TAČNO TRI GODINE OD POČETKA RATA Prvi put se javila nada! Sukob Rusije i Ukrajine se bliži kraju?

Rat u Ukrajini počeo je 24. februara 2022. godine napadom Rusije na tu zemlju, a uoči treće godišnjice pregovori između SAD i Rusije daju nadu da bi moglo se nađe rešenje za okončanje sukoba.

Pregovori predstavnika SAD i Rusije koji su počeli u Rijadu 18. februara nakon dolaska Donalda Trampa na mesto predsednika predstavljaju početak procesa koji bi mogao da dovede do mira i okončanja najsmrtonosnijeg sukoba na tlu Evrope od Drugog svetskoga rata.

Ruske trupe započele su napad na Ukrajinu 24. februara 2022. Zvanična Moskva sve vreme je vojnu operaciju u toj zemlji predstavljala kao specijalnu operaciju, koju je Kijev izazvao odnosom prema ruskom stanovništvu u Ukrajini, a Moskva je to predstavila i kao denacifikaciju.

Sve je zapravo krenulo 2014.

Sukob je realno, nižim intenzitetom, započeo 2014. i od tada nije prestajao. Nesumjivo je da je među razlozima za direktnu intervenciju Rusije februara 2022. najpretežniji bila činjenica da je vlada u Kijevu najavila odustajanje od Budimpeštanskog sporazuma iz decembra 1994.

Njime se Ukrajina obavezala na odbacivanje atomskog naoružanja. To je značilo da je oprema te vrste koja je prethodno bila sovjetska nadalje ostala pod kontrolom Rusije.

Kada je 2014. oboren ukrajinski predsednik Viktor Janukovič odnosi dve zemlje su posebno zaoštreni. Tadašnja nasilna smena u Kijevu izazvana je neslaganjem oko daljnje spoljne orjentacije zemlje.

Ubrzo pošto je Janukovič oboren usledila je separacija Krima, na kom Rusi čine apsolutnu većinu, a onda i bunt u oblastima Donjeck i Lugansk.

Približavanje NATO bio okidač

Paralelno, teror nad Rusima u Ukrajini postao je stvarnost. Sa stanovišta zvanične Rusije, najveći problem bila je činjenica da su nove vlasti u Kijevu najavile približavanje NATO.

Predsednik Putin prethodno je, bar od 2008. upozoravao da Rusija neće tolerisati dalje približavanje NATO njenim granicama. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski, nekoliko dana uoči ruske intervencije, tokom tradicionalne bezbednosne Konferencije u Minhenu, 19. februara 2022. pozvao je Zapad da Ukrajini odredi jasan vremenski okvir za pristupanje NATO.

Nepunih nedelju dana potom 24. februara 2022. vojna invazija Rusije na Ukrajinu je započela. Prodor je u ranim jutarnjim satima usledio iz više pravaca.

Severni krak invazije bio je sa prostora Belorusije put Kijeva. Ruske trupe dospele su do Kijeva i severoistočno do Černigova. Sa istoka, iz pravca Sumija ruske trupe kretale su se u smeru Kijeva.

Harkov se našao pod opsadom. Sa juga, od Krima na sever bio je treći pravac prodora.

Paralelno su započela dejstva iz vazduha, kao desetine raketnih napada širom Ukrajine, uključujući i zapadne delove kao Lavov. Invazione trupe dospele su ubrzo do kijevskih predgrađa.

Ukrajinci su pružili neočekivan otpor

Verovatno je u Moskvi postojalo očekivanje, procena, da će se u Kijevu dogoditi prevrat. Bila je to zabluda. Naprotiv, Ukrajinci su pružili ozbiljan otpor kod Irpina, Hostomela, Buče.

Ni opkoljavanje Kijeva nije uspelo, upravo zbog ozbiljnog otpora. Konvoj ruskih oklopnih i tenkovskih jedinica, dužine šezdesetak kilometra, koji se kretao sa severa put Kijeva, zaustavio se 5. marta.

Opsade Černigova, Sumija, Harkova, ispostavile su se kao neuspeh ruskih invazionih trupa, posebno u gradskim borbama. Usledilo je povlačenje ruskih trupa, do 7. aprila 2022. Od 13. maja, prestao je i pritisak na Harkov, inače od granice udaljen svega 35 km.

Na jugu sa Krima, manje na jugoistoku, od pravca otcepljenih Donbasa i Luganska, ruski prodor je bio uspešniji i nastavljen je. Herson je zauzet do 2. marta.

Prodor je dalje nastavljen put Mikolajeva, Nikopolja i Zaporožja. Posebno teške borbe vođene su za Mariupolj, na Azovskom moru. Opsada grada započela je 26. februara, a Mariupolj je zauzet posle teških borbi tokom maja.

Rusi uništavaju energetsku mrežu Ukrajine

Pokušaj zauzimanja Mikolajeva, prve sedmice marta, pokazao se kao neuspeh. Teške međusobne optužbe bile su posledica činjenice da su se ruske trupe 26. februara približile nuklearnoj elektrani Zaporožje.

Obe strane optuživale su protivničku zbog stvarnih ili navodnih oštećenja kompleksa elektrane, što je dovelo do poseta međunarodnih stručnjaka za atomsku energiju kako bi se video stepen opasnosti.

Posmatrači IAEA razjasnili su da je uglavnom bila na delu ratna propaganda. U okolnostima koje su odavale utisak opšte konfuzije Ministarstvo odbrane Rusije 26. marta saopštava da je prva faza vojne operacije u Ukrajini "generalno" završena i da će se ruske snage nadalje usredsrediti na oslobađanje regiona Donbasa.

Po ondašnjim navodima proruske snage držale su pod kontrolom 93 odsto regiona Luganska i 54 odsto Donjecka. Energetska mreža Ukrajine znatnim delom je razorena.

Rusija je u više talasa gađala ukrajinsku energetsku infrastrukturu. Samo 15. novembra 2022. sa 85 projektila.

Druga faza specijalne operacije

U onome što je predstavljeno kao druga faza specijalne operacije, pošto su borbe u Mariupolju bile pri kraju, krajem aprila i tokom maja pažnja invazionih trupa je usmerena na potez Mikolajev Odesa, uglavnom raketnim dejstvima. Meta su bili najviše objekti infrastrukure, posebno aerodromi, izvesno zbog naoružanja koje je tim putem pristizalo Ukrajini sa Zapada.

Krajem 2022. Ukrajinci pokreću kontraofanzive na jugu i jugoistoku. Prema Harkovu ofanziva Ukrajinaca počela je još septembra. Herson je prepušten, stari deo grada, Ukrajincima, 9. novembra.

Naloženo je povlačenje ruksih trupa na istočnu obalu Dnjepra. Ukrajinske trupe su Hersonom ovladale tri dana potom. Paralelno, Rusija je proglasila aneksiju četiri regiona jugoistočne Ukrajine, Donjecka, Luganska, Zaporožja i Hersona.

Otprilike 20 odsto teritorije Ukrajine nalazilo se juna 2022. pod kontrolom ruskih trupa. Prema procenama, približno osam miliona građana Ukrajine je interno raseljeno, dok je zemlju tokom prve godine ratnih dejstava napustilo oko 8,2 milona.

Sankcije i spoljni pritisci

Generalna skupština Ujedinjenih nacija u više navrata je osuđivala invaziju Rusije na Ukrajinu, kao 2. marta 2022. ili 23. februara 2023. godine.

Pod pritiskom sankcija iz Rusije se povuklo više od 1.000 zapadnih preduzeća, a izvoz energenata je preusmeren. Međutim, utisak je da su ekonomske sankcije prema Rusiji izazvale teže posledice u zemljama Evropske Unije, makar u onima koje su zavisile od gasa iz Rusije poput Nemačke.

Severni tok, gasovod izgrađen s ciljem snabdevanja Nemačke, oštećen je 26. septembra 2022. u vodama danskog ostrva Bornholm. Nemačka je prethodno već objavila da ga neće koristiti.

Međunarodni krivični sud u Hagu (IC C) 17. marta 2023. izdao je nalog za hapšenje predsednika Putina i njegove saradnice, zbog, kako je rečeno nezakonite deportacije dece.

Nakon povlačenja iz Hersona i poraza kod Harkova, ruske trupe se prvih meseci i proleća 2023. koncentrišu na zauzimanje Bahmuta, u oblasti Donjecka.

Ukrajinci pokušavaju kontraofanzivu

Tokom juna 2023. Ukrajinci pokušavaju kontraofanzivu na jugoistoku, u čemu uglavnom nisu bili uspešni. Ruska Vagner grupa započinje pobunu protiv Moskve, odnosno vojnog vrha, 24. juna. Marševska kolona njihovih vozila koja se kretala prema Moskvi zaustavljena je naredne večeri.

Zapovedniku Vagner grupe, koja se posebno uspešnom pokazala u borbama oko Bahmuta, obećano je utočište u Belorusiji. Poginuo je u avionskoj nesreći mesec dana potom, 23. avgusta.

Sevastopolj, pomorska baza Rusije, gađan je 12. septembra 2023. Navodno su oštećena dva ruska vojna plovila. Desetak dana kasnije raketama je napadnut Štab ruske Crnomorske flote u Sevastopolju.

Potom, 26. decembra napadnut je i uništen ruski desantni brod u bazi u Feodosiji, Novočerkask. Prethodno, 14. aprila 2022. komandni brod ruske Crnomorske flote Moskva potopljen je.

Krimski most, glavna veza Kerča i Krima, oštećen je bar u dva navrata. Ukrajinci su ga napali 8. oktobra 2022. i ponovo 17. jula 2023. godine.

Pokušaj ofanzive Ukrajinaca na jugu tokom novembra i decembra 2023. ispostavio se kao neuspeh. Avdejevku, važno ukrajinsko uporište u oblasti Donjecka, ruske trupe su preuzele 17. februara 2024. U zoni Harkova Rusija je 10. maja 2024. započela nova ofanzivna dejstva. Zauzeto je desetak sela. Otprilike mesec dana potom napadi su obustaljeni.

Po zauzimanju Avdijevke tokom aprila 2024. Rusi osvajaju Očeretino i napadaju Časiv Jar, potom napreduju put Torecka tokom juna. Ukrajina je 6. avgusta 2024. pokrenula ofanzivu unutar granica Rusije u oblasti Kurska. Novohrodivku, kod Pokrovska, Rusi zauzimaju krajem avgusta 2024. Početkom septembra zauzeli su Krasnohorivku i Ukrainsk.

Sledio je pad Vuhledara 1. oktobra. Snabdevanje ukrajinskih trupa ratnima materijalom, kao i popuna jedinica poslednjih meseci 2024. vrlo su problematični.

Dmitro Marčenko, ukrajinski general, 30. oktobra izjavljuje da se ukrajinski front raspao. Dezerterstva među Ukrajincima poprimala su masovne razmere. Osim napredovanja ruskih snaga na istoku zemlje početkom 2025. sve vreme su u toku intenziva vazdušna dejstva ruskih snaga nad Ukrajinom.

Sredinom 2024. procenjeno je da je polovina ukrajinskog enegetskog kapaciteta uništena. Rusija je inače marta 2023. upotrebila hipersonične raketne projektile.

Više od 70 zemalja šalje pomoć Ukrajini

Ukupno, više od sedamdeset zemalja slalo je pomoć Ukrajini, u ovom ili onom obliku. Čak pedesetak uputilo je pomoć u naoružanju ili vojnoj opremi. Zvanično, SAD su za pomoć Ukrajini izdvojile 175 milijardi dolara. Ipak, reč je uglavnom o zastareloj vojnoj opremi i naoružanju, a veći deo takozvane finansijske pomoći zapravo je preusmeren na subvencionisanje SAD vojne industrije.

Još sredinom 2023. pojavile su se informacije da Iran šalje Rusiji borbene dronove, pomažući i razvoj njihove proizvodnje u Rusiji. Severna Koreja je takođe dostavila Rusiji balističke projektile i lansere, najkasnije oktobra 2024. U to vreme pojavljuju se izveštaji da su severnokorejske trupe direktno prisutne na frontu u sastavu ruskih trupa. Jedna od posledica bilo je i dalje širenje NATO.

Tradicionalno neutralne zemlje Finska i Švedska zatražile su prijem. Finska je postala članica aprila 2023. Švedska marta 2024. Krupna promena dogodila se nedavnom odlaskom administracije Džozefa Bajdena u Vašingtonu.

Novi predsednik Donald Tramp sve vreme je naglašavao da je jedan od njegovih prioritetnih ciljeva postizanje mira u Ukrajini, a pregovori koji su započeli u Rijadu 18. februara početak su procesa koji bi mogao do toga da dovede.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar