Ekonomija > Čuvarkuća

LJUDI, dozovimo se PAMETI: Godišnje BACIMO hranu koja bi mogla da PREHRANI 3 milijarde ljudi

Jedna trećina svetske hrane se izgubi ili baci, a podaci pokazuju da je između 691 i 783 miliona ljudi gladovalo prošle godine

Izvor: K1info/telegraf.rs

10/10/2023 > 20:35

podeli vest:

LJUDI, dozovimo se PAMETI: Godišnje BACIMO hranu koja bi mogla da PREHRANI 3 milijarde ljudi
Foto: Unsplash.com


Kao što znamo bacanje hrane je sveprisutan problem širom sveta, dakle, ne samo u razvijenim zemljama. Najnoviji dostupni podaci UN i FAO organizacije sugerišu da 3,1 milijardi ljudi u svetu ne može da priušti zdravu ishranu.

Pri tome, situacija se pogoršava ako vam kažemo da se čak jedna trećina svetske hrane izgubi ili baci. Podaci dalje govore da je između 691 i 783 miliona ljudi gladovalo prošle godine.

Portal Earth.org iznosi neverovatne, šokantne činjenice o rasipanju namirnica, a ovo su neke od njih:

1. Svake godine bacimo hranu vrednu 1 bilion dolara ili 1,3 milijarde tona, što je količina dovoljna da prehrani 3 milijarde ljudi.

2. Zbog otpada od hrane na kraju gubimo četvrtinu naših zaliha vode u obliku "nepojedene hrane".

3. Godišnji otpad po glavi stanovnika - od strane potrošača - iznosi 95 - 115 kg godišne za Evropljane i Amerikance.

Foto: Unsplash.com

 

4. Kada bi se sačuvalo 25% hrane koja se trenutno gubi ili baca na globalnom nivou, to bi bilo dovoljno da se prehrani 870 miliona ljudi.

5. U zemljama u razvoju, 40% nastaje u fazama posle žetve i prerade, dok se više od 40% gubitka u razvijenim zemljama dešava na maloprodajnom i potrošačkom nivou.

6. 25% zaliha slatke vode koristi se za uzgoj hrane koja se nikad ne jede.

7. Konkretno u Kini, više od 35 miliona tona hrane - što je ekvivalentno oko 6% ukupne proizvodnje hrane u toj zemlji godišnje se izgubi ili rasipa.

Dakle, jasno je da je stanje alarmantno i da bismo, kao pojedinci, ali i kao društva u celini, morali da se - konačno - "dozovemo pameti". Sve ideje o sprečavanju rasipanja i gladi u svetu nestaju onog momenta kada nastavimo da se ponašamo po starom modelu, odnosno da mahnito kupujemo prevelike količine hranu.

Dana 29. septembra obeležen je još jedan Međunarodni dan svesti o gubitku i rasipanju hrane.

Ostavite komentar