NEMAČKA će postati manje atraktivna za TRAŽIOCE AZILA! Novi zakon olakšaće useljavanje KVALIFIKOVANIH stranih radnika

Ove godine će Nemačka postati manje atraktivna za tražioce azila, ali će olakšati useljavanje kvalifikovanim radnicima. 

Od 18. januara u Nemačkoj je na snazi zakon kojim se olakšava useljavanje stranih radnika.

Najvažniji element je uvođenje kartice mogućnosti (Chancenkarte) zasnovane na sistemu bodovanja. Ona uključuje jednogodišnju boravišnu dozvolu. Za to vreme vlasnici kartice mogu da traže posao. Uslovi za dobijanje su poznavanje nemačkog ili engleskog jezika, radno iskustvo i lična veza s Nemačkom.

Strani kvalifikovani radnici ubuduće će morati da imaju minimalnu bruto platu od oko 43.800 evra godišnje (do sada 58.400 evra).

Tražioci azila koji su u zemlju ušli pre 29. marta 2023. godine i imaju kvalifikacije i ponudu za posao, moći će da podnesu zahtev za boravišnu dozvolu kao kvalifikovani radnici, ako povuku svoj zahtev za azil. Do sada su prvo morali da napuste zemlju, a zatim podnesu zahtev za radnu vizu iz inostranstva.

Svako ko dolazi u Nemačku kao visokokvalifikovani stručnjak iz neke zemlje izvan EU može da povede supružnika, decu i roditelje. Međutim, preduslov je da je egzistencija porodice osigurana. Roditelji se ne mogu prijaviti za socijalnu pomoć.

Foto: Freepik.com

Plava karta EU i pravilo za Zapadni Balkan

Postojeća regulativa za kvalifikovane radnike s visokom stručnom spremom, poput plave karte EU, nastavlja se - proširena je lista tzv. deficitarnih zanimanja. Dok su to pre bili samo matematika, informatika, inženjerska zanimanja i medicina, sada se to odnosi i na farmaceute, vaspitače i negovatelje.

Ako poslodavci u Nemačkoj i kandidati iz zemalja izvan EU sklope tzv. ugovor o priznavanju kvalifikacije, strani radnici će od marta 2024. godine moći da dođu i rade u Nemačkoj dok proces priznavanja kvalifikacija traje. Boravak se može produžiti do tri godine.

Ako žele da dovedu i supružnike ili maloletnu decu, kvalifikovani radnici moraju dokazati da ih mogu sami izdržavati, ali više ne moraju dokazivati da raspolažu s dovoljno stambenog prostora.

Takozvano Zapadnobalkansko pravilo za zapošljavanje radnika iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije, KiM sada važi na neograničeno vreme. Od juna 2024. godišnja kvota će se udvostručiti na 50.000 radnika.

Više deportacija

Ubuduće se deportacije više neće najavljivati ​​unapred, a maksimalno trajanje pritvora osoba koje se deportiraju produžuje je s deset na 28 dana - a policija dobija šira ovlašćenja i pri pretresu izbegličkih domova.

Foto: Tanjug/AP

Predviđaju se i strože kazne za krijumčare ljudima, mogućnost pretraživanja telefona potražioca azila i mogućnost deportacije osumnjičenih za članstvo u nekoj kriminalnoj organizaciji čak i ako nisu počinili krivično delo.

Očekuje se da će se o zakonu u Bundestagu glasati tokom januara, te da će stupiti na snagu krajem aprila 2024. godine.

Više sporazuma o vraćanju migranata

Gruzija, Moldavija, Kenija, Kolumbija, Uzbekistan i Kirgistan - sa tih šest zemalja se pregovara o sklapanju sporazuma o vraćanju migranata. Prvi ugovor s Gruzijom potpisan je sredinom decembra.

Osim toga, više zemalja bi trebalo da bude klasifikovano kao sigurne zemlje porekla, kao što je to učinjeno s Gruzijom i Moldavijom u novembru. Tamo je onda lakše moguće vraćanje osoba kojima je odbijen zahtev za azil. Vlada takođe želi da reaktivira sporazum EU i Turske o ponovnom prihvatu izbeglica. Većina izbeglica koje dolaze u Nemačku su iz Sirije, Avganistana i Turske.

Brže odluke o azilu

Postupci o zahtevu za azil na upravnim sudovima u Nemačkoj traju u proseku 26,6 meseci. Ubuduće bi to trebalo da se znatno ubrza.

Postupci za državljane zemalja za koje je stopa priznavanja manja od 5 odsto trebalo bi da budu okončani za tri meseca. U svim ostalim slučajevima - maksimalno šest meseci.

Foto: Pixabay.com

Manja socijalna davanja

Do sada su tražioci azila imali pravo na posebnu naknadu za izbeglice, a posle 18 meseci pravo na socijalnu pomoć, što je viši iznos. Ubuduće bi se niže naknade za potražioce azila primale dvostruko duže, odnosno 36 meseci. Osim toga, umesto dosadašnjeg isplaćivanja naknade u gotovini uvodi se tzv. Socialcard - platna kartica kojom potražioci azila mogu da kupuju samo hranu i druge svakodnevne potrepštine.

Cilj ove mere je da se ograniči mogućnost slanja novca rodbini u domovini.

Ostavite komentar