Ekonomija > Čuvarkuća

Činjenica: SRPSKE BANJE PROPADAJU - da li ih treba RASPRODATI i šta (ni)smo NAUČILI od privatizacije?

Tokom osamdesetih godina prošlog veka penzioni fond raspolagao je viškom novca koji je ulagao i u izgradnju banjskih objekata

Autor: M. G.

25/04/2023 > 09:07

podeli vest:

Činjenica: SRPSKE BANJE PROPADAJU - da li ih treba RASPRODATI i šta (ni)smo NAUČILI od privatizacije?
Foto: Shutterstock


Iz Vlade Srbije nekoliko puta je najavljivano da je planirana prodaja više od 20 banja u zemlji.Nedavno smo pisali o tome da se nudi na prodaju Gamzigradska banja koja je u stečaju.

U stečaju su bile i Mataruška i Bogutovačka banja u čijem vlasništvu je bilo više hotela, restorana i turističkih objekata.One su dobile novog vlasnika u 2021.

Mahmud Bušatlija savetnik za razvoj i investicije kaže u razgovoru za K1info.rs da smo mi jedan od boljih dokaza u svetu da privatnici nisu bolje gazde od države.

- Pogledajte samo šta se desilo u prvih 10 godina privatizacije. Privatizovana su, odnosno rasprodata, brojna preduzeća, a šta je danas ostalo od tih industrijskih pogona? Videli smo da to privatizacijom propada, kupi se nešto od države budzašto, pa se zemljište i sve što može rasproda - ističe Buštalija.

Foto: Youtube PrintScreen

 

Kada je reč o započetoj prodaji banja on kaže:

- Podsetiću da su Slovenci imali problem sa zdravstvom.Banje su i kod njih kao i kod nas bile deo zdravstvenog sistema. Kad su došli privatnici i uložili novac u spa centre i teretane oni nisu hteli da opslužuju narod. Te nove banje morale su da imaju zaposlenog doktora koji je mogao da vam izmeri pritisak i slično, ali nisu imale obavezu da zapošljavaju, niti ste tamo više mogli da nađete specijalistu. Ta ekipa stručnjaka koja je tamo radila je ostala bez posla...- kaže Bušatlija.

Osvrnuti se i na tuđa iskustva u toj oblasti

- Država ne mora imati samo državne objekte u svom sistemu...centralno-evropske države su dosta toga privatizovale, ali imaju obavezu (banje i specijalne bolnice) da se uključe u državni zdravstveni sistem . Ako vas nešto zaboli vi možete i u taj privatni objekat da odete - ističe Bušatlija.

On podseća da je PIO fond bio najveći investicioni fond u SFR Jugoslaviji, te da je na 5 do 6 zaposlenih bio jedan penzioner.

PIO fond je, kako je dodao, svoj novac ulagao u velika i poznata domaća preduzeća pa je na kraju za to svoje ulaganje "izvisio".

Tokom osamdesetih godina prošlog veka penzioni fond raspolagao je viškom novca koji je ulagao i u izgradnju banjskih objekata, poslovnih zgrada, infrastrukturu, ali i brojne fabrike.Mnogi eksperti naši i strani kažu da je to bila dobra ideja i da je uz službu SDK bila jedna od boljih stvari u prethodnoj Jugoslaviji.

- Od samog početka naopako vodimo privatizaciju...Ko će uzeti rehabilitacioni centar, uložiti tu novac u poboljšanje ponude da bi mu država ponekad platila da se penzioneri tu leče? To se, čini mi se, svesno sve prodaje onome ko će te kapacitete da "našminka", da napravi neki SPA za određenu klijentelu, a zdravstveni sistem će ostati bez onoga što smo zvali rehabilitacioni centri - kaže Bušatlija. 

Šta će biti s specijalnim bolnicama?

Među preduzećima koja još čekaju na privatizaciju, a kojih je ukupno 59, je i osam specijalnih bolnica. Uz napomenu da objava javnog poziva za privatizaciju nije moguća zbog sudskih procesa koje je inicirao Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) radi utvrđivanja vlasništva, "pauzirana" je privatizacija specijalne bolnice "Gejzer" u Sijarinskoj banji, "Merkur" u Vrnjačkoj banji, zatim Specijalne bolnice u Banji Koviljači, Instituta za lečenje i rehabilitaciju u Niškoj banji, Banji Koviljači, Ribarskoj i Sokobanji, kao i u Bujanovcu i Specijalne bolnice "Zlatibor" u Čajetini, pisao je početkom ove godine Biznis.rs.

Foto: Freepik.com

 
Najlakše je sve rasprodati...

Generalni sekretar Udruženja banja Srbije Vladan Vešković isticao je u više navrata u izjavama da nema primera da je privatizacija nužan uslov za ekonomski razvoj lokalne zajednice.

Udruženje banja Srbije decenijama unazad pominje brojne investicione modele, kada su banje u pitanju. Prvi je greenfield model - Srbija ima 500 izvora lekovite vode, zašto je nužno prodati državnu ustanovu? Drugi je javno-privatno partnerstvo, i taj model zadržava u državnom vlasništvu 51 odsto kapitala, zaposlene zdravstvene radnike i terapijske blokove, dok bi 49 odsto vlasništva bilo u privatnom sektoru.

Iz Ministarstva turizma do zaključenja ovog teksta nismo dobili odgovor na pitanje šta se može očekivati u ovoj godini kada je reč o privatizaciji, odnosno prodaji pojedinih banja, niti na pitanje da li će specijalne bolnice ostati u vlasništvu države.

 

 

 

 

 

Ostavite komentar