DA LI JE na pomolu REVOLUCIJA u SAD? Vrhovni SUD OGRANIČIO zaštitu LGBTQ prava

Sjedinjene Američke Države, zemlja koja je sebe proglasila za demokratski "krem da le krem" planete, samozvani svetionik ljudskih prava i izuzetne fantastičnosti, izgleda da su krenule korak unazad. Da li taj korak implicira potencijalna nezadovoljstva i još veće podele udruštvu - pokazaće vreme, tek Vrhovni sud SAD danas je presudio da ustavno pravo na slobodu govora dozvoljava nekim firmama da odbiju da pruže usluge za istopolna venčanja.

Konzervativna većina, šest prema tri, presudila je tako u korist jedne veb dizajnerke koja se pozvala na hrišćansku veru kada je pokušala da ospori zakon protiv diskriminacije u Koloradu, preneo je "Glas Amerike".

Sudije su poništile presudu nižeg suda koji je odbacio zahtev preduzetnice iz okoline Denvera Lori Smit da bude izuzeta iz zakona koji zabranjuje diskriminaciju na osnovu seksualne orijentacije i drugih faktora.

Njena firma " 303 Krietiv" dizajnira vebsajtove, a spor je bio usredsređen na zaštitu slobode govora garantovane prvim amandmanom američkog Ustava.

"Prema prvom amandmanu, Sjedinjene Države su zamišljene kao bogato i kompleksno mesto u kojem su svi slobodni da razmišljaju i govore po volji, a ne kako to vlada zahteva", napisao je u mišljenju većine konzervativni sudija Nil Gorsač.

Troje liberalnih sudija bilo je protiv odluke konzervativne većine. 

Sudija Sonja Sotomajor napisala je da je sud "prvi put u istoriji, biznisu otvorenom za javnost dao ustavno pravo da odbije da pruži uslugu pripadnicima zaštićene klase".

Smit je evangelista koja kaže da veruje da brak mogu sklopiti samo muškarac i žena.

Unapred je tužila komisiju Kolorada za građanska prava i druge državne zvaničnike 2016. godine, ističući da se plašila da će biti kažnjena zato što odbija da pruža usluge za istopolna venčanja.

Liberalne sudije su tokom argumenata u decembru navodile da bi presuda u korist Smit mogla da omogući biznisima da diskriminišu.

Smit i njeni advokati tvrdili su da ona ne diskriminiše nikoga, već da se protivi porukama suprostavljenim njenoj hrišćanskoj veri.

Državne vlasti, grupe za zaštitu ljudskih prava i brojni akademici upozorili su na posledice presude u korist Smit, navodeći da će to omogućiti diskriminaciju ne samo na osnovu verskih uverenja vlasnika biznisa, već potencijalno njihovih rasističkih, šovinističkih i antiverskih stavova.

Sud je i u prošlosti podržavao verska prava i slučajeve povezane sa slobodom govora.

Sudije su podržale LGBTQ prava u odluci iz 2015. godine kojom su legalizovani istopolni brakovi širom zemlje i u odluci iz 2020. godine da federalni zakon koji zabranjuje diskriminaciju na radnom mestu, štiti transrodne osobe i pripadnike LGBTQ zajednice.

 

Ostavite komentar