I ovako imamo malo DOBRIH RADNIKA, a tek ih neće biti: NEMAČKA SPUŠTA KRITERIJUME i otvara vrata svima

Nemačka vlada je ove nedelje predstavila plan kojim šire otvara vrata radnoj snazi iz država izvan Evropske unije, a koji bi trebalo da reši problem nedostatka kvalifikovanih radnika u toj zemlji.

Prema okvirnom nacrtu, stranci više neće biti ograničeni radom samo u struci, pa će tako mehaničar moći da se zaposli kao magacioner ili policajac kao konobar. Plan uključuje i inovantivni sistem bodovanja radnika iz trećih zemalja uključujući i države Zapadnog Balkana.

Nemačka vlada je u sredu usvojila okvirni plan za ubrzavanje i uprošćavanje useljenja kvalifikovane radne snage, a cilj vlade u Berlinu je da debirokratizuje proceduru i da ubrza popunjavanje upražnjenih radnih mesta.

Pri razmatranju zahteva za radnu vizu, na težini će dobiti iskustvo, a prevod kvalifikacija će izgubiti na značaju za ulazak u Nemačku. To bi značilo da se neće striktno gledati stručna sprema, već znanje kandidata koji konkuriše za posao. Plan uključuje i inovativni sistem bodovanja radnika iz trećih zemalja, uključujući i države Zapadnog Balkana.

Ministri su se dogovorili oko osnovnih načela, da kriterijumi mogu biti kvalifikacije, znanje jezika, radno iskustvo, rodbinske veze sa Nemačkom i starost.

Kako nemački mediji prenose, službe za strance će povoljnije odmeravati sposobnost integracije uz prethodne boravke u Nemačkoj, rad za nemačkog poslodavca, ali i ako kandidat ima rođake u toj zemlji, ali nacrt još ne definiše kakav status ti rođaci treba da imaju, na primer jesu li zaposleni.

Foto: Pixabay.com

Jednostavnije useljenje je deo planirane reforme zakona o azilu i migraciji koju ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer želi da pokrene do kraja godine.

Novi propis pojednostavljuje zapošljavanje

Novinar redakcije Dojče Vele Nemanja Rujević kaže da Nemačka ne traži novi kvalitet, već da novi propis zapravo znači da će tražiti manje kvaliteta, odnosno da spuštaju kriterijume.

Za ljude iz Srbije, mogla bi biti značajna olakšica mogućnost da mogu da dođu u Nemačku, pa da tek onda traže posao, jer je do sada važilo pravilo da ga moraju naći dok su u Srbiji i da mogu otići za Nemačku tek kada ispune određene uslove, koji su otežavali put do radnog mesta.

- Vlada hoće da pojačano "vrbuje" radnu snagu u inostranstvu, da reklamira slobodna radna mesta i da pojača ulogu "Gete" instituta, da još više ljudi uči nemački van zemlje. Sve u svemu, to je jedan paket koji bi dodatno učvrstio Nemačku kao useljeničku zemlju. Premda posebno konzervativni spektar ne voli da se tako priča o Nemačkoj, kao o Kanadi, ali privreda vapi za radnicima i nema izgleda da će se to uskoro završiti - kaže Rujević.

On smatra da s druge strane novi nemački propisinose ogromnu opasnost da se Srbija dodatno učvrsti kao iseljenička zemlja.

- Demografski problem Zapadnog Balkana nije tema u Nemačkoj. Nemci se nikad ne pitanju da li zemlje iz kojih dovode radnu snagu sasvim propadaju, već gledaju da reše svoje probleme. Sad će u penziju generacija bejbi bumera, pa će em ostaviti rupu, em će neko o njima morati da brine u starosti. Negovatelj starih osoba je ubedljivo najtraženije zanimanje, u proseku ostaje upražnjeno oko 250 dana posle raspisivanja oglasa - kaže Rujević.

Foto: Pixabay.com

Jedva da je bolje sa limarima, majstorima za grejanje i klima-uređaje gde se na novog zaposlenog čeka po 224 dana. U visokogradnji se radnik traži 221 dan u proseku, a kod medicinskih sestara, babica i sanitetlija prosek je 188 dana.

Kako piše DW, sve to može odvesti horor-scenariju po nemačku ekonomiju u kojem bi do 2060. na jednog penzionera dolazilo tek 1,7 radnika, dok ni danas taj odnos nije sjajan i iznosi 2,7. Da bi se to izbeglo, stručnjaci računaju da Nemačkoj svake godine treba 400.000 doseljenika.

 

 

Ostavite komentar