Evolucione NEDOUMICE: Da li su za PREŽIVLJAVANJE važnije ruke ili noge?

Evolucija je opremila životinje udovima svih oblika i veličina - ali da li je jedan tip važniji od drugog? Odgovor leži u drugom pitanju: O kojoj vrsti je reč?

- Životinje žive u različitim sredinama. One rade različite stvari - rekao je za Live Science Džon Hačinson, profesor evolucione biomehanike na Kraljevskom veterinarskom koledžu u Londonu.

- Ono što možemo da uradimo je da posmatramo obrasce u prirodi kroz vreme, i vidimo kako su udovi evoluirali, a to će nam dati neki trag o važnosti nogu i ruku.

Počnimo sa ljudima (Homo sapiens) koji su bipedalni, što znači da koriste samo dve noge za hodanje, umesto četiri. Kao rezultat toga, verovatno bi bilo teže preživeti bez nogu nego bez ruku, posebno u nedostatku pomagala za kretanje osoba sa invaliditetom, kao što su protetika i invalidska kolica.

Foto: Pixabay.com

- Rekao bih da su ljudi primer gde naglašavamo naše noge - mnogo su veće, mnogo duže, jače - rekao je Live Science Metju Ravosa, direktor Centra za funkcionalnu anatomiju i evoluciju na Univerzitetu Džon Hopkins.

- Tako da bih rekao da spadamo u kategoriju nogu.

Možda je najupečatljiviji primer stvorenja koji se oslanja na noge u istoriji bio Tiranosaur reks. Ovi dinosauri imali su slabašne ruke: Ti reks dug 45 stopa (13,7 metara) verovatno je imao ruke duge samo 0,9 m, prema istraživanjima Univerziteta Berkli. To je kao kada bi čovek visok 1,8 m imao ruke dugačke samo 12,7 centimetara (5 inča).

- Najraniji pripadnici Tiranosaura imali su duge ruke, kao i većina dinosaura mesoždera, velike kandže, tri prsta i tako dalje - rekao je Hačinson.

- Dakle nisu bili izuzetni kada su u pitanju prednji udovi, bili su prilično normalni. Ali kako se krećemo kroz grupu, vidimo da se prednji udovi postepeno smanjuju.

Foto: Pixabay.com

Verovatno je da su ovi mesožderi evoluirali tako da veći deo telesnog volumena pripada glavi - tačnije, čeljustima kojima hvataju plen, primećuje Hačinson.

Ali za ptice su ruke - tačnije krila - mnogo važnija od njihovih nogu. Ptičija krila su u suštini modifikovane ruke koje su prilagođene za let, prema Ravosi, i često su najveći deo tela ptica. Na primer, lutajući albatros (Diomedea exulans) ima raspon krila od otprilike 11 stopa (3,35 m), dok je njegovo telo od vrha kljuna do repa dugačko samo oko 4,25 stopa (1,3 m).

Foto: Pixabay.com

- Jedan od razloga zašto često ne vidite ptice sa povređenim krilima je taj što to zaista ometa njihovu sposobnost da budu uspešni i one veoma brzo umiru - rekao je Ravosa.

Izuzetak od ovog obrasca su ptice koje ne lete, "koje vrlo često smanjuju svoje prednje udove, osim ako ne rade nešto drugo sa njima, poput pingvina koji ih koriste za plivanje", rekao je Hačinson.

Foto: Pixabay.com

- Ali to je let pod vodom, manje-više, tako da je to neka vrsta varanja.

Neke vrste ne zavise od nogu ili ruku - jer ih nemaju. Od zmija preko crva do jegulja, mnoge vrste su evoluirale i ostale bez udova jer im to omogućava da bolje uhvate plen stezanjem ili da se brže kreću kroz svoje okruženje, gde takvi dodaci zapravo mogu da im otežaju kretanje, prema Odeljenju za parkove Floride.

Foto: Pixabay.com

- Zapravo, to je vrlo uobičajeno - prednji i zadnji udovi uopšte nisu važni - kaže Hačinson.

- Mnogo životinja, od riba do zmija, izgubilo je sva četiri uda.

Ostavite komentar