ZELENSKI I TRAMP PRIČALI I O ZAPOROŽJU Evo kada bi ta nuklearka mogla da počne sa radom

Nuklearna elektrana Zaporožje u Ukrajini, koju pod kontrolom drži Rusija, mogla bi da se vrati na mrežu u roku od nekoliko meseci nakon prekida vatre, ali će verovatno biti potrebno više od godinu dana da se ponovo pokrene svih šest reaktora, rekao je danas direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Rafael Grosi.

''Ono što želimo jeste trenutak u kom ćemo moći da potvrdimo da više nema aktivnih borbi u ovoj oblasti. Ovo će biti, rekao bih, opipljiv napredak jer možemo da pređemo na neratni režim“, rekao je on u intervjuu za Rojters.

Grosi je rekao da nema stav o tome kako bi trebalo uspostaviti prekid neprijateljstava, ali, iako IAEA zvanično smatra da Zaporožje pripada Ukrajini, agencija je dužna da sarađuje sa bilo kojom stranom koja drži elektranu.

IAEA ima mali broj zaposlenih koji su stacionirani u Zaporožju, a u poslednjem tromesečnom izveštaju agencije se navodi da je bezbednosna situacija u toj oblasti i dalje rizična, kao i da su naoružane ruske trupe sprečile pristup delovima fabrike.

''Što se tiče bezbednosti fabrike i opšte situacije u fabrici, moram da kažem da je ona pod profesionalnom kontrolom i upravom (Rusije). Neki radovi na održavanju možda nisu bili tako sveobuhvatni koliko su mogli da budu, ali to je takođe funkcija rata“, rekao je on.

Uprkos tome, trebalo bi da bude moguće relativno brzo, ali postepeno ponovno pokretanje elektrane, jednog po jednog reaktora, ocenio je Grosi.

''Govorimo o mesecima, a da bi se cela nuklearka u Zaporožju vratila i radila u potpunosti sa svih šest blokova, bilo bi potrebno više od godinu dana, možda čak i više“, rekao je Grosi i dodao da bi rad na svim reaktorima bio ''težak, ali ne i nemoguć“.
Voda za hlađenje izaziva zabrinutost otkako je najveći izvor fabrike, obližnji rezervoar Kahovka, ispražnjen nakon što je brana dignuta u vazduh 2023, što je dovelo do kopanja bunara u Zaporožju.

''Ambicioznija rešenja za dovođenje vode iz daljih oblasti nisu opcija zbog neprijateljstava, ali bi prekid vatre mogao da ih omogući, otvarajući put za rad svih reaktora'', rekao je Grosi.

U nedavnom američkom saopštenju se navodi da je predsednik SAD Donald Tramp u razgovoru sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim prošle nedelje sugerisao da bi Sjedinjene Države mogle da pomognu u vođenju ukrajinskih nuklearnih elektrana, a možda i da imaju vlasništvo nad tim nuklearkama.

Zelenski je negirao da se razgovaralo o vlasništvu, ali je rekao da je Zaporožje bilo među temama razgovora, dodajući da bi Kijev bio spreman da razgovara o učešću SAD u modernizaciji fabrike ako bude vraćena Ukrajini.

Rusija, međutim, navodi da je bilo kakav transfer vlasništva nuklearne elektrane Zaporožje Ukrajini ili drugoj zemlji ''nemoguć“.

Ruske snage zauzele su najveću nuklearnu elektranu u Evropi nedelju dana nakon početka invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine.

Rusija i Ukrajina optužuju jedna drugu za napade, uključujući granatiranje i udare bespilotnih letelica koji su oborili dalekovode, oštetili vozilo Međunarodne agencije za atomsku energiju i zapalili rashladni toranj.

Zaporožje, koje se sada nalazi blizu linije fronta, proizvodilo je 20 odsto proizvodnje električne energije Ukrajine pre rata. 

BONUS VIDEO:

 

Ostavite komentar