Da li možete ovo da zamislite? U INDIJI će pravo GLASA IMATI GOTOVO MILIARDU LJUDI! Kako to izgleda?

Indija za mesec dana bira poslanike za Donji dom parlamenta, na izborima na kojima će pravo glasa imati gotovo milijardu ljudi, na više od million birališta širom zemlje.

Uprkos ogromnom demokratskom optimizmu koje šire zvaničnici u Indiji, ali i brojni komentatori u svetu, indijski izbori nisu bez dubokih kontroverzi, ocenjuje novinar Dragan Bisenić i objašnjava da lojalne grupe birača obično podržavaju određenog kandidata ili stranku tokom izbora sa očekivanjem da će dobiti beneficije kada njihov kandidat stupi na funkciju.

Kako u autorskom tekstu za Tanjug piše Bisenić za mesec dana počinje najveći izborni proces na svetu, ili, kako je popularno zovu, izbori u najvećoj svetskoj demokratiji.

Indija bira poslanike za Donji dom parlamenta, Lok Sabhu. Broj glasača, njih gotovo milijardu, je veći nego što SAD, Evropska unija i ​Rusija zajedno, imaju stanovnika.

Razmere ovog kolosalnog političkog procesa teško da su bilo kome potpuno jasne. Glasanje će da traje 7 nedelja, od 19. aprila, do 4. juna u 7 različitih faza. Prva faza parlamentarnih izbora biće održana 19. aprila, druga 26. aprila, treća 7. maja, četvrta 13. maja, peta 20. maja, šesta 25. maja i sedma faza 1. juna. Rezultati širom zemlje će se brojati odjednom 4. juna i biće objavljeni istog dana.

Indijska izborna komisija će imati ukupno skoro 15 miliona službenika, koji će pomagati procedure održavanja ovih izbora. Indija koristi elektronske mašine za glasanje, uvedene 1982, a na ovim će se izborima koristiti 5,5 miliona tih uređaja. 

Birači glasaju pritiskom tastera pored imena kandidata i simbola stranke. Prema pravilima indijske izborne komisije, birališta bi trebalo da budu unutar dva kilometra od svakog birača, što primorava biračke odbore i komisije da se probijaju neprohodnim brdima, planinama i džunglama da bi stigli do svakog glasača. 

Foto: Tanjug/AP

Premijer Narendra Modi će pokušati da osvoji treći uzastopni mandat, po čemu bi se izjednačio sa herojem nezavisnosti Indije i njenim prvim premijerom, Džavaharlalom Nehruom.  

Istraživanja javnog mnjenja su retka u Indiji, ali prošlogodišnje istraživanje pokazalo je da 80 odsto građana ima pozitivno mišljenje o aktuelnom premijeru Narendri Modiju. Očekuje se da će Modijeva nacionalistička stranka Bharatiya Janata (BJP), dominantna politička grupa, osvojiti više od 272 zastupnička mesta potrebna za većinu. 

Modi predviđa da će BJP osvojiti 370 mandata, a njegov politički savez Nacionalni demokratski savez preko 400, što bi bilo najviše u protekle četiri decenije. 

Opoziciona Kongresna stranka, koja je Indijom upravljala većinu vremena od nezavisnosti 1947, osnovala je savez od 28 stranaka nazvan INDIA (Indian National Developmental Inclusive Alliance) radi zajedničke borbe protiv Modijeve koalicije, ali savez je podeljen zbog nesuglasica oko zajedničkih kandidata.

Nakon najave primene izmenjenog Zakona o državljanstvu koji je dopunjen 2019. izbili su protesti u raznim delovima zemlje. Zakon ubrzava dobijanje državljanstva za verske manjine (hindusi, parsi, siki, budisti, hrišćani ili džaini) iz Pakistana, Bangladeša i Avganistana sa većinskim muslimanskim stanovništvom, iako isključuje progonjene muslimane iz ove tri zemlje ili muslimanske manjinske grupe iz drugih susednih zemalja, poput Mjanmara.

Politika u Indiji je u velikoj meri zavisila od veza između pokrovitelja i klijenata duž kastinskih linija tokom perioda u kojem je dominirao Kongres. Kasta kojoj neko pripada služi kao snažna odrednica njegovog ili njenog obrasca glasanja. 

U Indiji različite političke stranke predstavljaju interese različitih kastinskih grupa. Više i trgovačke kaste kao što su brahmani, radžput i kajast i bogate muslimanske grupe imaju tendenciju da izraze svoje interese kroz Kongresnu partiju. 

Agrarna viša kasta Jaci imaju tendenciju da glasaju za konkurentske stranke. Brojčano manje stranke, koje predstavlja Jan Sangh, dobijaju glasove skoro isključivo iz viših i trgovačkih kasti.

Foto: Tanjug/AP

Međutim, kasta ne određuje samo glasačko ponašanje. Nepodudarnosti se javljaju posebno za grupe viših kasti. To znači da ne bi svi iz iste kaste glasali samo za jednu partiju. 

Ljudi više kaste imaju više slobode da glasaju na osnovu političkih uverenja. Mandal komisija je pokrila više od 3.000 drugih zaostalih kasti.

Stoga nije jasno koje su stranke povezane sa svakom kastom.
Lojalne grupe birača obično podržavaju određenog kandidata ili stranku tokom izbora sa očekivanjem da će dobiti beneficije kada njihov kandidat stupi na funkciju.

Foto: Tanjug/AP

Ova praksa, nazvana „banka glasova“, je plodna u većini regiona zemlje. 

Mnoge političke stranke u Indiji otvoreno su se upustile u politiku glasačke banke zasnovane na kasti. Kongresna partija je koristila banku glasova za održavanje vlasti, konkurentske stranke su konstruisale banke glasova kako bi osporile dominaciju Kongresne partije u politici. 

Posebno važnu ulogu „banke glasova“ igra partija kaste „nedodorljivih“ ili „dalita“. Poslanik Kongresne stranke, Rahul Gandi, inače sin bivše indijske premijerke Sonje Gandi, optužio je Mudijevu partiju da ne otvara dovoljno radnih mesta za dalite i druge zaostale klase, koje čine „90 odsto stanovništva“ i da ih diskriminiše u svojoj politici. 

On je zatražio kastinski popis stanovništva kao „najveći revolucionarni korak za napredak Indije“. Pri tome, istakao je da je ukupno bogatsvo zemlje "u rukama dva odsto ljudi".

Foto: Tanjug/AP

Devedesetih počinje uspon „nedodirljivih“ u političkom životu Indije. Preokret je nastao pod vođstvom velikog političkog delatnika Kanši Rama koji je formirao Bahudžan Samaj partiju. 

Posle smrti Dr B.R. Ambedkara 1956. najpoznatiji vođa nedodirljivih bio je Džagdživan Ram. On je bio član Kongresne stranke i zahvaljujući njemu, „nedodirljivi“ su činili „banku glasača“ ove stranke. 

Ta pozicija bila je dovedena u pitanje samo u Maharašatri, od strane Republikanske partije koju je kasnije formirao Ambekar i od militantske organizacije „dalita“ – Pantera. 

Jedna od posledica bila je da je reč „daliti“ zamenila termine „unižene kaste“ ili gandijevski termin  „haridžan“ (božji ljudi). Ali, između 1950. i 1980. oni su uglavnom glasali za Kongresnu partiju. 

Ta grupa činila je oko 15 odsto populacije zemlje i značajeno je uticala na odnose snaga među glasačima. Kanši Ram je u vreme smrti Ambedkara bio već deceniju aktivan u pokretu. Završio je Univerzitet u Pendžabu i radio u laboratoriji u Maharaštri, gde se upoznao sa delima Ambedkara. 

Kada ga je to radikalizovalo, napustio je svoj posao i obrazovao organizaciju koja je predstavljala zaposlene u vladi poreklom iz potisnutih slojeva.  

Sledeće decenije on je putovao širom Indije, stvarajući svoju organizaciju. Ranih osamdesetih, ona je imala 200 000 članova, diplomiranih studenata i poslediplomaca. 

Organizacija je posebno rasla u severnim predelima, naročito u Utar Pradešu, gde je njenim mitinzima prisustvovalo i preko 100.000 ljudi. Ona je i sada posebno uspešna upravo u Utar Pradešu. 

Ova organizacija i njen uspeh naveli su Kanši Rama da formira političku partiju. Bilo je razmatrano nekoliko imena, ali je konačno izabrano ime Bahudžan samaj Partija, jer je ime „bahudžan“ bilo više uključujuće, nego samo „daliti“. 

Četiri decenije afirmativne akcije stvorilo je snažnu i artikulisanu srednju klasu među „nedodirljivima“. Na početku, oni su bili regrutovani sa dna državne mašinerije, radeći uglavnom manuelne poslove. 

Vremenom, postali su zastupljeni i na višim nivoima, radeći kao magistrati I klase ili službenici u sekretarijatima. 

Vladini poslovi obezbeđivali su ekonomsku sigurnost i društveni prestiž. U 1995. oko 2 miliona dalita napredovalo je na taj način. 
Većina od njih nastavila je, međutim, da živi  živote koji su ekonomski bili degradirani, radeći na poljoprivrednim farmama ili na građevinskim poslovima. 

Na svojom debitantskim izborima, 1984. partija je dobila milion glasova, ali ne i mesto u parlamentu. Na sledećim izborima bili su uspešniji, osvajajući 11 mesta 1996. i 14 u 1999. mnogo impresivnije rezultate imali su na izborima u državi Utar Pradeš. 

Rukovodioci partije uspešno su se obratili masama dalita, uveravajući ih da će Kongresna stranka nagraditi samo dalitske sikofante, zalažući se istovremeno za „društvenu pravdu“ i „društvenu transformaciju“. Samo im je vlastita partija mogla da obezbedi ove zahteve. 

Ovu poruku prenosili su dalitski pravnici, učitelji i službenici. Pored serije velikih mitinga, dalitski intelektualci su objavili seriju traktata, dajući nižim klasama istoriju i njenu veličinu. Ta istorija bila je zaboravljena jer su nju pisali uglavnom bramani. 

U usmenoj pripoveci ostalo je da su daliti bili ti koji su stvorili kulture kao što su harapa i Mohendžodaro. Kada su Arijevci osvojili njihovu zemlju, preoteli su im kulturu i pretvorili ih u robove. 

Tokom istorije ovo tlačenje naišlo je na otpor od dalitskih radnika, seljaka, pesnika i pevača. Ove tvrdnje, koliko stvarne – toliko i mitske, štampane su u stotinama hiljada primeraka u Utar Pradešu tokom poslednjih decenija. 

Tokom pet uzastopnih izbora u državi, broj poslanika koje je ova partija osvojila neprestano je rastao da bi stigao do 98 i 20 odsto ukupnih glasova.

Foto: Tanjug/AP

Partija se širila uglavnom na račun Kongresne stranke. Partija je postala jedna od tri najveće, uz Mulajam Samavedi partiju i Džanatu. 

Rastuće samopouzdanje dalita praćeno je eskalacijom kastinskih sukoba. Tokom devedesetih došlo je do serije sukoba na seoskom području, a daliti su obično bili na gubitničkoj strani.    

Sadašnja šefica dalitske partije, Bahujan Samaj partije (BSP) i bivša premijerka države Utar Pradeš, Majavati, saopštila je da se neće priključiti ni jednom bloku, već da će izaći na izbore samostalno. U 2019. godini, dalitska partija učestvovala je na opštim izborima, osvojivši čak 10 mesta u Parlamentu.

Ali, do izbora ostalo je još dovoljno vremena da se stvari promene, tim pre što vladajuća partija i njena opozicija snažno bore za dalitsku „banku glasova“. 
 

Ostavite komentar