RATE kredita će rasti narednih GODINU DANA, a ni situacija sa KAMATOM neće biti povoljna

Učestali rast euribora poslednjih meseci, mnogim građanima koji su kupili stan na kredit zadaje veliku glavobolju. Mesečna rata porasla je za 20-30, pa i stotinak evra. Na udaru je preko 150.000 građana koliko ih ima stambeni kredit u Srbiji i svi imaju istu brigu -  koliko će povećanje trajati i šta ih čeka u narednom periodu.

Rate kredita ne zavise samo od toga da li ste uzeli kredit sa fiksnom ili varijabilnom kamatom, već i od toga koliko je prošlo vremena od kada ste podigli kredit, pa i ne čudi što su najveće povećanje rata osetili oni koji su nedavno ili pre par godina potpisali ugovore sa bankom, dok su manje opterećenje na džep osetiti oni koji su otplatili većinu kredita, podseća Blic.

Beograđanka koja je nekretninu na kredit uzela pre četiri godine kaže da je u očaju jer joj rata raste svaki mesec. Kako kaže, za beogradski list, ako se ovako nastavi, ni sama ne zna kako će na ova poskupljenja od mesečne plate uspeti da plati obavezanu ratu banci.

I bankari potvrđuju da je onaj ko se zadužio pre tri-četiri godine i u prethodnom periodu imao ratu oko 245 evra, da je ona sad u oktobru dostigla preko 280 evra mesečno.

Prema podacima Udruženja banaka Srbije građani trenutno otplaćuju oko 154.000 kredita, a duguju oko pet milijardi evra. 

Ekonomisti ocenjuju da će euribor nastaviti da raste bar još nekoliko meseci, sve dok centralne banke ne uspeju da se izbore sa rastućom inflacijom, podižući svoje referentne kamatne stope.

Za one čija promenljiva kamatna stopa obuhvata tromesečni euribor (3M), značajna su četiri datuma u toku godine, odnosno onda kada se na tromesečnom nivou usklađuje ova referentna kamata - 31. mart, 30. jun, 30. septembar i 31. decembar. Oni kojima se rate usklađuju sa šestomesečnim euriborom, važni datumi su 31. decembar i 30. jun. 

Najteže je onima koji su tek počeli da otplaćuju zajam

Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić je rekao za Euronews Srbija da je od pet najvećih banaka po aktivi u našoj zemlji - tri imaju tromesečni, a dve šestomesečni euribor. 

- Prosečan kredit bankarskih klijenata u Srbiji je oko 32.000 evra. Najčešći iznos pozajmice je oko 50.000 evra, tako da bi povećanje koje je stupilo na snagu 30. septembra moglo da im digne rate kredita za 5 do 20 evra, naveo je Vasić. 

- Svako pomeranje kamate se reflektuje na mesečnu ratu kod tih kredita koji su na početku otplate, a bolje će proći oni koji su uzeli kredit pre 15 ili 20 godina i koji su pri kraju otplate, jer se udeo kamate sa godinama smanjuje, dodao je Vasić.

On je istakao da će dalji udari na novčanike građana najviše zavisiti od toga kako će izgledati zima u Evropskoj uniji, jer je sve u suštini vezano za energente.

Ako Evropa bude imala energente tokom zime, kamate neće previše skakati

-  Ako EU bude imala energente i po bilo kojoj ceni, to će biti mnogo bolje nego da ih uopšte nema. Od toga zavisi kako će izgledati monetarna i fiskalna politika Evropske centralne banke, kaže Vasić.

- Amerikanci, kako je dodao, nisu zavisni od ruskih energenata i zbog toga imaju drugačiju percepciju energetskih problema, jer su samodovoljni. Zato im je lakše da sprovode skokovite i nagle oscilacije referentne kamatne stope, što znači da neće ugroziti ekonomiju i stopu zaposlenosti. Evropa mora da vodi računa, zato što je zavisna od energenta i sada je samo pitanje da li će ih biti dovoljno. Ako ih bude, banke neće morati da reaguju i da intervenišu brzo, a to će značiti da ni rate neće značajno rasti, objasnio je Vasić.

Foto: Pexels.com

On je dodao da se nada da će "prevladati neko razumno rešenje i da ECB neće reagovati skokovito da ne bi zaustavili tražnju. Kaže i da očekuje još jedno pomeranje referentne kamatne stope u oktobru.

- Nezahvalno je prognozirati, ali iskreno se nadam da je granica za euribor do kraja godine oko 2 odsto i da neće dostići veću vrednost - rekao je sekretar Udruženja banaka za Euronews Srbija.

Trend rasta kamata neće se brzo zaustaviti 

Profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji Ismail Musabegović smatra da se trend rasta kamata sigurno neće zaustaviti u narednih godinu, godinu i po ili možda naredne dve godine.

On napominje da je jedan od ključnih uzroka inflacije sukob u Ukrajini i kaže da će rast kamata stati kad se on okonča. Bez njegovog rešenja ne vidi mogućnost da se nešto drastično promeni i da se globalno poboljšaju izgledi kada je u pitanju monetarna politika.

Bilo kako bilo, ekonomisti građanima savetuju da "stegnu kaiš" i da se psihički spreme na uvećane troškove narednih bar godinu dana.

 

 

Ostavite komentar