OTVARANJE izložbe radova PROTKANIH bio-pigmentima: "Neka druga mesta" u Muzeju primenjene umetnosti

Izložba pod nazivom "Neka druga mesta" prikazuje rezultat povezivanja naučnih istraživanja i tehnoloških inovacija smeštenih u svet umetnosti. Ova izložba, prva u nizu, deo je istraživačkog portfolija Centra za istraživanje javnih politika (Re:People). Nastala je u partnerstvu između Re:People i Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo (IMGGI), Univerziteta u Beogradu, sa jednostavnim ali važnim ciljem - da podstakne održivi ekonomski razvoj Srbije.

Predvođen tim izazovom, kustos izložbe i umetnički direktor Centra za istraživanje javnih politika (Re:People) Ivan Šuković pozvao je umetnice Emiliju Radojičić, Sonju Lundin, Jovanu Čavorović, Draganu Lukić i umetnika Emira Šehanovića da svojim radovima pokrenu nova čitanja u različitim umetničkim medijima, gde jukstapozicija elemenata nastoji da stvori kritičko i konceptualno trenje između dela i praksi koje imaju naučno utemeljenje.

Izložba objašnjava prirodu kao apsolutno poreklo stvarnosti zasnovano na naučnim metodama i preciznim eksperimentima. Svi umetnički radovi protkani su bio-pigmentima, mikroorganizmima koji su preuzeti sa različitih prirodnih staništa u Srbiji. Bio-pigmenti, kao prirodna zamena za veštačke pigmente, imaju razne ekonomske i tehnološke prednosti, te samim tim konceptualna uokvirenost ovog projekta dotiče pitanje efekta prirodnog nasleđa kao načina razmišljanja.

Foto: press promo

Umetnički prikaz je utemljen u istraživanju koje predvodi biohemičarka dr Jasmina Nikodinović-Runić sa IMGGI. Ovaj naučni projekat je uspostavljen po principu preuzimanja žive bakterije - streptomicete sa različitih lokaliteta u Srbiji. Njihov kasniji životni ciklus u laboratorijskim uslovima se revalorizuje kao proces produktivne transformacije u pigmente koji postaju aplikativni na materijalima.

Bez obzira na ovu jaku naučnu osnovu, izložba "Neka druga mesta" ne donosi nužno distanciranu, naučnu perspektivu, već i emocionalnu i ličnu vezu koja proizilazi iz njenog porekla filtriranog kroz eksperiment, dok su nasleđe i topografski ostaci života fokus umetničkog istraživanja.

Ova izložba rezultat je kontinuiranog istraživačkog rada Centra za istraživanje javnih politika (uskoro Re:People), na otkrivanju vodećih inovativnih ekonomskih i naučnih sektora u Srbiji. U tom procesu naučni projekat dr Jasmine Nikodinović-Runić je pokazao snažnu transformativnu moć koje bio-pigmenti mogu imati u primenu u raznim sektorima u ekonomiji. Re:People će jednom godišnje organizovati izložbe koje preispituju ovu naizgled neočekivanu vezu između umetnosti i nauke.

Kako se proizvide bakterijski pigmenti?

Mikroorganizmi, u koje spadaju i bakterije, i njihove aktivnosti imaju ogroman i uglavnom pozitivan uticaj na ljude, pa i uopšte na celu planetu. Istraživači širom sveta, uključujući i IMGGI u Srbiji, pronalaze inovativna rešenja za ekološke probleme s kojima se danas suočavamo. Neka od rešenja leže u regenerativnim tehnologijama i procesima koje nam omogućavaju mikroorganizmi.

Pojedine bakterije su tokom svoje evolucije i prilagođavanja razvile sposobnost da sintetišu biopigmente, koji im u prirodi osim obojenja daju i ekološku prednost. Te bakterije su najčešće streptomicete i najbrojnije su u zemljištu. Biopigmenti imaju i dodatna bioaktivna svojstva, poput antimikrobnog, antioksidansnog, pružaju zaštitu od UV zračenja…

Foto: Emilija Radojičić

Tim istraživača sa IMGGI se bavi uzorkovanjem zemljišta, izolovanjem streptomiceta i izučavanjem njihovog diverziteta i karakteristika poput mogućnosti produkcije pigmenata ili razgradnje pojedinih vrsta otpada. Do sada u svojoj laboratorijskoj zbirci imaju preko 1000 sojeva sa iz razlicitih staništa Srbije.

Potencijalna primena bakterijskih pigmenata

Određeni bakterijski pigmenti već su odobreni za široku upotrebu, kao što su riboflavin (vitamin B2), astaksantin i β-karoten. Poslednjih godina primećen je porast interesovanja za prirodnim obojivačima usled rastuće svesti o otpadu od sintetičkih boja i njegovim negativnim uticajima na zdravlje i okolinu.

Izložbu "Neka druga mesta", u okviru koje će biti organizovani broji prateći programi, možete pogledati do 10. oktobra 2023. godine.

Izložbu su podržali: Centar za promociju nauke, KEFO Srbija, Muzej primenjene umetnosti.

Centar za istraživanje javnih politika (Re:People) i Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo (IMGGE) su koorganizatori.

Biografije umetnika

Ivan Šuković (rođen 1981, Podgorica) Doktorirao je na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, odsek Višemedijska umetnost (2019). Magistrirao je na odseku Digitalne umetnosti i novi mediji u Beogradu, a diplomu osnovnih studija stekao iz oblasti književnosti na Filozofskom fakultetu na Univerzitetu Crne Gore. Od 2011. do 2022. imao je više samostalnih izložbi u zemlji i u inostranstvu. Za svoj stvaralaštvoje nagrađivan. Njegovi radovi se nalaze u muzejskim i privatnim kolekcijama. Predstavnik je Crne Gore na 59. Međunarodnoj izložbi umetnosti Bijenala u Veneciji 2022. godine. Živi i stvara u Beogradu.

Emilija Radojčić (Beograd, 1989) Na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, smer primenjena grafika završila je osnovne studije 2015. godine, a 2021. godine master studije Teorija umetnosti i medija na Univerzitetu umetnosti u Beogradu. Njeni skoriji radovi se kreću između umetnosti i dizajna, dok se bavi istraživanjem trodimenzionalnim i taktilnim aspektima crteža, tekstila i skulpture kroz različite materijale i medije. Do sada je realizovala samostalne i grupne izložbe, audio/vizuelne performanse, kolaboracije i publikacije sa različitim umetnicima, kustosima, institucijama, galerijama i brendovima u zemlji i inostranstvu.

Foto: Emilija Radojičić

Jovana Čavorović (1985, Gornji Milanovac)  U okviru svoje poetike kombinuje likovnu umetnost sa savremenim japanskim pristupom praksi izrade keramičkih predmeta. Jovana je 2010. godine diplomirala na Fakultetu primenjenih umetnosti Univerziteta u Beogradu, odsek za keramiku. 2020. godine je završila dvogodišnje istraživanje u The Tajimi Citi Potteri Design and Technical Centre (Ishoken) u Japanu. Do sada je realizovala samostalne i grupne izložbe, a više puta je nagrađivana. Njeni radovi se nalaze u muzejskim i privatnim kolekcijama. Suosnivačica galerije Blatobran u Beogradu.

Dragana Lukić (Beograd 1998) završila je master studije 2022. godine na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi prof. Adama Pantića. Samostalno je izlagala u Bijeljini i Beogradu, a grupno u Beogradu i Temišvaru. Učesnik je projekata "Nature is my homeland" (Krakov), "Zenit 21/21" (Zagreb) i "BečBijeljina" (Bijeljina). Dobitnica je Rektorove nagrade sa titulom Student generacije.

Foto: Dragana Lukić

Sonja Lundin (1997, Stokholm, Švedska) Osnovne studije završila je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, na grafičkom smeru, a master studije završila je 2022. godine na slikarskom odseku. Sonja se pretežno bavi multimedijskim slikama uz kolažiranje, sito štampu i crteže različitim bojicama, flomasterima i foto-transfer tehnikama. Sonjine teme su uglavnom vezane za porodične i intimne socijalne strukture, i multikulturalnost u svom sopstvenom doživljaju srpske i švedske kulture. Izlagala je na samostalnim i grupnim izložbama.

Foto: Sonja Lundin

Emir Šehanović (rođen 1981, Tuzla) Osim u regionu, radove je izlagao na samostalnimi grupnim izložbama Jeune Création, Les Beaux-Arts se Paris (2018.), AQB Project Space Budapest (2018.), Ultrastudio Los Angeles (2018.), Gallery Weekend Berlin (2015.), Athens Video Art Festival (2013.), između ostalih, a takođe je učestvovao na Liste Art Fair (2015.), Parallel Vienna, ArtGeneve (2018.), Vienna Contemporary, ArtGeneve (2019.). Šehanović je nedavno odabran za jednog od 100 skulptora sutrašnjice (100 Sculptors of Tomorrow), publikaciju koju su objavili Thames and Hudson. Živi i radi u Beogradu.

Foto: Emir Šehanović

Ostavite komentar