ŠTA BI OSTALO OD EVROPE I SAD DA PUTIN UPOTREBI BOMBU "TOPOL" Pogledajte simulaciju koja otkriva sav užas, grad po grad

Odluka ruskog predsednika Vladimira Putina, koji je prošlog meseca pogodio Ukrajinu dosad neviđenim balističkim projektilom, prisilila je svetske čelnike i vojne zapovednike da se suoče s novom mogućnošću udara na metu na Zapadu ili na nekog od saveznika. Iako postoje sistemi za rano upozoravanje, ostaju scenariji u kojem bi veliki gradovi mogli pretrpeti izolovan napad.

Njih je Daily Mail istražio uz pomoć modela koji je izradio Alex Wellerstein, profesor i istoričar nuklearne tehnologije. Za primer su uzeli rusku bombu Topol-M SS-27 ICBM, kad bi bila detonirana iznad nekih od najvećih europskih i američkih metropola (POGLEDAJTE KLIKOM OVDE). Topol inače nije najrazornije rusko nuklearno oružje, poput RS-36 ICBM-a, koji nosi više bojevih glava.

Uprkos tome, Topol još uvijek ima procenjenu snagu od otprilike 800 kilotona, što je 50 puta više od snage prve atomske bombe bačene na Hirošimu 1945. godine. Procene broja žrtava i izveštaji o šteti temelje se na primeru da bojeva glava eksplodira nekoliko stotina metara iznad tla. U njih se ne uračunavaju žrtve koje bi stradale sledećih dana, meseci i godina zbog posledica radijacije, nedostatka hrane, vode i medicinske nege.

LONDON

Budući da eksplozija u vazduhu stvara oblak u obliku pečurke, požari bi se proširili na veliko područje Engleske i izložili ljude u podzemnim skloništima opasnosti od trovanja karbon monoksidom. Svako unutar tri kvadratna kilometra od detonacije bi izgoreo. Zgrada parlamenta i Bakingemska palata bile bi uništene. Toplina bi uzrokovala talas eksplozija koje bi sravnile zgrade. Model predviđa da bi gotovo milion ljudi bilo ubijeno iste sekunde, a još 2,2 miliona bi pretrpjelo teške ozlede koje bi verovatno dovele do smrti.

Foto: Shutterstock

PARIZ

Žrtve u glavnom gradu Francuske bile bi još gore. Prema modelu, u eksploziji odmah umire 1,5 miliona ljudi, a broj poveđenih penje se na 2,7 miliona. Topol detoniran iznad središta Pariza uništava Ajfelov toranj, kao i ostale kulturne spomenike koji postaju ruševine.

AMSTERDAM

Holandija broji manje stanovnika od Londona i Pariza, stoga je broj žrtava niži. Ipak, zbog manje veličine bi Amsterdam bio gotovo u potpunosti izbrisan s karte. Otprilike 370 hiljada ljudi prema modelu umire odmah nakon eksplozije i više od 530.000 dobija teške rane. Centar grada i obližnja luka bili bi srušeni, a zgrade u susednom gradu Harlemu pretrpele bi štetu od talas eksplozije.

Foto: Unsplash.com

RIM

Topol prema modelu u glavnom gradu Italije ostavlja oko 770.000 mrtvih stanovnika, dok ih više od milion dobiva teške povrede. Koloseum bi bio potpuno uništen, zajedno s Panteonom i velikim delom starog grada. Vatikan bi takođe pretrpeo ogromnu štetu i većina stanovništva bi poginula. Udarni talas eksplozije razbio bi sve prozore do mesta Dragona, samo nekoliko kilometara od obale Sredozemnog mora.

BERLIN

Skoro 640.000 poginulo bi u trenutku eksplozije iznad centra Berlina, a gotovo dvostruko, oko 1,2 miliona, pretrpelo bi povrede opasne po život. Brandenburška vrata, berlinska katedrala i zgrada nemačkog parlamenta pretvorili bi se u ruševine. Značajne opekotine pretrpeli bi svi stanovnici do predgrađa Spandaua i Wilhelmstadta, a talas eksplozija u Nemačkoj uništio bi zgrade do predgrađa grada Potsdama.

VARŠAVA

Topol bi iste sekunde u Poljskoj ubio otprilike 615.000 ljudi, uz još 750 hiljada stanovnika koji bi zadobili teške povrede. Većina starog grada Varšave, kao i finansijski i poslovni centar, postali bi samo ruševine. Talasi eksplozija dosegli bi do predgrađa Nacionalnog parka Kampinos, udaljenog gotovo 20 kilometara.

VAŠINGTON

Udar Topola u srce američke prestonice, izbrisao bi nekoliko znamenitosti i lokacija koje su s vremenom postale sinonim za istoriju i politiku SAD-a. Bela kuća i zgrada Kapitola bile bi srušene, zajedno sa spomenikom Džordžu Vašingtonu, Nacionalnim muzejom američke istorije Smitsonian i Nacionalnim arhivom. Broj smrtnih slučajeva penje se na 485,000, dok još 839 hiljada ljudi trpi teške ozlede. Ljudi koji žive do područja Bethesde imali bi opekotine trećeg stepena.

Foto: Pixabay.com

NJUJORK

S obzirom na gustinu naseljenosti i količinu infrastrukture, nije začuđujuće da bi vazdužni udar iznad centra Njujorka imao katastrofalne posledice. Jedna eksplozija uništava gotovo sve na sledećim područjima: Soho, Lower East Side, East i West Village. Erupcija bi sravnila zgrade i ubila građane u Midtownu, Long Islandu, Williamsburgu, Brooklynu i Upper East Sideu, kao i u Hobokenu. Stanovništvo u Harlemu, Bushwicku i North Bergenu zadobilo bi opekotine trećeg stepena, a talas eksplozije proširio bi se sve do Bronksa. Preminulo bi u sekundi oko 1,5 miliona ljudi, a broj povređenih bio bi najmanje tri miliona.

POSLEDICE

Požari bi se širili i hitne službe bile bi onemogućene zbog urušavanja infrastrukture i velike količine ruševina. Oni koji bi se mogli skloniti unutar zgrade, idealno ispod stola ili u ormaru, imali bi veće izglede za preživljavanje, ali posledice bi svejedno i za njih bile kobne. Iako je krug radijacije ograničen na centar grada, njegov bi se učinak mogao proširiti zavisno od vremenskih prilika. Pogođeni bi osećali mučninu, zbog oštećenih krvnih sudova i koštane srži, što slabi sposobnost tela da proizvodi bela krvna zrnca potrebna za borbu protiv infekcije. Telo bi počelo propadati, stoga stanovništvo ostaje ranjivo na razne infekcije i unutrašnja krvarenja.

 

Ostavite komentar