DNEVNI HOROSKOP ZA ČETVRTAK 13. MART Rak u vrtlogu strasti, Škorpije pred poslovnom prekretnicom!
Slobodno vreme
"POŠTO ME NIKADA NISI VOLEO..." Pesma za one koji su voleli umesto drugih - Mirjana Bobić Mojsilović
podeli vest:
Dok proleće nežno kuca na vrata, budi se priroda, ali i potreba da dušu nahranimo lepotom. Dani postaju duži, vazduh miriše na promene, a srce čežnjivo poseže za nečim toplim, nežnim i uzvišenim. U takvim trenucima, poezija dolazi kao uteha, kao zagrljaj u rečima, podsećajući nas da svet nikada nije sasvim siv – u njemu uvek ima mesta za ljubav, čežnju i snove.
Freepik.com
Poezija je glas osećanja, šapat duše, melodija nežnosti. Ona nas uči da vidimo svet drugačijim očima, da u svakom dodiru vetra, u svakom pogledu, u svakoj reči pronađemo nešto dublje, nešto što nas ispunjava. Čitanjem stihova, otvaramo vrata svojim emocijama, dopuštamo sebi da volimo, sanjamo i maštamo.
Prvi red
Jedna od knjiga koja ovih dana osvaja srca čitalaca jeste „Obećao si mi i druge pesme“, zbirka poezije Mirjane Bobić Mojsilović. Ova knjiga donosi stihove koji osvajaju iskrenošću i toplinom, pesme u kojima se prepoznajemo, u kojima nalazimo sopstvene čežnje, uspomene i nade.
Prvi red
Iz nje izdvajamo „Ljubavnu pesmu“, jednostavnu i snažnu u svojoj lepoti, pesmu koja nas vraća suštini – ljubavi.
LJUBAVNA PESMA
Pošto me nikad nisi voleo
da bi me držao za ruku,
il’ odveo na more u neku daleku luku,
da me hraniš prstacima,
da,
za mene,
ubereš morsku zvezdu;
Da se spuštamo niz ulicu
sa tvojom rukom,
na mom struku.
Ili, da hodaš sa mnom
do crkvice Svetog Ilije,
na nekom grčkom ostrvu
ili na kopnu,
ako ti je milije.
I,
pošto nikad
nismo
imali
našu plažu;
Ni naš sto
u omiljenoj kafani;
I, pošto hroničari,
uglavnom, lažu;
ni uspomene sa letovanja,
ni sa zimovanja,
herbarijum
bez cveća
i bez lokvanja.
I,
pošto se moji smrznuti
prsti
nikada nisu grejali
u tvom džepu,
u dugim
šetnjama na keju;
I
pošto ti
moje šale
nisu bile smešne,
dok im se svi drugi smeju.
I,
pošto sada,
odjednom,
posle toliko vremena,
odjednom,
posle toliko vremena
kada ionako više ništa nije smešno,
Ti, želiš da znaš
kome sam posvetila
onaj sonet lanjski,
i da li me još uvek
opčinjava
Crnjanski,
i da li
sve ovo,
sa tobom,
ima
neke veze?
Bar malo?
Jer, vidim da ti je stalo,
hajde,
da ne izigravamo Engleze:
Sve što sam ikada uradila
bilo je samo zato,
što me nisi mogao
voleti
onda,
kada sam čeznula
da hodaš
sa mnom
do crkvice Svetog Ilije
na nekom grčkom ostrvu.
Ili, na kopnu,
ako ti je milije.
Freepik.com
Tako da znaš:
Da,
bio si
sa mnom
u svakoj pesmi!
U knjigama,
u brigama,
u tortama,
u akvarelima,
i drugim bojama!
U porubima
na haljinama,
u svim blizinama,
i daljinama!
U razgovorima,
u jezerima
i morima!
U usponima,
i u stvaralačkim krizama,
izvor inspiracije
i eufemizama!
Ubila te
i ljubila,
i ponovo te oživela,
da bih te srela
na kraju neke priče.
Ili,
za potrebe
male strofe,
da, stavljala sam ti tačke,
zareze
i apostrofe!
Kao što vidiš
ja
ništa ne krijem.
I nemam,
stvarno nemam
za čim da žalim:
Jer,
ja sam hodočasnik,
i ljubav je moj Jerusalim.
BONUS VIDEO:
Ostavite komentar