Nenad je objavio 1.000 PRIČA S DUŠOM, šta vas košta da probate NJEGOV RECEPT ZA POZITIVU

U Novu godinu krenite samo s pozitivnim mislima. Sve loše ostavite iza sebe, jer u bolju budućnost nećemo moći ako se stalno osvrćemo na lošu prošlost. Da je drugačije razmišljao Nenad Blagojević, novinar koji je 2014. godine pokrenuo najpozitivniji portal Priče s dušom, danas iza sebe ne bi imao uspešnu karijeru na dva polja, niti odgovor na pitanje "da li je to bio hrabar ili lud potez".

- Odlazak iz velike izdavačke kuće koja je izdavala petnaestak časopisa, davanje otkaza i "ostavljanje" dobre uredničke plate za mene je bila hrabrost, a za sve ljude oko mene - ludost. Jer, zaista nije bilo uobičajeno da date otkaz i odete na nepoznat teren, pokrenete sajt bez sponzora, tek tako, da biste pisali tople ljudske priče, da biste se bavili onim što volite, da biste putovali na destinacije o kojima sanjate, a ne na one koje bi odredio glavni urednik… Međutim, sve to, na čelu sa slobodom, mene je inspirisalo da se oprobam u novinarskom preduzetništvu - kaže za K1info.rs Nenad Blagojević, "čovek s dušom", koji je dugo smišljao kako da se upusti u preduzetnički poduhvat.

- Ideju za Priče sa dušom dobio sam tokom tronedeljnog boravka na Sejšelskim ostrvima 2012. godine, gde sam otputovao kao jedini novinar sa Balkana i dobio priliku da se sretnem sa brojnim inostranim kolegama koje su uveliko imale svoje sajtove. Po povratku sam dve godine razmišljao o tom mom “mestu na internetu, sa dušom”, a kada je došao pravi trenutak koji mi je javila moja intuicija, odnosno predosećaj, bio sam uveren da je "to to". Znao sam da nema nazad, ali isto tako duboko u sebi da će projekat da uspe, kad - tad. 

Blagojević je u poslednjih osam godina mnogo putovao Srbijom, a posebno Šumadijom, gde se i nalazi njegova kancelarija. Iako je dete iz grada, rešio je da radi i u selu. Šta ostavlja najjači utisak?

Foto: Dekovach

- Rođen sam u Beogradu i tu živim, ali sam pre pet godina rešio da mi ofis bude na dedovini, u selu kraj Aranđelovca, gde radim svake nedelje po nekoliko dana. Do sada sam napisao oko 1.000 priča i bio u oko 200 sela i gradova. Na mene utisak ostavljaju ljudi. Biću subjektivan i reći da najviše volim sela podno Rudnika. U Jarmenovcima se nalazi najstarija kraljevska kafana koja je napunila 101 godinu, u Vukosavcima sam našao jednu Mariju koja sama obrađuje 16 hektara zemlje, to je jedna od najviralnijih priča, u Stragarima su najbolji Dani šljive, u Ovsištu jedna Ana pravi neobičnu zimnicu koja je obišla svet, a iz Gornje Trešnjevice, u kojoj radim, potiče Sreten Božić B. Vongar, jedan od naših najcenjenijih ljudi u svetu, jedini beli čovek koji je živeo sa Aboridžinima u Australiji i dosta pomogao tom narodu. 

Na pitanje koja mesta u Srbiji zaslužuju epitet "sa dušom", naš sagovornik ističe da su to "sva ona mesta gde se ne žuri, gde se život gustira, gde se uživa u svakom trenutku, gde se ljudi raduju sitnicama i gde se međusobno cene".

- Kako pored Priča sa dušom radim i u turizmu sa Francuzima, mogu reći da se često vodim njihovim senzibilitetom i onim šta oni vide u našim prelepim selima, gradovima, prirodi. Oni vole mesta sa tradicijom i vlasnike koji imaju istoriju, dušu, a ne novopečene bogataše. Dušu imaju i sva ona mesta koja su spojila moderno i tradicionalno na pametan način, koja specijalitete pravljene po starim receptima prikazuju u novom ruhu, odnosno mesta sa ljudima koji znaju šta je kratkog daha, a šta se čuva za ceo život.    

U svakodnevnom radu sa ljudima, pametan čovek će iskoristiti dobijeno iskustvo. Stoga je i Nenad kako kaže, dosta toga naučio i dalje uči od ljudi koje je intervjuisao, a pogotovo u godini za nama.

- Dragana iz Beograda mi je pokazala da je sve moguće kada je za sedam porodica sa malom decom organizovala jeftino putovanje do Laponije, zemlje Deda Mraza, Ivan i Kristina, mladi farmaceuti da se može imati prodavnica sa proverenim deklaracijama kad diploma stoji čvrsto uz vas, Marina i Dejan da se u selu kraj Ivanjice može praviti hleb o kojem se priča u tom delu Srbije, porodica Radić iz Velike Plane da se 10.000 tegli ajvara može skuvati ručno, a Davor i Soraja da kolači iz Angole dobro prolaze i u Beogradu. Ako iz svake priče uzmete po jednu rečenicu, dobićete savete "lajf koučeva sa dušom", koji su zaista prošli i doživeli ono o čemu pričaju.   

Tople ljudske priče nemaju vrednost i priznanje koje zaslužuju, nisu ni isplative, ali ako radite na pravi način, to može da se promeni - jer kvalitet uvek ispliva na površinu. I to je tako u svakoj sferi društva.

- Jedan marketinški stručnjak mi je jednom rekao da je oblast kojom se bavim, pisanje lepih priča, najneprofitabilnija u Srbiji. Možda u tome leži odgovor zbog čega one nisu popularne kao rijaliti programi, crna hronika i estradne vesti. S druge strane, meni je veoma drago što sam uspeo da napravim portal koji ima samo pozitivne priče i koji uspeva da bude održiv i u finansijskom smislu. Koliko god da smo okruženi tabloidnim naslovima, ja zaista verujem da ljudi žele nešto drugačije da čitaju, a to najbolje vidim, ne samo na Pričama sa dušom koje čita 100.000 ljudi mesečno, nego i po reakcijama čitalaca medija koji prenose naš sadržaj. Kada sam pokrenuo sajt, video sam da na tržištu nema ničeg sličnog, a kako ne volim da radim ništa šablonski, tako se ispostavilo da tople ljudske priče ipak imaju svoju publiku.   

Foto: Jovan Nedeljković

Nenad je za K1info.rs rekao o čemu je razmišljao i šta bi radio da mu projekat nije uspeo i naglasio da mu je jedna od životnih parola “u Srbiji uvek treba da imate dva posla”.

- Imao sam “keca u rukavu” i paralelno sa ovim medijskim poslom, položio sam stručni ispit za turističkog vodiča. Išao sam na varijantu: ako uspem sa sajtom, pisaću priče, a u suprotnom vodiću turiste po Srbiji. Međutim, kako to obično biva, oba posla su fino krenula i ja sam do 2020. paralelno radio kao novinar, ali i organizovao obilaske po Srbiji za francuske turiste. U vreme pandemije turista nije bilo i tada su me Priče sa dušom spasile od bankrota. Oba posla i sada radim i imam sajt na francuskom jeziku, ali o tom francuskom delu moje profesije ne pričam mnogo kod nas, jer se klijentela za te moje “obilaske sa dušom” na francuskom jeziku, nalazi u Francuskoj, Švajcarskoj i Belgiji. Tako da bih u tom slučaju, da odgovorim na vaše pitanje, menjao sliku Srbije u Francuskoj, što u suštini i sada radim kad se srećem sa turistima.     

Kako dodaje, njegove priče su optimistične i pozitivne priče o stvarnim ljudima koji su nešto uradili, pokrenuli, promenili, pa su i imale uticaj na druge. Kaže da "čitaoci vole da ih čitaju jer su prijatne za čitanje i pomalo romantizirane, pa deluje da svako može da da otkaz, da je svaki biznis uspešan, da je sve u životu lako".

- Ali, iza svake priče krije se veliki rad i odricanje i poteškoće o kojima moji akteri često i ne žele da pričaju. Mnogi ljudi su na sajtu dobili ideju za pokretanja posla. Jedan momak je video priču o Hrvatici, koja ima firmu za održavanje grobova u Hrvatskoj, pa je to napravio u Srbiji. Mnoge ljude je inspirisala priča o Jovani koja ručno pravi čokoladne praline, o Slavici koja od bundeve pravi špagete, o Pavlu koji čorbu od koprive donosi na kućnu adresu. Sve su to biznisi za koje ne treba mnogo novca, već dobra ideja. Da ne zaboravim, imamo i dva bračna para koje su spojile Priče sa dušom. Jedan momak iz Londona je video priču o Jovani koja proizvodi džemove, a jedna devojka je preko našeg sajta došla do mladog koradžije i ubrzo sa njim uplovila u brak. 

Foto: Dekovach

U tmurnoj svakodnevici teško je pronaći sunčane zrake, ali oni su svuda, u nama, samo ih treba pustiti napolje. Gde se danas polaže "ispit morala", a da to nije samo krilatica u "Đedinoj vodenici", jednoj od autentičnih reportaža našeg sagovornika.

- U onome šta radimo, a ne u onome šta govorimo. Ljudi mnogo vole da pričaju na društvenim mrežama o tome kakve bi sve lepe i humane stvari radili, a na kraju malo toga sprovedu u delo. Kada je moj poznanik pre koju godinu pozvao ljude preko Fejsbuka da dođu jedne subote u manastir u Šumadiji da pomognu monahinjama da oberu dunje, a da zauzvrat dobiju ručak, druženje, činjenje dobrog dela i ispunjen vikend, na stotine ljudi je lajkovalo, hvalilo ideju i uzvikivalo "Bravo". Međutim, na dan berbe, od tri konkretno prijavljene osobe, dve su odustale, a i ona treća se predomislila u poslednjem trenutku zbog kiše - konkretno nam je odgovorio Blagojević.  

Ostavite komentar