Sve što treba da znamo O ALERGIJAMA: Nisu BAUK, ali nisu ni NAIVNE

Sve veći broj ljudi boluje od nekog vida alergije, zato je važno znati razlikovati je od obične prehlade i pravilno je lečiti

Alergijski rinitis predstavlja preosetljivost na supstance koje se prirodno nalaze u našoj okolini i bezopasne su za osobe koje nisu alergične. Tu najčešće spadaju prašina, grinje ili polen trava, drveća i korova.

Alergijski rinitis je danas veoma često oboljenje, tako da prema podacima Svetske zdravstvene organizacije od 10 do 25 odsto stanovništva u svetu boluje od nekog oblika alergijskog rinitisa. Smatra se da će usled velike zagađenosti vazduha i pojačanog otopljavanja za 50 godina taj procenat porasti na 40 odsto.

Doc. dr Ivan Baljošević, specijalista otorinolaringologije, kaže da su simptomi alergijskog rinitisa brojni i varijabilni.

On navodi da oko 80 odsto pacijenata pati od zapušenosti i curenja vodenastog sekreta iz nosa. Oko 60 odsto njih ima i svrab u predelu nosa i očiju, a kao posledica svih ovih simptoma oko 50 odsto pacijenata pati od glavobolje, nesanice i umora.

Početni simptomi alergije (zapušenost i curenje iz nosa) često podsećaju na prehladu, pa se leče davanjem antibiotika, što je pogrešno, jer kod alergijskog rinitisa nema poremećaja ošteg stanja, temperature, malaksalosti i gubitka apetita.

Genetska predispozicija je glavni rizik od dobijanja alergijskog rinitisa. Ukoliko jedan roditelj ima rinitis šanse da ga i dete dobije su 50 odsto, a ukoliko ga imaju oba roditelja šanse su 72 odsto.

- Ostali faktori rizika povezani sa razvojem alergijskog rinitisa uključuju viši socioekonomski status pacijenta, povećano zagađenje životne sredine, decu rođenu u proleće i leto (tokom sezone polena), nedostatak starijih rođaka, kasniji polazak u obdanište, majčino pušenje tokom prve godine života, izloženost alergenima u zatvorenom prostoru kao što su životinjska dlaka, grinje i prašina, prisustvo pozitivnog znaka alergena po koži i rano unošenje veštačke hrane za bebe - ističe specijalista dr.Ivan Baljošević.

Razvoj alergijskih bolesti počinje sa promenama na koži, tj. alergijskim dermatitisom koji se javlja u uzrastu od četiri meseca do godinu dana. Ispoljava se sa crvenilom, svrabom i hrapavošću kože na obrazima, iza ušiju, pregibima laktova, šaka, kolena ili stopala.

Alergije na hranu se sreću u drugoj godini života. Najčešće je to preosetljivost na mleko, jaja ili neke druge alergene iz hrane. Kod 80 odsto pacijenata alergije mogu da se jave i u tinejdžerskom uzrastu.

Dr. Ivan Baljošević kaže da alergije mogu biti izazvane sredstvima za ličnu higijenu kao što su kreme za lice i telo, šamponi, ali i hemijskim sredstvima za čišćenje (praškovi, deterdženti, omekšivači).

On još navodi da je prevencija u lečenju alergije izbegavanje alergena na koji su pojedini pacijenti osetljivi. Pa stoga, kod osetljivosti na prašinu treba izbaciti debele tepihe, teške zavese i snažnim usisivačima uklanjati grinje iz nameštaja. Deca sklona alergijama trebalo bi da izbegavaju spavanje sa plišanim igračkama.

Lečenje medikamentima, kao što su antihistaminici i topikalni kortikosteroidi je veoma uspešno, a posebnu pažnju treba obrtatiti na higijenu nosa.

Dr. Ivan Baljošević ističe da je najnoviji vid lečenja imunoterapija koja podrazumeva primenu subukutanih vakcina ili sublingvalnih tableta koje sadrže male doze alergena (polena trave, drveća ili grinja). Koriste se nekoliko meseci u toku tri godine i dovode do smanjenja simptoma alergije za oko 90 odsto.

Imunoterapija (IT) je jedini modalitet lečenja koji može da izmeni prirodnu istoriju alergijskih bolesti.

Tagovi: