Zdravlje

HOLESTEROL naš nasušni: Doktorka UPOZORAVA da se ne LEČIMO sami i ne pijemo lekove BESKONAČNO

Sve one koji otpočinju s terapijom za povišene masnoće u cirkulaciji interesuje koliko će to trajati

Autor: K1info/stetoskop.info

17/01/2023 > 18:35

podeli vest:

HOLESTEROL naš nasušni: Doktorka UPOZORAVA da se ne LEČIMO sami i ne pijemo lekove BESKONAČNO
Foto: Freepik.com


Prošli su praznici, slave, odnosno period kada svi u Srbiji jedu malo jaču hranu nego inače. A poznato je da preterivanje sa masnom hranom može biti više nego štetno.

Masnoće su sastavni deo našeg organizma. Različite lipidne frakcije i obliku masnoća ulaze u sastav, pre svega, membrana naših ćelija. Ima ih svuda u našem organizmu, ulaze u sastav mozga, srce koristi derivate iz masti kao energiju…

One predstavljaju i elemente koje mi razgrađujemo u našem organizmu, a njihove metabolite dalje koristimo za funkcionisanje. Dakle, masnoće su neophodne za naš organizam i njegovo normalno funkcionisanje, kao i za normalan metabolizam.

Foto: Pixabay.com

 

Nijedan holesterol nije loš ako se nalazi u granicama preporučenih vrednosti. Međutim, postoje neke frakcije holesterola, koje su indikativne i značajne u proceni aterosklerotskog rizika - rizika za nastanak bolesti krvnih sudova.

Lečenje povišenog holesterola u cirkulaciji

Lekovi kojima se snižava i održava optimalan nivo holesterola u cirkulaciji pripadaju različitim grupama i različitim nivoima.

- Danas je medicina poprilično odmakla u lečenju povišenih masnoća. Hiperlipoproteinemije, to jest, povećane koncentracije holesterola u krvi, prepoznate su kao veoma značajne u smislu oštećenja čitavog organizma. Imajući to u vidu, postoji više grupa lekova, a na prvom mestu su to statini, kojih se pacijenti poprilično pribojavaju - rekla je dr Milena Pandrc, specijalista kardiologije.

- Zatim je tu ezetimib, što je dopunska terapija i deluje na nivou creva, pa se smatra manje opasnim od statina. Sledeći nivo su biološki molekuli, biološka terapija. U poslednje vreme se govori o terapiji koja modifikuje različite procese u organizmu. Ona će biti dostupna od ove godine i kod nas. Ona deluje na nivou finih molekularnih mehanizama i predstavlja najefikasniji modalitet lečenja hiperlipoproteinemije - rekla je ona.

Koliko dugo traje lečenje hiperlipoproteinemije?

Sve one koji otpočinju s terapijom za povišene masnoće u cirkulaciji interesuje koliko dugo će se lečiti i kada će se smatrati izlečenima.

- Važno je naglasiti da su hipertenzija, gojaznost, povećane koncentracije holesterola, predijabetes, hronične bolesti koje zahtevaju doživotno lečenje. U hiperlipoproteinemiji je priča ista kao kod dijabetesa. Kada uz terapiju dobijemo idealne vrednosti glikemije i odlične parametre HbA1c, ne možemo reći da smo izlečili dijabetes, već smo ga stavili pod kontrolu - rekla je dr Pandrc.

- Tako da, i kada govorimo o povišenim koncentracijama masnoća u krvi, kada postignemo referentne vrednosti, ciljani LDL, pa postignemo i ciljane vrednosti triglicerida i HDL-a, redukujemo i rezidualni kardiovaskularni rizik, pacijenti s dijagnozom hiperlipoproteinemije ostaju na terapiji, jer je moraju doživotno lečiti - rekla je ona.

Foto: Pixabay.com

 

Dr Milena Pandrc ističe važnost redovnog odlaska lekaru i kontrole ovih parametara i posle postizanja ciljanih vrednosti.

- Zašto je važno da se ne lečimo sami i da ne nastavimo da pijemo terapiju do beskonačnosti? Zato što ciljane vrednosti LDL-a ne postižemo uvek istom kombinacijom lekova. Da bismo postigli ciljane vrednosti LDL-a, to možemo uraditi na različite načine - rekla je ona.

- Ako je naš bolesnik u veoma visokom riziku i želimo da mu spustimo LDL ispod 1.4 ili je u visokom riziku, pa želimo da mu spustimo ispod 1.8, to možemo da postignemo kombinacijom higijensko-dijetetskog režima, koji je obavezan, i lekovima - statinom, ezetimibom, PCS K9 inhibitotrom i inklisiranom - rekla je ona.

- Dakle, možemo to postići celom tom paletom, a možemo postići i higijensko-dijetetskim režimom i kombinacijom, na primer, statina i ezetimiba. To znači da nam nisu uvek potrebni isti lekovi za postizanje željenih ishoda. Zato je neophodo da se kontrolišemo i ne isključujemo samoinicijativno terapiju - rekla je doktortka Pandrc.

- Takođe je veoma bitno da lekari primarne i sekundarne zdravstvene zaštite znaju koje su preporučene vrednosti, moraju znati patofiziologiju ovih oboljenja i da to nije kao neka respiratorna infekcija gde možemo popiti antibiotik i posle osam dana smo se izlečili - rekla je ona.

Ko je kandidat za biološku terapiju?

Kada smo je pitali ko će biti pogodan kandidat za biološku terapiju, rekla nam je da su to pacijenti koji se nalaze u poslednjoj kategoriji bolesnika, koji su u veoma visokom riziku.

- Oni ni sa svim modalitetima terapije ne postižu ciljane vrednosti, a pritom su imali srčani ili moždani udar i zato moramo pažljivo odabrati kandidate kojima će biti data biološka terapija. Često su to pacijenti s familijarnom hiperholesterolemijom, to jest, oni koji imaju urođeno visoke vrednosti holesterola i imaju ubrzanu aterosklerozu - rekla je dr Pandrc.

Foto: Pixabay.com

 

- Šta to znači? To znači da su u pitanju deca koja već s desetak godina mogu dobiti moždani udar. Ta deca su apsolutno kandidati za biološku terapiju u nekom momentu - rekla je doktorka.

- Limit predstavlja što je ovakav modalitet lečenja veoma skup. Po informacijama koje imam, trenutno je u Srbiji svega deset pacijenata na biološkoj terapiji. Ako uzmemo u obzir statistiku, koja nam kaže da je familijarna hiperholesterolemija zastupljena u populaciji s učestalošću od 1 prema 250, mislim da je to jedna ogromna disproporcija - rekla je ona.

 

 

Ostavite komentar