Ni u Nemačkoj više "NE CVETAJU RUŽE": Ovo je gorka ISTINA o njihovim PLATAMA

Iako se svi vodimo mišlju da u Nemačkoj "cvetaju ruže", istina je ipak malo drugačija. U ovoj zemlji više od 3,5 miliona ljudi ima više od jednog posla. Broj se više nego udvostručio u poslednjih 20 godina. Nemačka će postati zemlja niskih plata, upozorava glavni sekretar sindikata ver.di Filip Šuman.

- S dvanaest evra garantovane satnice s radnom nedeljom od 42 sata možete zaraditi nešto manje od 2.200 evra bruto. To je tek nekih 60 odsto od prosečnog prihoda u Nemačkoj i nije dovoljno za život - rekao je on.

U Nemačkoj se plata obično izražava bruto iznosom, a to ume da bude neugodno iznenađenje za strance koji dolaze da rade u ovu zemlju. Jer od tog iznosa se odbijaju razni doprinosi, na primer za penziono i zdravstveno osiguranje, kao i crkveni porez i porez na prihod, a on zavisi od mnogo faktora, kao što su bračno stanje i broj dece. Sve u svemu, od 2.200 evra bruto na račun možda "legne" tek nekih 1.500 evra, piše DW.

Poskupljenja... Inflacija... 

Šuman smatra da bi minimalna satnica trebalo da bude 17 do 18 evra - u protivnom i Nemačkoj preti "situacija kao u SAD" gde ljudi često moraju da rade na više radnih mesta. Ujutro se raznose novine, po danu se radi u kurirskoj službi, po podne u knjižari, a naveče kao konobar...

Zapravo je bio velik korak nemačke koalicione vlade što je uopšte povećala minimalnu satnicu na 12 evra u oktobru prošle godine, ali inflacija i poskupljenja su "pojele" skoro sve što se dobilo tom političkom odlukom. I službeno je u Nemačkoj skoro 17 odsto stanovništva, dakle više od 14 miliona građana, zahvaćeno siromaštvom, a ta brojka zbog inflacije i dalje raste.

Foto: MUP

Kako u Nemačkoj žive mama, tata i četvoro dece?

Konkretan primer šestoročlane porodice iz Velcera. Otac je mašinski tehničar u punom radnom odnosu, radi u tri smene. Majka Anika je radila sa skraćenim radnim vremenom kao pomoćnica u nastavi u tamošnjoj školi, ali to nije bilo dovoljno. Kako je sve postalo skuplje za više od 20 odsto na kraju meseca porodici je nedostajalo nekih 700 evra. Sada osim u školi Anika radi i u jednom dečjem vrtiću, a onda i kao prodavačica u pekari. Za slobodni vikend više ne zna.

- Toliko poslova istovremeno je apsolutno opterećenje i totalno iscrpljujuće. Jedino smo još u stanju da razmišljamo kako da uopšte organizujemo naše poslove, da zbrinemo naše četvoro dece i uskladimo sve druge termine - rekla je Anika, koja u školi prima, doduše, 15 evra na sat, ali to bi trebalo da bude dvostruko više da bi im bilo dovoljno za život.

U međuvremenu su pogođene sve profesije

Olaf Karg (53) je studirao socijalno pravo i do kraja prošle godine radio samo kao posrednik u ugovaranju stambenih kredita. Ali zbog sve većih kamata posao s kreditima praktično je stao, pa sad radi sve i svašta: kao tonski tehničar na konferencijama, kao di-džej te kao asistent u hitnoj pomoći. On ne može sebi da priušti da odbije ponude za posao, jer bi ga mogli zaboraviti kad sledeći put bude neka "tezga".

- Sa samo jednim poslom imao bih barem 1.000 evra manjka mesečno. Posle sedam sati kao tonac dođem kući i onda još odem na dežurstvo u hitnu pomoć, pa tako lako izađem na radno vreme od 14 ili 15 sati dnevno - rekao je on.

A čak i to mu je jedva dovoljno. Jedino što je konstantno jeste neizvesnost i pitanje kako da zaradi dovoljno novca, neprestani stres i planiranje prepunog radnog dana. S ovim poskupljenjima i s dnevnicama kakve prima ne zna hoće li ikad izaći iz te situacije.

 

Ostavite komentar