ŠTA se desilo sa IZRAELSKOM GVOZDENOM KUPOLOM: Da li je sistem izvikan ili je HAMAS uspeo da ga ometa ELEKTRONSKI?

Terorističke ćelije Hamasa iz Gaze infiltrirale su se jutros u brojne zajednice na jugu Izraela, a pored toga, na centar i jug zemlje je ispaljeno na hiljade raketa, pri čemu je najmanje 200 ljudi ubijeno, dok je u Palestini stradalo najmanje 232 osobe.

Ovaj napad je još jednom podsetio koliko je Gvozdena kupola, protivraketni štit izraelske proizvodnje koji delimično finansiraju SAD, važan za bezbednost zemlje.

Posle prvih informacija o 5.000 raketa poslatih u prvim satima ranojutarnjeg napada, pojavile su se spekulacije o tome da li je Gvozdena kupola zakazala, pa čak i da se Izrael previše oslanjao na taj sistem ili da je Kupola previše naglašena.

Međutim, on ostaje jedan od najefikasnijih protivraketnih sistema na svetu. Analitičari pre svega traže razloge uspeha palestinskih militanata u neuspehu izraelskih obaveštajnih službi i dobrog naoružanja Hamasa.

Gvozdena kupola je puštena u rad 2011. godine. Kada rakete lete ka Izraelu, antiraketni štit procenjuje koje su usmerene ka nenaseljenim područjima. Oni se ignorišu i dozvoljavaju im da dodiruju tlo, jer neće izazvati nikakvu štetu. Oni koji lete prema naseljima presreću se i uništavaju u vazduhu.

Kupola je tako godinama funkcionisala kao štit za čitave gradove, a isti sistemi su dizajnirani za zaštitu vojnih ciljeva na moru.

Ona štiti od raketa koje dolaze sa udaljenosti od četiri do sedamdeset kilometara i ključna je za život u pograničnim oblastima Izraela. Efikasnost koju navode izraelski izvori iznosila je između 75 i 90 odsto prethodnih godina. U Izraelu ih, po svemu sudeći, ima deset i nisu dovoljni da u potpunosti pokriju malu teritoriju te zemlje.

Jedna od navedenih ranjivosti je da bi njena odbrana potencijalno mogla biti zaobiđena slanjem rojeva projektila, jer bi to moglo da nadmaši njene sposobnosti presretanja. Upravo je to bila osnova za spekulacije o tome kako je Kupola propala u subotu ujutro.

Još jedna slabost sistema je to što je svako presretanje skupo, dok rakete usmerene na Izrael mogu biti veoma jeftine. To je oko 100-150.000 dolara po jednoj presretnutoj raketi. Gustina napada se često koristi kao niska putanja projektila, jer je tada sistemu teže da se suprotstaviti.

Pre dve godine se pričalo da je Hamas pronašao elektronski način da ometa sistem. Izraelske vazduhoplovne snage su navodno uništile zgradu u kojoj se nalazio elektronski sistem sposoban da ometa sistem. Povremeno se pominjala i dovoljna količina municije protiv palestinskih raketa.

Važna napomena o Gvozdenoj kupoli je da je dizajnirana prvenstveno za zaštitu od raketa proizvedenih u palestinskim "garažama", a ne krstarećih balističkih projektila.

Upravo to su pominjali i vlasti Ukrajine, navodeći zašto toj zemlji nije potreban izraelski sistem. Ukrajina je za zaštitu dobila američki protivraketni sistem Patriot.

Ove nedelje je objavljeno da bi SAD mogle da ponude Poljskoj Gvozdenu kupolu u zamenu da Poljska pošalje američki sistem Patriot Ukrajini. Ovo je najavljeno uoči krvavog napada na Izrael, koji je po obimu i broju žrtava bez presedana u poslednjih nekoliko decenija.

Izrael ima sisteme Davidova praćka i strela za suzbijanje raketa dugog i srednjeg dometa.

Ostavite komentar