NAKON UBISTVA PREDSEDNIKA došlo je do ekspanzije bande na Hajitiju! Sada, njihovo je čak 80% glavnog grada!

Nacionalne policijske snage Haitija imaju samo 9.000 aktivnih pripadnika u zemlji od 11 miliona stanovnika

Naoružane grupe odavno imaju krvavu ulogu u istoriji Haitija, ističe Bi-Bi-Si (BBC) u tekstu u kome daje uvid kako je došlo do toga da bande dominiraju velikim delovima prestonice te karipske zemlje, a sve više i u seoskim područjima.

Tokom 29 godina diktature Fransoa Divalijea, poznatog kao "Papa Dok", i njegovog sina Žan Kloda "Bejbi Doka" Divalijea, paravojna formacija pod nazivom "Tonton Makut" koristila je ekstremno nasilje da bi sprečila bilo kakvo protivljenje režimu.

Mlađi Divalije je bio, ipak, primoran da ode u izgnanstvo 1986. godine, ali bande su ostale sa različitim stepenom moći, ponekad zaštićene i ohrabrene od strane političara sa kojima su sklapale saveze.

Najnovija raširenost nasilja bandi u Haitiju pokrenuta je ubistvom predsednika Žovnela Moiza, u julu 2021. Predsednika je ubila grupa kolumbijskih plaćenika u njegovoj kući, nakon što je počeo da osuđuje "mračne sile" na Haitiju. Istraga još nije utvrdila ko je naručio ubistvo.

Nasilje bandi je bilo rasprostranjeno i pod predsednikom Moizom, ali je vakuum moći stvoren njegovim ubistvom omogućio bandama da zauzmu više teritorije i postanu uticajnije.

Trenutno, na Haitiju nije upražnjeno samo mesto predsednika. Nakon uzastopnih odlaganja parlamentarnih izbora, mandati svih izabranih zvaničnika su istekli, ostavljajući institucije zemlje bez kormila.

Od ubistva Moiza, zemljom je upravljao Ariel Anri. Njega je Moiz odredio za premijera neposredno pre nego što je ubijen, ali on nije izabran u parlamentu i zbog toga neki dovode u pitanje njegov legitimitet. Protivljenje Anriju se povećava jer u ferbuaru nisu održani izbori kako je bio obećao. Štaviše, nesigurnost je porasla.

Jedan od najotvorenijih Anrijevih rivala je Džimi "Barbikju" Šerizije, bivši policajac koji je postao vođa bande nakon što je otpušten iz policije. On vodi G9, savez devet bandi osnovan 2020. godine, koji je navodno povezan sa partijom "Tet Kale" pokojnog predsednika Moiza.

Šerizije se od početka suprotstavljao premijeru Anriju. On je iskoristio ubistvo Moiza da podstakne svoje sledbenike na "legitimno nasilje". Brutalni napadi i pljačke su se proširili, posebno u prestonici, gde je baza Šerizijeove moći.

Njegova G9 je, takođe, vodila krvavi rat sa G-Pepom, rivalskom bandom koja je navodno povezana sa strankama koje su se protivile ubijenom predsedniku Moizu. Pucnjave i bitke oko teritorije između dve grupe su postale uobičajene i prelile su se iz siromašnijih naselja u centar Port-o-Prensa. Škole i bolnice su morale da se zatvore, a više od 100.000 ljudi napustilo je svoje domove 2023. godine.

Međunarodni komitet Crvenog krsta rekao je BBC-ju da njegovo osoblje mora da razgovara sa stotinama bandi kako bi mogao da isporuči humanitarnu pomoć. Banda G9 je, takođe, bila blokirala pristup terminalu za gorivo Varek, 2022. godine, što je dovelo do nestašice goriva i poremetilo druge ključne isporuke, kao što su lekovi i voda za piće.

Nacionalne policijske snage Haitija imaju samo 9.000 aktivnih pripadnika u zemlji od 11 miliona stanovnika, dok su bande dobro naoružane oružjem prokrijumčarenim iz SAD.

Procenjuje se da je 80 odsto Port-o-Prensa sada pod kontrolom bandi, a ljudi koji žive u ovim oblastima suočavaju se sa "nehumanim" nivoima nasilja, kaže humanitarni koordinator Ujedinjenih nacija Ulrika Ričardson. Ona je rekla da je došlo do porasta seksualnog nasilja za 50 odsto između 2022. i 2023. godine i da su žene i mlade devojke posebno bile na meti bandi.

Anri je više puta pozivao na međunarodnu podršku u borbi protiv nasilja. Do sada su samo Bahami, Bangladeš, Barbados i Čad zvanično izrazili spremnost da pošalju bezbednosno osoblje, ali niko do sada nije stigao.

Dok haićanski civili očajnički žele više bezbednosti, neki sa zabrinutošću gledaju na raspoređivanje stranog bezbednosnog osoblja. Haiti, koji je postao nezavisan od Francuske nakon uspešne pobune robova 1791. godine, bio je pod okupacijom SAD od 1915. do 1934. a naknadne američke vojne intervencije između 1994. i 2004. takođe su mnoge učinile sumnjičavim prema spoljnom mešanju.

Neki kritičari Anrija strahuju da on želi da iskoristi strance da održi svoju moć, baš u trenutku kada se povećavaju protesti koji pozivaju na njegovu ostavku.

Među njima je i Šerizije, koji je 2022. izneo sopstveni "plan za mir", predlažući da se članovima njegove bande da amnestija i da se osnuje "veće mudraca" sa predstavnicima iz 10 regiona Haitija.

Takođe je predložio da G9 dobije mesta u kabinetu. Od tada je pojačavao pritisak, pokušavajući da se predstavi kao "revolucionar" koji želi da svrgne "nelegitimnog" vođu.

Gde god da se premijer Anri sada nalazi, sa hiljadama zatvorenika koji su oslobođeni iz zatvora i moćnim liderom G9 koji ga otvoreno poziva da se povuče, izgledi da će brzo ponovo uspostaviti red su postali manji, konstatuje BBC.

Tagovi: