Da li je objava Kejt Midlton o RAKU autentična? Onkolog za K1 otkriva: "Preventivna hemioterapija u suštini NE POSTOJI"

Poslednjih dana, svet je uzdrman novom medijskom burom nakon što je princeza Kejt Midlton objavila da boluje od raka i da se podvrgava preventivnom lečenju. Ova neočekivana vest izazvala je lavinu spekulacija i pitanja, među kojima se ističe i jedno intrigantno - da li je video u kojem princeza deli svoje iskustvo autentičan ili je plod veštačke inteligencije?

Osim toga, mnogi su se zapitali postoji li u medicini zaista mogućnost preventivne hemioterapije i kakav to novi pristup donosi u borbi protiv raka. U emisiji "Uranak" na televiziji K1, odgovore će nam dati onkolog, prof. dr Vladimir Kovčin.

- Ovde bih napomenio jednu stvar, da digitalna tehnologija može da montira sve danas. Često se dešava da mediji iskoriste neku vest i naprave senzaciju, kako bi skrenuli pažnju sa nečeg drugog, ali to će vreme pokazati. Logično bi mi bilo, i u onoj teoriji zavere gde lek već postoji. Ako postoji, verovatno bi se lečila sa tim lekom i niko ne bi morao da zna da ima karcinom i niko ne bi morao da zna kroz šta ona prolazi i ne bismo imali ove senzacije. Najverovatnije je da je tačna vest i da se ona leči. Verovatno je prošla hiruršku intervenciju, čim se priča o takozvanoj preventivnoj hemioterapiji.

Foto: Tanjug/AP Photo/Jeff Gilbert/Pool/Shutterstock

Šta je preventivna hemioterapija?

U Britanskim medijima spekuliše se da je princeza Kejt Midlton obolela od maligniteta gastrointestinalnog trakta.

- Pretpostavljam da su lekari odstranili ceo tumor, jer se priča o preventivnoj hemioterapiji. Izraz je potpuno pogrešan. Postoji adjuvantna postoperativna hemioterapija, ali ona nije preventivna, već je deo lečenja i ima za cilj da uništi cirkulišuće maligne ćelije koje mogu biti agresivne i koje su probile bazalnu membranu. U tom trenutku, maligne ćelije ulaze u limfotok i krvotok i mogu dati metastaze ukoliko se ne eliminišu. Adjuvantna terapija nije u potpunosti uvek efikasna i ne može uvek sprečiti nastanak metastaza nakon izvesnog vremena, što je slučaj kod digestivnih karcinoma, gde je stopa uspeha oko 50%. Ovo, grubo rečeno, zavisi od stepena bolesti i vrste karcinoma. Preventivna hemioterapija u suštini ne postoji; umesto toga, nastavlja se lečenje posle operacije, postoperativno ili adjuvantnom hemioterapijom.

 - Hemioterapija počinje što pre, čim se pacijent oporavi od operativnog zahvata. Kada se povade konci, zaraste rana, laboratorijske analize budu u redu, već posle dve do tri nedelje može da se počne, ali je prihvatljivo nastaviti lečenje posle operacije do osam nedelja. Kod gastrointestinalnog trakta, period terapije je oko šest meseci. To je šest ili osam ciklusa hemioterapije, u zavisnosti od sastava i intervala ciklusa. Ako je terapija na tri nedelje, onda je to osam ciklusa; ako je na mesec dana, onda je to šest ciklusa - kaže doktor i dodaje da mnogi onkološki lekovi ne dovode do opadanja kose: 

- Mnogi onkološki lekovi ne dovode do opadanja kose, tako da možda neće biti primetnih promena na osobi koja prima hemioterapiju - kazao je i time stavio tačku na spekulacije, da li princeza na snimku u kome saopštava da je obolela od raka, ima svoju kosu ili periku. 

Foto: Youtube PrintScreen/K1 Televizija

Neželjena dejstva hemioterapije

- Najčešće neželjeno dejstvo je na krvnu sliku. Svi citostatici imaju neželjeno dejstvo da utiču na stvaranje krvi u koštanoj srži i oštećuju te matične ćelije koje stvaraju krv, što može rezultirati padom krvnih zrnaca, anemijom i sličnim stanjima. Ta neželjena dejstva se relativno lako mogu kontrolisati i preduprediti ili lečiti faktorima rasta, transfuzijama, i slično. Ipak, od citostatika do citostatika varira pojava drugih neželjenih efekata, kao što su mučnina i povraćanje, neuropatije, kardiološki problemi. Nijedan organ u ljudskom organizmu nije pošteđen od hemioterapije, ali intenzitet neželjenih efekata zavisi od specifičnog leka i tipa citostatika. Imuni sistem se može oslabiti zbog dejstva na bela krvna zrnca, leukocite i makrofage.

Kod mlađih osoba tumori su agresivniji, kaže onkolog.

- Tumori su kod mlađih osoba često agresivniji zbog bržeg metabolizma i ubrzanog deljenja svih organa, što olakšava brže širenje malignih ćelija. Kod starijih osoba, proces može biti sporiji, mada ovo nije univerzalno pravilo jer mnogo toga zavisi od specifične vrste karcinoma - dodaje onkolog.

Karcinom - bolest modernog doba

- Imamo sve više karcinoma. Porast je oko 5 do 7 posto novootkrivenih slučajeva svake godine. To znači da za nekih pet godina, udvostručujemo broj novih karcinoma koji se dijagnostikuju godišnje. Ono što zabrinjava je pomeranje starosne granice za obolevanje. Ranije su ljudi obično obolevaali od karcinoma posle pedesete ili šezdesete godine, ali sada se sve više mladih suočava sa ovom bolešću. Čak i od neobičnih karcinoma, koji su bili karakteristični za starije, kao što su rak debelog creva, dojke, i pankreasa, sada se javljaju kod osoba čak između dvadesete i tridesete godine. Razloge ne možemo u potpunosti da znamo, jer je uzrok karcinoma multifaktorijalan. Između ostalog, gubitak imunskog sistema zbog stresa i način života mogu imati ulogu.

Rekao sam ranije da je karcinom bolest modernog doba, jer su mnoge promene u načinu života i okolini koje su nam donele olakšanje, zapravo doprinele pojavi bolesti koje ranije nisu bile prisutne. Zagađenje životne sredine, pesticidi, i hemikalije u hrani su samo neki od faktora. Iako danas možemo govoriti o organskoj hrani, moramo se suočiti i sa posledicama kiselih kiša, upotrebe hemikalija radi povećanja prinosa, i drugih uticaja na okolinu.

Nedavno smo razgovarali i o posledicama bombardovanja, koje su značajno uticale na porast broja karcinoma u našoj zemlji. Ovo nije posledica samo osiromašenog uranijuma, već i mnogih drugih hemikalija koje su se izlile u zemlju i vodu tokom bombardovanja trafo stanica. Sve ovo doprinosi zagađenju okoline i povećanju broja obolelih u našoj zemlji.

Prvu eksperimentalnu vakcinu protiv karcinoma primio je 81-godišnji pacijent sa neizlečivim rakom kože. Za razliku od tradicionalnih vakcina koje se daju radi prevencije, ova će se davati pacijentima koji već imaju rak, a rezultati će biti praćeni na nekoliko stotina učesnika iz Velike Britanije, Amerike i Australije u naredne tri godine. Ipak, prof. dr Kovčin smatra da ova vakcina nije definitivno rešenje.

 - Ova vakcina sigurno nije definitivno rešenje. Sa druge strane, karcinom kože, osim melanoma, nije baš smrtonosno oboljenje. On može da pravi probleme sa kvalitetom života, ali je dobar put za razvoj nekog leka u tom smislu. Mi očekujemo da vakcine deluju preventivno i eliminišu bolest, ali mehanizam dejstva se naziva vakcina zato što aktivira naš imunološki sistem da napada bolest. Karcinom kože je pogodan za ispitivanje jer na njemu postoje antigeni na kojima možemo da aktiviramo imunološki sistem.On je interesantan, ali to nije jedini pokušaj pravljenja terapijskih vakcina; bilo ih je mnogo u prošlosti za različite karcinome, ali još uvek nismo na pragu rešenja - zaključio je prof. dr Vladimir Kovčin u emisiji "Uranak" na televiziji K1.
 

Ostavite komentar