Kultura i umetnost > Film/Serija

Film "Građanin Kejn" je dobio Oskara, a onda je ta statua postala deo MUTNIH radnji

Ćerka Orsona Velsa zatražila je od Akademije zamenskog Oskara jer nije mogla da nađe original, ali se on 1994. pojavio na aukciji u Sotbiju

Izvor: K1info

31/07/2023 > 18:18

podeli vest:

Film "Građanin Kejn" je dobio Oskara, a onda je ta statua postala deo MUTNIH radnji
Foto: Tanjug/AP Photo/Jae C. Hong


Film "Građanin Kejn" (Citizen Kane) Orsona Velsa imao je devet nominacija na dodeli Oskara 1942. godine, ali je osvojio samo jednu zlatnu statuetu - onu za najbolji originalni scenario.

Na aukciji Heritage Auctioneers "Hollywood Entertainment" na kojoj se - među mnogim ponuđenim predmetima bilo je i nekoliko koji su pripadali slavnom sineasti - našao i Oskar za originalni scenario, koji je Vels podelio sa Hermanom Mankijevičem.

Od devet nominacija, uključujući za najbolji film, reditelja i glavnog glumca, film je osvojio samo jednog. Velsov Oskar imao je početnu cenu od 250.000 dolara i prodat je nepoznatom ponuđaču za 645.000 dolara.

Stvari počinju da se komplikuju

To međutim nije originalni Oskar koji je Vels - koji nije čak ni prisustvovao zvaničnoj ceremoniji - osvojio te 1942. U pitanju je zamena koju je Velsova ćerka Beatris zatražila od Akademije 1988. jer je tvrdila da ne može da nađe original među stvarima svog oca. Vels je preminuo 1985. godine.

Akademija joj je ponudila novu statuetu, ali od Beatris je zahtevano da potpiše izjavu u kojoj se navodi da se Oskar ne može prodati a da se prethodno ne vrati Akademiji za jedan dolar. To je standardni sporazum koji se primenjenuje od 1950. godine i koji svi dobitnici nagrade moraju da potpišu. Ovo ne pokriva Oskare koji su osvojeni pre toga, i mnogi su prodati na aukcijama.

Originalni Oskar na aukciji

Godine 1994. "izgubljeni" originalni Oskar pojavljuje se na aukciji u Sotbiju. Trag vodi do Gerija Grejvera, snimatelja koji je radio na Velsovom čuvenom nedovršenom filmu  iz 1974. "The Other Side of the Wind" (restauriran je četiri decenije kasnije), koji je tvrdio da mu ga je Vels dao kao kompenzaciju za rad na finansijski ograničenom projektu.

Grejver ga je prodao za 50.000 dolara kompaniji koja ga je na kraju stavila na aukciju u Sotbi po ceni od 250.000 dolara. Kada je Sotbi obavestio Beatris Vels, kako bi dobio potvrdu da predmet može da bude ponuđen na aukciji, ona je podnela tužbu. Sud je presudio u njenu korist, a Beatris je 2003. godine pokušala sama da ga proda jer joj je Akademija zabranila prodaju zamene iz 1988. godine.

Ovaj pokušaj prodaje Oskara zapao je za oko pravnom timu Akademije, tvrdeći da sporazum o zameni iz 1988. koji je potpisala zapravo zabranjuje prodaju bilo koje statue.

Foto: Shutterstock

 

Beatris je istakla da ona nije dobitnik stvarne nagrade iz 1941. jer je pripadao njenom ocu i stoga ne bi trebalo primeniti izjavu vezanu za zamenskog Oskara iz 1988. Sudija je presudio u njenu korist.

Prodala ga je za neutvrđeni iznos, a kupac je nekoliko godina pokušavao da ga proda na aukciji, ali nisu postigli željenu cenu. Konačno, 2011. godine, aukcijska kuća Nate D. Sanders uspela je da ga proda nepoznatom kupcu za 871.542 dolara. Videvši kolika je cena ostvarena, druga pobednička statueta za scenario "Građanina Kejna", koja je pripala Mankijeviču, prodata je na aukciji godinu dana kasnije za 588.455 dolara.

Ko prodaje zamenskog Oskara?

Iako mnogi predmeti koji su navedeni u katalogu pripadaju zaostavštini Orsona Velsa - na aukciji je prodata velsova pisaća mašina za 81.250 dolara, kao i tri odvojene potvrde o nominaciji za Oskara za "Građanina Kejna" koje su ukupno dobile 105.000 dolara - za zamesnkog Oskara nije navedeno da li potiče iz zaostavštine ili pripada bilo kom konkretnom pojedincu. Aukcijska kuća navodi da svaki ponuđač predmeta mora da bude legitiman.

Ostaje misterija ko je odlučio da proda zamenskog Oskara iz 1988. godine, koji je očigledno podvrgnut odredbi Akademije da se ne može javno prodati ili ponuditi na aukciji bez prethodnog vraćanja Akademiji. Ako potiče od Beatris Vels, zar aukcijska kuća to ne bi zvanično objavila? I zbog čega bi to uradila? Da li ga je možda privatno dala ili prodala nekom drugom daleko od očiju javnosti?

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

A post shared by Bibi.W (@bibina.welles)

Ipak, i prodavac i kupac podležu istom sporazumu da se ovaj Oskar ne može prodati, a koji je Beatris Vels potpisala sa Akademijom 1988.

Politika Heritage-a je da pobednik na bilo kojoj aukciji može odmah da ponudi predmet na prodaju preko njih čim se aukcija završi. Ko god da je bio pobednik za ovog Oskara, koji je prodat za 645.000 dolara, sada pokušava da ga brzo proda i nudi bilo kome priliku da ga poseduje za 967.000 dolara ili "više" u Heritage-u.

Tri Oskara za scenario "Građanina Kejna" verovatno su u posedu ljudi koji nisu imali nikakve veze sa ovim filmom, ali Orson Vels je dobio još jednu zlatnu statuetu - počasnog Oskara kojeg je primio 1971.

Koliko je poznato, nije bilo pokušaja da se proda jer je Vels morao da potpiše sporazum da će ga najpre ponuditi Akademiji i njegova zaostavština bi toga trebalo da se pridržava. Tako se barem nadaju u Akademiji.

Ostavite komentar