Vesti > Svet

Šta se STVARNO DEŠAVA? Zašto u Švedskoj dozvoljavaju SPALJIVANJE KURANA?

U Švedskoj ne postoji zakon koji zabranjuje spaljivanje ili skrnavljenje Kurana ili drugih verskih tekstova, kao ni zakone o bogohuljenju

Nedavni niz javnih skrnavljenja Kurana od strane šačice antiislamskih aktivista u Švedskoj izazvao je ljutu reakciju u muslimanskim zemljama i pokrenuo pitanja – uključujući i samoj Švedskoj – o tome zašto su takva dela dozvoljena, javlja AP.

U poslednjem takvom incidentu, Iračanin koji živi u Švedskoj u četvrtak je gazio i šutnuo islamsku svetu knjigu ispred iračke ambasade u Stokholmu. Protest je odobrila švedska policija, koja je šačicu uznemirenih kontrademonstranta držala na bezbednoj udaljenosti.

Isti Iračanin je prošlog meseca zapalio Kuran ispred džamije u Stokholmu u sličnom protestu koji je odobrila policija. A početkom godine, ekstremno desničarski aktivista iz Danske izveo je sličan čin ispred turske ambasade u Stokholmu.

AP u tekstu analizira kako su se švedske vlasti nosile sa ovim aktima.

DA LI JE SKRVANjE KURANA DOZVOLjENO U ŠVEDSKOJ?

U Švedskoj ne postoji zakon koji izričito zabranjuje spaljivanje ili skrnavljenje Kurana ili drugih verskih tekstova. Kao i mnoge zapadne zemlje, Švedska nema zakone o bogohuljenju.

Nije uvek bilo tako. Još u 19. veku, bogohuljenje se u Švedskoj smatralo teškim zločinom, kažnjivim smrću. Ali zakoni o bogohuljenju su postepeno ublažavani kako je Švedska postajala sve više sekularizovana. Poslednji takav zakon izbrisan je 1970. godine.

DA LI ŠVEDSKI VLASTI MOGU ZAUSTAVITI TAKVA DELA?

Mnoge muslimanske zemlje pozvale su švedsku vladu da spreči demonstrante da spale Kuran. Ali u Švedskoj je na policiji, a ne na vladi da odluči da li će odobriti demonstracije ili javna okupljanja. Sloboda govora je zaštićena švedskim ustavom. Policija treba da navede posebne razloge za odbijanje dozvole za demonstracije ili javni skup, kao što su rizici po javnu bezbednost.

Stokholmska policija je upravo to uradila u februaru kada je odbila dve prijave za proteste zbog spaljivanja Kurana, pozivajući se na procene švedske bezbednosne službe da bi takvi akti mogli da povećaju rizik od terorističkih napada na Švedsku. Međutim, sud je kasnije poništio te odluke, rekavši da policija treba da navede konkretnije pretnje da bi zabranila javno okupljanje.

MOŽE LI SE SPALjENjE KURANA SMATRATI GOVOROM MRŽNjE?

Švedski zakon o govoru mržnje zabranjuje podsticanje grupa ljudi na osnovu rase, etničke pripadnosti, vere, seksualne orijentacije ili rodnog identiteta.

Neki kažu da spaljivanje Kur'ana predstavlja huškanje protiv muslimana i da se stoga treba smatrati govorom mržnje. Drugi kažu da su takva dela usmerena na islam kao religiju, a ne na vernike, i da kritika vere mora biti pokrivena slobodom govora, čak i kada je neki smatraju uvredljivom. Tražeći smernice od pravosudnog sistema, švedska policija je podnela preliminarne optužbe za zločin iz mržnje protiv čoveka koji je u junu spalio Kuran ispred džamije u Stokholmu i ponovo oskrnavio svetu knjigu islama u četvrtak. Sada je na tužiocima da odluče da li da ga zvanično optuže.

DA LI ŠVEDSKE VLASTI IZDAJU MUSLIMANE I KURAN?

Neki muslimani u Švedskoj koji su bili duboko povređeni nedavnim spaljivanjem Kurana pitali su se da li će švedska policija dozvoliti skrnavljenje svetih knjiga drugih religija.

Jedan musliman je očigledno odlučio da to stavi na test i zatražio je dozvolu da organizuje protest prošle subote ispred izraelske ambasade u kojem je rekao da namerava da spali Toru i Bibliju. Iako su zvaničnici izraelske vlade i jevrejske grupe osudili planirani čin i pozvali švedske vlasti da ga zaustave, policija je odobrila zahtev tog čoveka. Međutim, na mestu događaja čovek je odustao od svojih planova, rekavši da je kao musliman protiv spaljivanja svih verskih knjiga.

KAKO SE NA BOGOHILJENJE GLEDA U DRUGIM DELOVIMA SVETA?

Bogohuljenje je kriminalizovano u mnogim zemljama. Analiza istraživačkog centra "Pju" otkrila je da je 79 zemalja i teritorija od 198 proučavanih imalo zakone ili politike o svetim knjigama u 2019. koje su zabranjivale bogohuljenje, definisano kao "govor ili radnje koje se smatraju prezrivim prema Bogu ili ljudima ili predmetima koji se smatraju svetim".

U najmanje sedam zemalja - Avganistanu, Bruneju, Iranu, Mauritaniji, Nigeriji, Pakistanu i Saudijskoj Arabiji - to nosi mogućnost smrtne kazne.

Na Bliskom istoku i u severnoj Africi, 18 od 20 proučavanih zemalja imalo je zakone koji kriminalizuju bogohuljenje, iako se u većini slučajeva ne kažnjavaju smrću.

U Iraku, javno vređanje simbola ili osobe koju neka vera smatra svetom, poštovanom ili poštovanom, predstavlja krivično delo za koje je propisana kazna do tri godine zatvora.

Slično je u verski raznolikom Libanu, gde su verske podele pomogle u raspirivanju brutalnog 15-godišnjeg građanskog rata od 1979. do 1990. godine. Tamo se svaki čin "koji je imao nameru ili rezultirao" izazivanjem "verskih sukoba" smatra zločinom za koji se propisuje kazna do tri godine zatvora, piše AP.

Tagovi: