Kao cela AUSTRALIJA - 25 miliona ljudi ŽRTVE TRGOVINE LJUDIMA

Oko 25 miliona ljudi su žrtve trgovine ljudima širom sveta, saopštio je američki Stejt department, dok je državni sekretar Entoni Blinken u tom kontekstu posebno ukazao na humanitarne posledice rata u Ukrajini i naveo da se milioni Ukrajinaca, interno raseljenih ili prinuđenih da napuste Ukrajinu suočavaju sa povećanim rizikom od trgovine ljudima, što ih čini "veoma ranjivim na eksploataciju".

Nevladina organizacija za borbu protiv trgovine ljudima Estrada primila je hiljade poziva od Ukrajinaca u pet meseci od početka rata, rekao je Blinken istakavši da su oko 90 odsto njih raseljene žena i dece.

Na zahtev zakonodavaca u Predstavničkom domu američkog Kongresa u izveštaj je uneto novo poglavlje o državnom sponzorisanju trgovine ljudima. U tom poglavlju se navodi da je Rusija pokazala da politika vlade ili „državni obrazac trgovine ljudima" uključuje i aktivno saučesništvo u prinudnom radnom angažovanju severnokorejskih radnika.

Uz Rusiju je u izveštaju još 10 država: Avganistan, Burma, Kuba, Eritreja, Iran, Severna Koreja, Južni Sudan, Sirija, Turkmenistan i Jemen.

Međutim, Rusija se nalazi i na posebnoj listi nacija koje je Stejt department označio kao one "koje imaju državne oružane snage, policiju ili druge bezbednosne strukture, ili oružane grupe koje sponzoriše vlada, a koje regrutuju ili koriste decu-vojnike", ističući da u tu grupu spadaju i Avganistan, Burma, Iran, Jemen i još šest zemalja.

 

 

U delu izveštaja koji se odnosi na Srbiju, koja je svrstana u drugu kategoriju, navodi se da je naša zemlja nazadovala i da je, iako je ostala u drugoj kategoriji, potrebno dodatno pratiti situaciju zbog slučaja sa 500 vijetnamskih radnika, koji su, kako tvrdi Stejt department, bili prisiljeni da rade u fabrici kod Zrenjanina koja je u kineskom vlasništvu.

U izveštaju se ocenjuje da srpska vlada "nije u potpunosti zaštitila žrtve ili istražila verodostojne navode da je oko 500 vijetnamskih radnika bilo podvrgnuto prisilnom radu".

U generalnoj oceni učinka Srbije navedeno je da vlada u potpunosti "ne ispunjava minimalne standarde za eliminaciju trgovine ljudima" ali, kako je navedeno, ulaže značajne napore da to učini, prenosi Glas Amerike. Tvrdi se da Vlada Srbije nije iskazala snažnije napore u borbi protiv trgovine ljudima u odnosu na prethodni izveštaj, uzimajući u obzir i poteškoće izazvane pandemijom korona virusa.

Foto: Pixabay.com

Nedovoljno napora, dodaje se, uloženo je u identifikovanje žrtava, kao i primenu standarda za to. Stejt department navodi i da je "Centru za zaštitu žrtava trgovine ljudima nedostajalo osoblja, sposobnosti i resursa neophodnih za adekvatatno zbrinjavanje žrtava i obezbeđivanje smeštaja za njih". U dokumentu se ukazuje i na to da se Savet za borbu protiv trafikinga nije sastajao, a Vlada Srbije nije usvojila Nacionalni akcioni plan za 2021. i 2022. godinu.

Ostavite komentar