Usred proslava 20 godina od velikog proširenja EU pažnja je skrenuta i na ovo: ZAPADNI BALKAN JE JOŠ NA ČEKANJU

Istočnoevropske države obeležile su ove nedelje 20 godina od pristupanja Evropskoj uniji, a, usred proslava, pažnja je skrenuta na regione poput Zapadnog Balkana, koji se i dalje nalaze na listi čekanja za pristupanje Uniji.

Tokom obeležavanja najvećeg proširenja u istoriji EU, kada je 10 zemalja pristupilo bloku 1. maja 2004, predsednici Nemačke i Češke Frank-Valter Štajnmajer i Peter Pavel založili su se u utorak u Pragu za prijem novih država kandidata u Evropsku uniju. 

- Ako predugo ostavimo pred vratima države Zapadnog Balkana, Ukrajinu, Moldaviju i Gruziju, predaćemo ih igračima poput Rusije, koji uopšte ne misle dobro Evropljanima i Evropi - upozorio je Pavel.

Štajnmajer je dodao da Zapadni Balkan, Ukrajina i Moldavija "pripadaju slobodnoj Evropi i našoj Uniji".

Evropskoj uniji su pre 20 godina pristupile Češka, Poljska, Mađarska, Slovačka, Slovenija, Litvanija, Letonija, Estonija, Kipar i Malta, a šefica nemačke diplomatije Analena Berbok, koja se u sredu sastala sa poljskim ministrom spoljnih poslova Radoslavom Sikorskim, rekla je da je cela EU imala koristi od proširenja na zemlje bivšeg istočnog bloka.

Ona je naglasila da, zbog rata u Ukrajini, Evropa "ne može sebi da priušti sive zone u Evropi". 

- EU mora da se reformiše da bude jača u bezbednosnoj politici, da govori jednim glasom i da istovremeno prihvati one zemlje koje takođe žele da postanu deo ove unije slobode i bezbednosti -  poručila je Berbok.

Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel u ponedeljak je, na svečanosti povodom obeležavanja 20-godišnjice proširenja EU, rekao da EU i zemlje kandidati moraju da budu spremni za proširenje do 2030. godine.

On je dodao da naredni talas proširenja EU predstavlja geopolitički imperativ i "sastanak sa istorijom" i istakao da je proširenje kamen temeljac strateškog suvereniteta EU.

Mišel je naglasio da je pred zemljama kandidatima i institucijama EU mnogo posla i objasnio da za kandidate to znači sprovođenje neophodnih reformi i rešavanje svih bilateralnih sporova, a za EU reformu programa i budžeta i procesa donošenja odluka. 

- Naporno radimo sa 27 država članica na pripremi strateškog programa. To će služiti kao osnova za narednih pet godina -  poručio je Mišel.

U tom smislu, belgijska ministarka spoljnih poslova Ađa Labib i potpredsednica Evropske komisije i komesarka za vrednosti i transparentnost Vera Jurova založile su se za  promovisanje odluka kvalifikovanom većinom umesto jednoglasnosti u oblastima odbrane i spoljnih poslova. 

Jurova predviđa da će pravo veta biti jedna od centralnih tema razgovora o proširenju, dok će druga, kako je navela, biti budućnost Člana 7, tačnije procedure koja dozvoljava da se država članica suspenduje zbog problema sa vladavinom prava.

- EU je pre svega unija vrednosti, a ne bankomat - dodala je Labib i navela da EU mora da podstakne svoje jedinstveno tržište i reformiše svoje procese donošenja odluka kako bi reagovala agilnije i "rešila problem ponekad zloupotrebljavanih veta".

Na sastanku Saveta EU za opšte poslove u utorak u Briselu, na kojem se razgovaralo o proširenju, prvi put su učestvovali predstavnici svih deset zemalja kandidata, uključujući Srbije, a Jurova je na toj konferenciji istakla da je sastanak "dobra proba" kako bi izgledala debata sa 37 članica EU. 

Zemlje članice trenutno imaju različite prioritete u vezi sa pristupanjem EU, pri čemu je rat u Ukrajini jedan od značajnih faktora, a u tom kontekstu su i brojni danski poslanici u Evropskom palamentu izrazili podršku proširenju EU na 30 ili više zemalja. 

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, u intervjuu datom krajem aprila za više novinskih agencija, rekla je da EU nije savršena, ali da su koristi od članstva u bloku ogromne. 

- Proširenje je promenilo i status same EU. Dobila je mnogo veću težinu i značaj. Naravno da smo mnogo jači za 27 (članica) nego što smo bili sa 15 - rekla je Fon der Lajen.

Proširenje EU za deset zemalja imalo je i ogromne ekonomske koristi. Tržište EU je postalo jedno od najvećih unutrašnjih tržišta na svetu, a trgovina unutar EU porasla je za 40 odsto u odnosu na 2004. godinu.

- U deset novih država članica za tih 20 godina otvoreno je šest miliona novih radnih mesta, a nezaposlenost je prepolovljena -  zaključila je Fon der Lajen.
 

Ostavite komentar