OVO VAM SE NEĆE SVIDETI Srbija pored nafte najviše uvozi nešto što će svakog da zabrine!

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije je u periodu januar-septembar iznosila 50,489 milijardi evra, što je rast od 3,6 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, objavio je danas Republički zavod za statistiku.

Razmena je u istom periodu u dolarima iznosila 54,858 milijardi dolara , što je za 3,9 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine. Izvoz robe izražen u evrima imao je vrednost od 21.826,3 miliona, što je čini rast od 1,4 u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Uvoz robe imao je vrednost od 28.662,7 miliona, što predstavlja povećanje od 5,3 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

 

Izvezeno je robe u vrednosti od 23.715,4 miliona dolara, što čini rast od 1,7 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno je robe u vrednosti od 31.143,1 milion dolara, što je za 5,6 više nego u istom periodu prethodne godine.

Deficit iznosi 7427,7 mil. dolara, što čini povećanje od 20,4 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Izražen u evrima, deficit iznosi 6.836,4 miliona, što je povećanje od 20,2 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 58,7 odsto ukupne razmene. Glavni spoljnotrgovinski partneri pojedinačno bili su kada je reč o uvozu: Nemačka, BiH, Kina, Italija i Mađarska. U izvozu to su bili Nemačka, Kina, Italija, Turska i Mađarska.

Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od 2329,5 mil. dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza: žitarica i proizvoda od njih, pića, nafte i naftnih derivata, električne energije i drumskih vozila.

 

Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa zemljama iz okruženja: Crnom Gorom (izvoze se električna energija i lekovi za maloprodaju, a uvoze se najviše električna energija i sušeno meso), Bosnom i Hercegovinom (izvoze se najviše gasna ulja i motorni benzin, a uvozi se električna energija i lignit) i Severnom Makedonijom (izvoz električne energije i električnih provodnika, a uvozi se najviše električna energija i katalizatori na nosaču).

Od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Rumunijom, Slovačkom, Bugarskom, Češkom, Švedskom, Hrvatskom. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova). Sledi deficit sa: Turskom, Italijom, Nemačkom, Azerbejdžanom, Poljskom, Kazahstanom, Ruskom Federacijom, Holandijom, Belgijom, Španijom, Austrijom, Slovenijom, Švajcarskom, Mađarskom, Francuskom, Rep. Korejom, Grčkom, Danskom, SAD ...

Nomenklatura statistike spoljne trgovine (NSST) za mesec septembar:

Na listi prvih pet proizvoda u izvozu, prvo mesto zauzima izvoz setova provodnika za avione, vozila i brodove (154 mil. dolara); drugo mesto pripada izvozu rafinisanog bakra (126 mil. dolara); na trećem mestu je izvoz rude bakra i koncentrata, sa 97 mil. dolara; sledi izvoz električne energije, sa 62 mil. dolara; poslednje mesto pripada izvozu novih spoljnih guma za automobile sa 50 mil. dolara.

Lista prvih pet proizvoda u uvozu pokazuje da je sirova nafta (154 mil. dolara) naš prvi uvozni proizvod; drugi po značaju je uvoz lekova za maloprodaju (121 mil. dolara); na trećem mestu liste je uvoz električne energije (100 mil. dolara); sledi uvoz rude bakra i koncentrata (65 mil. dolara); poslednje mesto zauzima uvoz prirodnog gasa sa 48 mil. dolara.

 

Ostavite komentar