašena je u Tutinu, delom u Prijepolju i Raški, a u Novom Pazaru nije.

- Kada je reč o mehanizaciji, lokalne samouprave i javno komunalna preduzeća su zadužena za taj deo posla i raspolažu mehanizacijom. Zato je Štab veoma važan, angažuju se neophodne građevinske mašine za pročišćavanje korita reka i za uklanjanje začepljenja prilikom protoka vode ispod mostova. Štab ima spisak mašina i institucija i firmi koje se tada angažuju - kazao je Milorad Spasojević.

Foto: Tanjug/Dragan Nikolić

 

- Prilikom proćišćavanja malih reka u navedenim opštinama to je u ovom slučaju bilo potrebno. Reke sa sobom povuku mnogo toga nizvodno, otpad se nagomila i nužno je uklanjati ta zakrčenja da bi voda mogla da otiče - kazao je on.

Deponije su veliki problem

Drago Jovanović je ukazao na postojanje velike deponije kod Prijepolja, na obali Lima, te je pitao koliko smetlišta ugrožavaju stanovnike usled porasta vodostaja reka i ko je zadužen za ovaj problem.

- Prepoznajemo problem na terenu, i deponija koju ste spomenuli je velika. Ali, i lokalne manje deponije nam prave problem. Kada reka krene ona zahvata širu površinu i vuče sve nizvodno. Kada dođe do kritične tačke dođe do zakrčenja i usled toga se izlije iz korita jer ne može da teče svojim tokom. Institucije moraju time da se pozabave, to nije u našoj nadležnosti - kazao je Spasojević.

Čačak je u pripravnosti

Grad Čačak i Štab za vanredne situacije su u pripravnosti zbog toga što su Zapadna Morava i vode drugog reda bile u porastu.

- Za sada nema naznaka za izlivanje i u stalnom smo kontaktu sa „Srbija vodama“ koje na osnovu podataka iz svojih mernih stanica daju obaveštenja o povećanju vodostaja reka. Nema indicija da će u narednom periodu biti više padavina koje će uzrokovati izlivanje - kazao je on.

- Dovoljno je da u 24 sata padne veća količina vode na manjem području pa da izazove neku veću posledicu. Vreme se promenilo, na sreću, ali naš zadatak je da budemo spremni i jesmo. Za sada niko nije u pripravnosti osim Čačka i četiri grada u kojima smo juče imali porbleme - kazao je Spasojević u „Uranku“.

Foto: RINA.rs

 

 

Ko je najugroženiji?

Milorad Spasojević iz Uprave za vatrogasno-spasilačke jedinice Sektora za vanredne situacije MUP-a objasnio je da su poljoprivredne površine prve na udaru.

- Ona su uz obalu reke, a kada je reč o infrastrukturi nije došlo do većeg oštećenja puteva i improvizovanih mostića. Sada kada se voda primirila, ekipe koje se bave procenom štete će izaći sa detaljnijom procenom i visinom materijalne štete. Nažalost, ima mnogo đubreta na manjim vodotokovima i u rekama, svašta smo pronalazili. Jedan od velikih problema je zamućivanje izvora i ugrožavanje pijaće vode - kazao je on.

- Posle ovog poplavnog talasa odmah je proveravana ispravnost pijaće vode. Gradske službe i inspekcije odmah reaguju i upućuju se cisterne za ugrožena domaćinstva. Imamo dovoljno cisterni, a kada je reč o struji, ona nigde nije bila isključena. Drugi problem je ceđenje vode, odnosno mi prepoznamo teritorije gde često dolazi do bujičnih poplava. Posle ceđenja vode iz zemljišta može doći do pokretanja određenih klizišta, ali za sada nemamo informaciju da negde postoji bojazan od erozije tla - kazao je on.

- Nadamo se da se to neće desiti ovog puta, da će se voda sa viših predela ocediti bez pomeranja tla. U danima pred nama nema najave većih padavina što nam ide naruku. Prognoze se menjaju ali za sada imamo informaciju da neće biti obilnih padavina - kazao je Spasojević na televiziji K1.

Šta smo naučili iz 2014?

Popave iz 2014. godine svi pamtimo po zlu, a Spasojević je kazao da se i sve stručne i nadležne službe toga dobro sećaju.

- Ono što smo naučili posle tih poplava, je to da smo uvideli da sistem moramo da prilagodimo i promenimo, da ga dopunimo, ojačamo. Svih ovih godina smo na tome radili. Trudili smo se da ojačamo naše kapacitete za reagovanje. Prioritet je evakuacija i spasavanje stanovništva i u tom domenu smo mnogo uradili. Tada smo imali 12 specijalističkih timova za spasavanje i rad na vodi, a sada u svakoj organizacionoj jedinici imamo tim. Tako se skraćuje vreme reagovanja kako bismo bili što operativniji. Nastavljamo sa tim i nadalje. Popravili su se i nasipi, neki su se nadograđivali, ali ima prostora da bude još i bolje - kazao je Spasojević u „Uranku“. 

 

 

 

 

 

 

Ostavite komentar