Zdravlje

Doktor otkrio KOLIKO SLATKIŠA smeju da pojedu najmlađi: Evo ZAŠTO je svako četvrto DETE GOJAZNO

Preporuka je da dete dva puta nedeljno pojede određeni slatkiš, rekao je doktor

Izvor: K1info/telegraf.rs

21/05/2023 > 21:33

podeli vest:

Doktor otkrio KOLIKO SLATKIŠA smeju da pojedu najmlađi: Evo ZAŠTO je svako četvrto DETE GOJAZNO
Foto: Freepik.com


Mnogi roditelji od svoje dece sakrivaju slatkiše, a najčešći razlog je verovanje da to nije zdravo.

Takođe, mnogi roditelji misle da od puno šećera mališani postaju hiperaktivni.

Ali, da li su bili u pravu?

Odgovor na ovo i još mnoga pitanja dao je profesor dr Zoran Vujčić redovni profesor na Hemijskom fakultetu u Beogradu. Kako je rekao za Zelenu učionicu, njegova borba protiv zabluda je "krivica" njegove supruge.

- Moja supruga je zapravo "kriva". Svakidašnja saopštenja portala o čudotvornoj hrani i kozmetici, tretmanima kojekakvim opasnim hemikalijama u borbi protiv raka su me dovoljno iritirala. Uz to i načini hranjenja, saveti kvazi nutricionista i večita preporuka da se jede žuti šećer, himalajska so i slične nebuloze su me već dovele u ekscitovano stanje. Okidač je bio tadašnji "bum" konjski šampon, koji je neko počeo da prodaje kao čudesni šampon za rast kose. Moja supruga mi je rekla da nešto napišem na tu temu. Pronašao sam blog kao način da komuniciram s ljudima i da sa hemijske strane pokušam da pojasnim gde se greši i ko im prodaje maglu - započinje priču dr Vujčić.

Foto: Freepik.com

 

Na pitanje gde su naše bake i majke grešile kada je ishrana dece u pitanju, doktor odgovara:

- Ranija ishrana je bila kvalitetnija, jer su sirovine prosto bile kvalitetnije. Danas se kupuje u supermarketima, na pijacama koje nisu ni izbliza zadovoljile minimalne higijenske standarde, u prodavnicama pre bih rekao nezdrave, nego zdrave hrane. Voće i povrće se bere pre fiziološke zrelosti, zbog čega nema punu nutritivnu vrednost. Ideja je samo da se roba očuva, a ne da bude kvalitetna - istakao je on.

Industrijska hrana je nužno zlo

Kako doktor kaže, u današnje vreme sve manje ljudi kuva, obilazi pijace i kupuje meso i mleko od seljaka.

- Loše navike ljudi koji imaju od 35 do 50 godina su se prenete u sopstveni dom, sa roditelja na decu. Zato je svako četvrto dete gojazno. I umesto da se vodi računa o klasičnoj, raznovrsnoj i umerenoj ishrani, kvalitetnim namirnicama i domaćoj kuhinji sve se svodi na čarobne dijete, kvazi ishrana tipa hrono ishrane ili fruturijance, sirovaše i slično - objašnjava on.

Doktor Zoran Vujčić naglašava da nauka ne podržava uvođenje soli i šećera u dečiju ishranu.

- Soli ima dovoljno u majčinom mleku, a posebne formule se kreiraju tako da u zamenama imaju istu količinu soli. Slično je i sa šećerima. S tim što je prvi šećer s kojim se beba susreće laktoza, a ne saharoza. Ovaj drugi počinje da se unosi s voćem, baš kao i glukoza i fruktoza. Zato postoje tačne preporuke koliko čega u kom periodu je potrebno da se unosi i od hrane i od piće. Problem je u tome što su mnoge namirnice ili polazne sirovine već tretirane i sadrže so ili druge aditive koji podižu količinu natrijuma. Znam da su i u periodu pre 20 godina kada su moja deca bila mala u hranu dodavali šećer, kako bi beba radije jela. I naravno kvarila zube, gojila se i kvarila metabolizam. Neznanje roditelja je opasno, jer je mnogo izazova oko nas - ističe on.

Prema rečima doktora, preporuka je da dete dva puta nedeljno pojede određeni slatkiš.

- Ko se toga još drži? Preporuka Svetske zdravstvene organizacije (SZO) je do 10 odsto od ukupnih energetskih potreba deteta mogu da budu slobodni šećer (saharoza, glukoza ili fruktoza ili bilo koja smeše tog tipa: agava, malteks i slično). Nažalost, sve učestaliji nedostatak kretanja daje osnovu za novi savet koji SZO ima, a to je da se ova vrednost smanji na samo pet odsto od ukupne potrebne energije. Naravno da to nije baš uvek lako izračunati. Naročito što mnogi slatkiši i nemaju te podatke na etiketi. Nije lako ni odoleti detetu koje kuka i histeriše u prodavnici - kaže dr Vujčić.

Foto: Freepik.com

 

Za roditelje koji se prvi put susreću sa davanjem konkretnih i izbalansiranih obroka deci, kombinovanje namirnica predstavlja dilemu. Doktor Vujčić napominje da pravila ne postoje, da sve namirnice idi zajedno, a da se često nailazi na "kreatore originalnih ishrana" koji ne dozvoljavaju konzumiranje jogurta, dok na primer kiselo mleko dozvoljavaju.

Sve u svemu, obilan doručak, užina, dobar ručak i laka večera jesu ono što je deci neophodno. Pažnju je skrenuo i na to da bi deca koja su poprilično aktivna, mogla da konzumiraju i nešto veću količinu slatkiša.

Doktor Vujčić se često bavi i zabludama, te je pisao i na temu spanaća i njegove hranljivosti. Za njega je "veliko razočarenje" bio i efekat vitamina C.

- Velike studije su pokazale da je prosto bez efekta u sprečavanju gripa, nazeba i slično. Niti ubrzava ozdravljenje. Čovek može da resorbuje određenu količinu bilo kog vitamina. Preko toga je sve smetnja, a ne korist. I nema dobrog suplementa. Oni se uzimaju samo po preporuci lekara - kaže doktor.

 

Ostavite komentar