Rediteljka i vizuelna umetnica ŠIRIN NEŠAT: Ispunila mi se davnašnja ŽELJA da dođem u SRBIJU

Iranska rediteljka Širin Nešat koja je od sinoć gost Muzeja savremene umetnosti Srbije u Beogradu, u okviru Programa umetničkog filma "Artist's Film", izjavila je za Tanjug da joj se ispunila davnašnja želja da konačno poseti Srbiju.

Ona je istakla da je veoma srećna što je došla prvi put u Beograd koji je toliko želela godinama da poseti, posebno, jer joj je jedna od najbliskijih prijateljica naša umetnica performansa Marina Abramović.

- Divan je Muzej savremene umetnosti, jako je draga osoba direktorka muzeja Marijana Maja Kolarić. Ljudi su ovde izuzetno prijatni, lepo su me ugostili. Drago mi je da mi se ispunila želja da dođem u Beograd nakon toliko vremena da vam budem gost na dva dana - navela je Nešat za Tanjug.

U Muzeju savremene umetnosti publika će biti u prilici da pogleda njene filmove - "Zemlja snova" (The Land of Dreams) od 13. do 16. oktobra, "Bes" (The Fury) 18.10. i 19.10. i "Trilogija Sanjari" (Dreamers Trilogy) od 20. do 22. oktobra.

- Mislim da je to predivna prilika za predstavljanje mog rada, karijere, posebno za mlade umetnike, možda studente kojima nije toliko poznato moje stvaralaštvo. Očekujem da će susret sa publikom biti zapravo kao neka vrsta sastanka - ocenila je iranska umetnica.

Ona je napomenula da je karijeru započela kao vizuelna umetnica i da joj "samim tim nije čudno, već i očekivano" da se njeni filmovi prikazuju u muzeju.

- Nastavila sam dalje kao autor video radova, filmski reditelj. Tako sam navikla da mi se projekti prikazuju i u bioskopima, muzejima, galerijama, filmskim festivalima - naglasila je rediteljka.

Nešat je napravila paralelu između dva filmskog i vizuelnog stvaralaštva.

- Kada imate radove iz filmske režije i vizuelne umetnosti, onda ume da bude zanimljivo, evo i kako. Ako se ljudima iz sveta sedme umetnosti ne svidi moj film, ja im kažem da sam u stvari vizuelna umetnica. A onda ako se ljudima koji vole likovnu umetnost, ne svide moja dela, ja se "pravdam" da sam zapravo filmska rediteljka - objasnila je ona.

U Sali "Miodrag B. Protić" Muzeja savremene umetnosti, juče je uz projekciju njenog filma "Bes", održan i razgovor sa umetnicom u okviru kojeg je publika u prisustvu Nešat mogla više da sazna o celokupnoj dosadašnjoj praksi, karijeri, opusu, kao i specifičnim procesima rada na filmu.

Razgovor je vodila direktorka Muzeja Marijana Kolarić.

Autorka rodom iz Irana koja živi u Njujorku (SAD), kaže da joj se veoma sviđa što u vizuelnoj umetnosti i na filmu ima jedinstvenu priliku da sarađuje sa veoma različitim kolegama iz obe oblasti i boravi na izložbama ili na filmskim snimanjima.

Nešat se bavi i eksperimentiše medijima fotografije, videa i filma.

- Istina, ne smatram da baš imam više darova u mom stvaralaštvu, to i nije toliko stvar talenta kod neke osobe, već više potrebe, radoznalosti, upornosti, tvrdoglavosti da se istraži više umetnosti. Novi medij za mene je kao novi jezik i novi početak - naglasila je.

Foto: Tanjug/Rade Prelić

Ona je ocenila da u svakom narednom iskustvu tih umetnosti stalno uči, takođe pravi greške i samim tim uči iz tih grešaka, da uvek bude bolja.

Autorka u svojim projektima kroz poetične slike i politički obojene narative preispituje teme moći, religije, rase, pola, kao i odnos između prošlosti i sadašnjosti, Istoka i Zapada, pojedinca i kolektiva kroz prizmu svojih ličnih iskustava kao Iranke koja živi u egzilu.

Nešat je održala samostalne izložbe u muzejima širom sveta u Minhenu (Nemačka), Muzej moderne umetnosti Fort Vorta, The Broad u Los Anđelesu, Museo Correr - Venecija (Italija), Muzej Hiršhorn - Vašington i Institut umetnosti u Detroitu.

- Veoma naporno radim i trudim se u svojoj kreativnosti, tako da mi je drago da publika vidi moja dela u svim tim muzejima Evrope i Amerike. Zaista mislim da umetnost može imati jak udarac i uticaj na sve nas. U Iranu odakle dolazim, umetnost nije privilegija, komoditet ili luksuz. Umetnost je način komunikacije. To je kanal gde izveštavamo ljude o nekim drugim ljudima i temama - rekla je autorka i dodala da je uverena da se i srpski umetnici sigurno slično osećaju, jer je za nju umetnost vid - aktivizma.

Rediteljka kaže za sebe "nisam mlada, ali jesam mlada kao umetnica".

Nešat je režirala tri dugometražna filma: "Žene bez muškaraca" (2009), koji je dobio nagradu Srebrni lav za najbolju režiju na 66. Međunarodnom filmskom festivalu u Veneciji, "Tražeći Oumu Kulthum" (2017) i ostvarenje "Zemlja snova", premijerno prikazano na Filmskom festivalu u Veneciji (2021).

Multimedijalna autorka je predstavila sva tri filma na programu - "Bes", "Zemlja snova" i "Trilogija Sanjari", napominjući da svi govore o zajedničkoj temi - snovima.

- Imala sam tu opsesiju da uvek beležim svoje snove i onda da ih snimam kao film. Sve te glumice koje igraju glavne uloge u mojim filmovima su na neki način moj alter ego, one liče na mene, a opet nisu ja. One su moje muze. Svi ti moji snovi su zapravo o strahovima. U pitanju su mnoge projekcije o nečemu što nas posećuje uglavnom noću, ne toliko danju - istakla je režiserka.

Nešat je navela da je film "Zemlja snova" kao autobiografija, odnosno glavna junakinja je u potpunosti njen alter ego, žena iz Irana koja dolazi u Ameriku i od vrata do vrata od ljudi sakuplja njihove snove.

Foto: Tanjug/Rade Prelić

Kratak film "Bes", prikazan sinoć, ona je približila rečima da je reč o seksualnom napadu, eksploataciji ženskog tela u političkom zarobljeništvu u Iranu, što može da isprovocira revoluciju.

- Svi filmovi su izrazito bajkoviti, nestvarni, kao da gledamo nečije snove i nadam se iskreno da će se publici dopasti - zaključila je Nešat za Tanjug.

Nešat je dobitnica Zlatnog lava, Prve međunarodne nagrade na 48. Bijenalu u Veneciji (1999), Nagrade "Slobode Hirošime" (2005), Doroti i Lilijan Giš (2006), a 2017. dodeljena joj je prestižna nagrada Praemium Imperiale u Tokiju.

Program umetničkog filma u MSUB posvećen je pokretnoj slici, videu i filmu kao sve popularnijoj umetničkoj formi, sa idejom da ponudi živopisan prikaz odabranih umetnika i njihovih dela koji su inspirisani filmom kao medijem.

U ovogodišnjem, prvom izdanju programa MSUB predstavlja izbor filmova autora koji su do sada osvojili najviša svetska priznanja u oblasti filma.

Ostavite komentar