"CRNE LISTE" u srpskim bankama. Neki klijenti mogu da ZABORAVE NA KREDIT

Sve više firmi ne posluje dobro, a za banku koja treba da odobri novčanu pozajmicu to je najvažniji faktor, kaže Dušan Uzelac

Liste nepoželjnih klijenata, odnosno zaposlenih u određenim kompanijama, u srpskim bankama oduvek su postojale, samo su se njihova imena smenjivala. Iako za to nema zvaničnih podataka, tzv. "crne liste“ su neizbežne i odnose se na klijente koji teško mogu da dobiju kredit.

To su za 24sedam potvrdili i sami bankari. Kako su nezvanično rekli, svaka kompanija koja ima rizično poslovanje, odnosno kojoj preti bankrot ili to da može prestati sa radom u kratkom roku, spada u visokorizične.

- To znači da i zaposleni u takvim firmama mogu u kratkom roku da ostanu bez zarade, a onda banka ostaje bez rata kredita. Zbog toga svaki klijent koji je potencijalno nesiguran po pitanju izmirenja obaveza, za banku spada u rizičnu grupu – objašnjava bankar jedne od vodećih finansijskih institucija na našem tržištu.

A imena rizičnih kompanija smenjuju se u skladu sa aktuelnom situacijom na tržištu i u privredi zemlje u kojoj banke posluju. Tako su, prilikom izbijanja pandemije kovida 19 i "zatvaranja“ određenih branši pa i čitavih privreda, prvi na udaru bili zaposleni u ugostiteljstvu, hotelijerstvu, turizmu, autoindustriji i transportu, koji su teško dolazili do bilo kakvih bankarskih pozajmica.

Sada, sa izbijanjem sukoba u Ukrajini, ponovo raste broj zaposlenih koji su na "crnoj listi" banaka i koji teško mogu da dobiju kredit. Naime, kako su nam objasnili bankari, veliki broj firmi ne uspeva da odoli negativnim efektima ovog sukoba, zbog čega njihovi radnici ne važe za sigurne klijente.

Da su kompanije koje izvoze u Rusiju u problemu pokazuju i zvanični podaci prema kojima je početkom 2022. vrednost izvoza iz Srbije u Rusiju smanjena za četvrtinu.

- Takvi podaci su vrlo važan pokazatelj za banke kada sagledavaju rizike kojima se izlažu. Zbog sukoba u Ukrajini, veliki broj kompanija ima ozbiljne probleme, a pogotovo one firme čije poslovanje isključivo zavisi od ove dve zemlje. Kada zaposleni u ovakvim firmama traže kredit najčešće ga neće dobiti. Naravno, nijedan bankar im neće direktno saopštiti razloge odbijanja, ali će to biti presudno – objašnjava sagovornik.

Dušan Uzelac, urednik sa portala "Kamatica“ takođe navodi da su "crne liste“ u bankama sve duže.

- U toku pandemije su zaposleni u ugostiteljstvu i turizmu teško dobijali kredite, a sada se taj spisak produžio. Sve je više firmi koje ne posluju dobro, a za banku koja treba da odobri novčanu pozajmicu to je najvažniji faktor – kaže Uzelac.

On je naglasio da svaka banka ima određene uslove i posluje u skladu sa svojom politikom, a da je tu procena koliko je ko dobar platiša najznačajnija.

U Narodnoj banci Srbije ranije su naglasili da su banke dužne da same uspostave i svojim unutrašnjim aktima urede odgovarajući kreditni proces i da u okviru tog procesa urede kriterijume i principe za odobravanje kredita klijentima. Oni su rekli da su, pri donošenju odluke o odobravanju kredita, banke dužne da procene kreditnu sposobnost svakog pojedinačnog dužnika kao i druge relevantne faktore, i da o konkretnom izboru klijenta samostalno odlučuju.

Tagovi: