Google i Facebook POMAŽU ruskoj propagandi? Evo i kako

Novinari nezavisnih medija Belorusije, koji su zbog progona morali da napuste domovinu, požalili su se Evropskoj komisiji na logiku internet pretraživača kao što su Google i Meta (Facebook). Problem je ozbiljan, po pravilu internet pretraživači ističu "šta radi", a pošto "znaju" lokaciju pretraživača, prvo će mu ponuditi nešto iz njegove zemlje.

Ali u ovom slučaju je to politička stvar, mnogi opozicioni mediji više uopšte ne mogu da budu ni u Belorusiji ni u Rusiji, a režimski naklonjeni mediji ili čiste propagandne mašine u kojima se šire neistine imaju (državna) sredstva i načine da falsifikuju broj korisnika.

Na kraju, takvi pretraživači "postaju sredstvo pritiska totalitarnih i autoritarnih režima na civilno društvo", navodi se u žalbi EK.

- Postaje sve jasnije koliku snagu zapravo imaju tehnološke kompanije. U nekim stvarima one mogu biti čak i moćnije od političkih lidera. Važno je da takve kompanije stanu na stranu dobra i zalažu se za promociju demokratskih vrednosti - rekla je beloruska opoziciona aktivistkinja Svetlana Tihanovskaja.

Cenzurisani "mrtvi" sajtovi

To je problem i za ruske medije koji ne pišu šta Kremlj želi: „Jasno nam je zašto algoritmi najvećeg svetskog pretraživača, kakav je Google, nužno doprinose ruskoj državnoj propagandi. To se vidi u rezultatima pretrage kreiranim za određene korisnike, u kojima dominiraju novinski državni i provladini mediji“, kaže Sarkis Darbinjan iz organizacije Roskomsvoboda i stručnjak za digitalnu tehnologiju.

A pretraživači posebno mrze „mrtve“ stranice, naravno dobro je u normalnim okolnostima da ne obraćaju pažnju na stranice koje se ne odazivaju na pozive ili su „skinute“ zbog zabranjenog sadržaja, ali onda ista sudbina čeka stranice koje je država cenzurisala, na njih pretraživač više neće ni obraćati pažnju.

- Kada je taj algoritam razvijen, ideja je u početku bila dobra: stranice sa nelegalnim sadržajem ne bi trebalo da se pojavljuju u rezultatima pretrage - rekao jeDarbinijan.

Foto: Shutterstock

Ali u ovom slučaju to je sasvim druga vrsta problema.

Lev Geršenzon je bio šef internet servisa Iandek, najvećeg i najpopularnijeg pretraživača u Rusiji i osnivača portala za automatske vesti „Istinita priča“.

On ukazuje na još jedan problem: „Google-ovi algoritmi ne uzimaju u obzir ogromne resurse koje autoritativni režimi koriste za promovisanje sajtova koje koriste i koje veštački čine popularnijim nego što jesu.“ Previše pažnje se ovde poklanja navodnom broju „klikova“, koje uveliko koriste propagandni sajtovi sa lažima i teorijama zavere.

U toj dilemi nema želje

Šta uopšte da se radi? Bez obzira na apele i upozorenja demokratskim institucijama, nije daleko odmaklo. Prema Geršenzonu, „do sada nije bilo javne rasprave sa takvim Big-Tech kompanijama“. Sarkis Darbinjan takođe tvrdi da Google "nije posebno zainteresovan za promenu algoritma zbog organizacija za ljudska prava", dok je Meta nešto otvoreniji za ovaj problem.

Matijas Keteman, profesor međunarodnog prava sa Instituta Maks Plank u odeljenju koje se bavi pravima na internetu, ukazuje na još jedan razlog zašto ovakvi pretraživači u zemljama poput Rusije, Belorusije ili Kine ne žure da menjaju način pretraživanja. Jer oni „sede između kamena i nakovnja“: ako počnu da traže i ističu takve sadržaje nepoželjne za režim, onda će i oni i njihovi saradnici u tim zemljama lako postati nepoželjni i zabranjeni.

A to ima i druge ozbiljne posledice: s jedne strane zbog prihoda koji se tamo mogu zaraditi, ali i za komunikaciono okruženje“, tvrdi Keteman.

Foto: Tanjug/AP

Sarkis Darbinjan ima utisak da je Google zapravo već odustao od nade da će napuniti džepove u Rusiji: „Zbog problema sa međunarodnim karticama kao što su Visa ili Mastercard, proizvodi koji se moraju platiti ionako više ne rade u Rusiji.

- Google nije čak ni pokušao da na neki način vrati način plaćanja za svoje korisnike i procenu stranica u toj zemlji, ali i da podrži nezavisne medije i blogere - žali se ruski aktivista.

Šta EU uopšte može da uradi?

Ali takođe ističe da je takvim pretraživačima veoma teško i veoma skupo da menjaju svoje algoritme za pretragu sadržaja, a nema posebnog nastojanja zapadnih političara da utiču da se nešto promeni. Zvaničnici EU nemaju nameru da preduzimaju bilo kakve mere protiv pretraživača zbog takve, čak i nehotične, propagande diktatora. Profesor prava Keteman ovde sumira problem: „Čak i formalno, EK nema velike mogućnosti da utiče na američku kompaniju zbog događaja u zemlji van EU“.

Foto: AP Photo, File/John Minchillo

Donekle može dati smernice za njihovo ponašanje u Uniji i tako dati uputstva kako ove platforme treba da se ponašaju i van Unije.

Lev Geršenzon ne misli da politika i političari mogu da urade bilo šta važno, a to je zato što ne razumeju posebnosti rada koncerna poput Gugla. Najbolje bi bilo kada bi takvi zabrinuti sami uočili ovaj problem i aktivno prihvatili svoju odgovornost. Ali tako nešto još nije na vidiku, pa će se borba protiv lažnjaka i propagande voditi samo usmenom predajom“, zaključio je on.

Ostavite komentar