DOKTOR PRIČAO O ZVUČNOM TOPU PA OTKRIO: Kada zvuk zaista postaje opasan?

Gostujući u emisiji Uranak na televiziji K1, prof. dr Nenad Arsović osvrnuo se na tvrdnje o navodnoj upotrebi zvučnog topa i njihov uticaj na zdravlje. Kako je istakao, pacijenti pregledani tokom vikenda na Klinici za ORL nisu imali oštećenje sluha zbog buke.

Ali koliko buka zaista utiče na naš organizam? Kako remeti zdravlje i da li može ostaviti trajne posledice? Koliko decibela dnevno je pogubno i za sluh i za živce? Na ova pitanja odgovara prof. dr Nenad Arsović direktor Klinike za  ORL i maksiofacijalnu hirurgiju.

Nije bilo povećanog broja pacijenata sa oštećenjem sluha

Dr Nenad Arsović istakao je da u subotu, 15. marta, Klinika za ORL nije zabeležila povećan broj pacijenata sa oštećenjem sluha, uprkos tvrdnjama o navodnim posledicama buke.

- Te subote smo čak imali smanjen broj pacijenata – bilo ih je svega 22, a i ja sam bio deo dežurne ekipe. Tim je bio pojačan zbog mogućnosti povređenih, ali nijedan pacijent se nije žalio na zujanje u ušima ili gubitak sluha. Uglavnom su dolazili zbog temperature i simptoma prehlade. Nikakvih povreda nije bilo, što nema nikakve veze s protestima.

Dodao je da je situacija u nedelju bila nešto drugačija.

 - Tada smo imali 70 pacijenata, od kojih se 28 žalilo na zujanje i osećaj zapušenosti ušiju. Nekolicina je prijavila vrtoglavicu i glavobolju. Nakon pregleda utvrđeno je da niko nije imao povrede bubne opne niti znake poremećaja centra za ravnotežu, pa su upućeni na dalja ispitivanja.

Sledećeg dana, 11 pacijenata se vratilo na dodatne preglede.

- Od tih 11, tri četvrtine je imalo potpuno normalan sluh, dok je kod preostalih zabeležen blagi pad sluha na frekvenciji od 4000 herca, što može biti posledica buke. Ipak, svi su već tokom dana osetili poboljšanje, bez potrebe za terapijom - rekao  je dr Arsović i dodaje da je na protestu bio zvuk preko 100 decibela.

- Mlađi lakše trpe, nego stariji. S obzirom da je protest na otvorenom, on se disperzuje na razne strane. Tako da je sam intenzitet i štetnost manja, ali zavisi i od karaktera zvuka, ako je taj zvuk okrenut prema vama, vašem uhu, tada ćete normalno imati neke smetnje - dodaje. 

Kako buka utiče na sluh i mozak?

- Buka je neželjeni ili štetan zvuk, a prag štetnosti počinje od 85 decibela. Zvuk se prenosi mehaničkim talasima kroz vazduh ili vodu i registruje ga mozak putem srednjeg i unutrašnjeg uha. Frekvencijski opseg ljudskog sluha kreće se do 20.000 herca, ali su za komunikaciju i percepciju najvažniji opsezi između 125 i 8.000 herca. Osim što može uticati na sluh, dugotrajna izloženost buci preko 85 decibela može dovesti do povećanog lučenja hormona stresa – kortizola, što može izazvati povišen krvni pritisak, tahikardiju i dezorijentaciju. Takođe, buka može uticati na nivo šećera u krvi i poremetiti rad organa za varenje - objašnjava doktor. 

Šta znači buka od 85 decibela?

- Dnevna buka u gradovima često dostiže ovaj prag. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), izloženost buci od 90 decibela četiri sata nedeljno ne predstavlja značajan rizik, ali ako je ta buka prisutna šest do osam sati dnevno, može doći do trajnog oštećenja sluha i razvoja različitih vegetativnih smetnji - objašnjava doktor.

Pucanje bubne opne

- On se javlja kod akustičke traume, javi se jak bol. Mehanički se to dešava, mehanički pritisak koji ide od 130-160 decibela, tada dolazi do pucanja bubne opne - rekao je doktor i objašnjava: 

- Pacijent mora da se pregleda i da se ustanovi da nije došlo do pucanja bubne opne. Onda se ide na diometrijugde se proverava sluh. to je urađeno sa svim pacijentima koji su se javili u nedelju - dodaje.

Zaštita od buke

- Zaštita od buke podrazumeva pre svega izbegavanje direktne izloženosti jakim zvucima. Kada se iznenada pojavi snažan zvuk, refleksno reagujemo sklanjanjem ili prekrivanjem ušiju rukama kako bismo smanjili njegov intenzitet. Takođe, efikasna zaštita može biti korišćenje čepića za uši ili antifona – velikih zaštitnih slušalica koje umanjuju štetne efekte buke - objašnjava doktor.

Kada zvuk postaje nepodnošljiv?

- Zvuk jači od 120 decibela automatski izaziva nelagodnost i refleksno pokrivanje ušiju, jer može prouzrokovati bol, pa čak i vrtoglavicu. Ta granica od 120 decibela predstavlja prag na kojem instinktivno štitimo sluh rukama - zaključio je doktor.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar