Vesti > Svet

Jedan od NAJCRNJIH DANA ZA AMERIKU - Obeležena 21. godišnjica terorističkih napada na Njujork i Vašington

Iako su SAD napustile Avganistan, američka administracija nastavlja da traga za odgovornima za napad 11. septembra, izjavio Bajden

Predsednik SAD Džozef Bajden položio je danas venac kod Pentagona, na obeležavanju 21. godišnjice terorističkih napada na Njujork i Vašington, i u govoru odao poštu "izvanrednim Amerikancima" koji su dali život u jednom od najcrnjih dana za američku naciju.

- Nećemo nikada zaboraviti, nećemo nikada odustati", rekao je Bajden na komemorativnoj svečanosti. "Naša obavezanost na to da sprečimo neki novi napad na SAD nema kraja - preneo je AP reči američkog predsednika.

Dvadeset jednu godinu posle terorističkih napada u kojima su islamski teroristi Al Kaide oteli četiri putnička aviona, Bajden je istakao da, iako su SAD napustile Avganistan, njegova administracija nastavlja da traga za odgovornima za napad 11. septembra.

Predsedniku SAD su se na godišnjoj komemoraciji pridružili i članovi porodica ljudi koji su izgubili život u terorističkom napadu kod Pentagona, kao i rukovodstvo Ministarstva odbrane.

- Imamo prema vama neverovatan, neverovatn dug - rekao je Bajden.

Prva dama Džil Bajden govoriće na Nacionalnom memorijalnom obeležju "leta 93" u Šenksvilu, u Pensilvaniji.

Potpredsednica Kamala Haris i njen suprug prisustvovaće u Njujorku ceremoniji komemoracije u Nacionalnom memorijalnom centru 11. septembar.

U utorak 11. septembra 2001. godine, napadači samoubice oteli su američke putničke avione i udarili njima u dva njujorška nebodera, ubivši hiljade ljudi.

Ovaj napad ostaje jedan od najtraumatičnijih događaja veka, ne samo za Ameriku već i za ostatak sveta, preneo je Bi-Bi-Si.

Četiri aviona koja su letela nad istočnim delom Sjedinjenih Američkih Država istovremeno je oteo mali tim otmičara.

Oni su zatim upotrebljeni kao džinovski navođeni projektili kako bi udarili u zgrade simbole Njujorka i Vašingtona.

Dva aviona udarila su u Kule bliznakinje Svetskog trgovinskog centra u Njujorku.

Prvi je udario u Severnu kulu u 08.46 časova po istočnom vremenu, drugi je udario u Južnu kulu u 09.03 sati.

Zgrade su se zapalile, zatočivši ljude na višim spratovima, i obavivši čitav grad gustim dimom.

Za manje od dva sata, obe kule od 110 spratova srušile su se u ogromnom oblaku dima.

U 09.37 časova, treći avion uništio je zapadno krilo Pentagona nadomak Vašingtona.

Četvrti avion srušio se u polje u Pensilvaniji u 10.03, nakon što su putnici pružili otpor.

Veruje se da su otmičari nameravali da napadnu i zgradu Kapitola u Vašingtonu.

Ukupno je živote izgubilo 2.977 ljudi, ne računajući 19 otmičara, većina njih u Njujorku.

Stradalo je svih 246 putnika i članova posade u četiri aviona, u Kulama bliznakinjama, poginulo je 2.606 ljudi na mestu događaja ili kasnije od povreda, a u Pentagonu je stradalo 125 osoba.

Najmlađa žrtva bila je dvogodišnja Kristina Li Henson, koja je život izgubila u jednom od aviona sa roditeljima Piterom i Sju.

Najstariji je bio 82-godišnji Robert Norton, koji je bio u drugom avionu sa suprugom Žaklinom, sa kojom je putovao na svadbu.

Među žrtvama bilo je državljana 77 zemalja.

Njujork je izgubio 441 pripadnika službi hitnih intervencija.

Hiljade ljudi je ranjeno ili je kasnije razvilo bolesti povezane sa napadima, a među njima i vatrogasci koji su radili u ruševinama.

Napade je iz Avganistana isplanirala ekstremistička islamistička mreža Al Kaida.

Predvođena Osamom Bin Ladenom, Al Kaida je krivila SAD i njene saveznike za ratne sukobe u muslimanskom svetu.

Otmice je izvelo 19 ljudi, radeći u tri tima od po pet članova.

Svaka grupa je imala nekog ko je prošao pilotsku obuku i to u letačkim školama u SAD.

Petnaest otmičara bili su Saudijci kao i sam Bin Laden.

Dvojica su bili iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, jedan iz Egipta i jedan iz Libana.

Manje od mesec dana posle napada, predsednik SAD Džordž Buš poveo je invaziju na Avganistan, uz podršku međunarodne koalicije, kako bi iskorenio Al Kaidu i pronašao Bin Ladena.

Međutim, američka vojska je tek 2011. godine konačno locirala i ubila Bin Ladena u susednom Pakistanu.

Navodni planer napada od 11. septembra, Halid Šeik Muhamed, uhapšen je u Pakistanu 2003. godine.

Od tada ga drže u američkom pritvoru u Zalivu Gvantanamo gde još uvek čeka na suđenje.

Prošlog meseca predsednik Bajden je saopštio da su SAD u tajnoj operaciji ubile Ajmana al Zavahrija, lidera Al Kaide koji je pomogao da se organizuju teroristički napadi u SAD pre 21 godinu.

Tagovi: